Zimus su se dešavale neke ružne stvari, kao najava za onaj kardinalni krst čiji je jedan od poslednjih udara raspalio gadno i po ovoj zemlji.
Ja sam tada, još zimus, odlučila da neću da se osvrćem, da kukam, da pišem elegične eseje.
Sve što je trebalo da zvizne - zviznulo je i sada sam mirna.
Istina, bila sam mirna i u toku.
Disala sam.
Sanjala san.
I krenula.
Za haus sam B formacija, za hiphop sam A. Inače sam broj 4.
I inače, svima njima tamo redom mogu komotno mama da budem.
I često se prisetim koliko imam godina, pogotovo u toku dvosatnog kondicioniranja i po pet puta uletanja u wc i polivanja vodom.
Odličan je kao instruktor. Ima živce debele kao brodske konopce, a zna znanje.
Uz njega sam naučila gomilu finti vezanih za fitnes.
I istezanje.
A on je bio zadovoljan koliko dugo mogu da izdržim u sklek poziciji.
I kako brzo markiram korake.
Već na prvom času me je pitao koliko dugo i šta igram.
Mada mene stalno opominje da ne izgledam kao da hoću nekog da prebijem,
a ove dve iza mene opominje da ne igraju balet.
Uz njega sam... uz njih sam naučila novo, sa čuđenjem osećala kako mi se izgrađuje nova mreža sinapsi, kako izrastaju aksoni na njima.
Shvatila koliko još prostora ima za dalji rast.
I vratila osmeh na lice.
No comments:
Post a Comment