Izvor informacija

Javne biblioteke su besplatne. One pružaju ogromnu paletu organizovanog znanja o svakoj temi. Pružaju ukupno ljudsko znanje o svim mogućim temama i to na svim jezicima. Uspešna osoba sa jasno definisanom osnovnom svrhom čitanje knjiga koje svojom tematikom obuhvataju tu svrhu smatra svojim zadatkom i na taj način stiče važno znanje proisteklo iz iskustva ljudi kojih više nema.

Program literature za čitanje mora biti pažljivo osmišljen poput svakodnevne dijete, jer je znanje, takođe, vrsta hrane bez koje ne možemo mentano da se razvijamo.

Osoba koja sve svoje slobodno vreme provodi čitajući tabloide ne ide u pravcu bilo kakvog velikog dostignuća.

Isto to se može reći za one koji u svoj svakodnevni program ne uključe neku vrstu štiva za čitanje iz kojeg mogu naučiti nešto što bi mogli da iskoriste za ostvarenje svoje osnovne svrhe. Čitanje nasumičnog materjala može biti prijatno, ali se teško može tvrditi da će ono čoveku pomoći u pogledu njegovog zanimanja.

Čitanje, međutim, nije jedini izvor obrazovanja. Mudrim izborom naših kolega možemo da formiramo saveze koji nam obogaćuju život i to samo kroz najjednostavnije razgovore sa tim izvanrednim ljudima.

Pouka: svaki čovek uči dok je živ

Napoleon Hil
Ključ uspeha


U Srbiji javne biblioteke nisu besplatne, ali članstvo na godišnjem nivou košta 1200 dinara. To je mesečno 100 dinara, što je koliko i dve čokoladice ili pola paklice jeftinih cigareta.

Glavna biblioteka u Beogradu, kako je ja zovem, ona na kraju Kneza meni nikada nije "legla", tamo sam kratko boravila i to poodavno, ali... Tri biblioteke u mom neposrednom kraju, jedna velika, a sada zatvorena iza Arhiva Srbije na Senjaku, druga blizu Partizanovog stadiona i ova treća koju upravo skeniram u Resavskoj, odmah iznad Kanadske ambasade su mesta gde sam prijatelj sa zaposlenim osobljem i jedan od retkih posetilaca. A na tim mestima sam se družila i družim se sa najvećim umovima ove civilizacije.
I to me eto košta dva bauntija mesečno ili deset cigareta.

Mislim da samo jedan Platon vredi hiljadu hiljada puta više od toga.

Ono što je pogubno poslednju deceniju jeste činjenica da neke jako dragocene knjige ja otvaram kao prvi čitalac. One su glanc nove i osim što je bibliotekarka udarila pečat spreda i pozadi da se zna da je u pitanju državna imovina niko živ ih osim mene otvorio nije.
I to je za Srbiju jadno i bedno.

Od informacija koje primaš (u bilo kom obliku) i od ljudi kojima si okružen zavisi tvoja budućnost.
Samo od te dve stvari.

I tako učim i sopstveno dete.
Da bira informacije i da bira prijatelje.
I tako bira sopstveni život.

Eto, kada u toku leta vratim knjigu Napoleona Hila nazad u onaj zavučeni deo biblioteke u Resavskoj da li će je iko više ikada uzeti i pročitati?