-Dakle sada je sve definitivno.
Obećala sam sebi da ako ikada pronađem ovu pesmu na Netu da će to biti znak od Boga da se spremim i krenem sa prvom ekipom u kolonizaciju Marsa.
I vidiš, evo je. I to zahvaljujući jednom Kinezu, zamisli.
-Dobro to mi je jasno, odgovara Mili. -Samo me interesuje jedna jedina stvar. Znam da ćeš teško da me izblamiraš u tom prvom teretnom brodu, samo mi još uvek nije jasno kako to nameravaš i da izvedeš.
-Šta kako? Zamisli tu scenu, prva ekipa kolonizatora, sve redom Zemljani očajnici skupljeni s konca i konopca... i ja sedim međ njima. I ono kao ide zvanično saopštenje preko razglasa, svi vezani, maske sa kiseonikom, meri se brzina, podešava ugao, i tek jedna tamo odpozadi ima da smakne masku i da počne...
...tako će se znati ko je prvi srpski astronaut.
wtf?
ReplyDeleteništa (je) ne razumem (ima slika nema ton)...ali lepa (k'o) slika :)
Kako ne razumeš? Pa zar do sada i okolne ptice nisu naučile da nameravam da budem prvi srpski astronaut?
ReplyDeleteI to taman kad uletim u klimakterijum, pošto je tada idealno vreme...
Pobogu Šerpice?!
;)
Msm, pesmačicu ne razumem ič. A pesma, vidi se, iz grupe onih upitnih Ko smo(s), Šta smo(s)...U tebe nisam sumLJala, nikad :), samo ti ...(u)leti i zimi...i leti
ReplyDelete:)
Ništa se ne sekiraj, i ne sumljaj. Napredno sam i ja dete i uvešću socijalističko samoupravljenje i na te planete.
ReplyDeleteČasna pionirska.
(a zakletva se ne zaboravlja)