Hodam slobodna.
I da mi je neko rekao da ću tako u začudo lepom novembarskom danu moći da prošetam.
Onako damski, obučena ženski.
Za promenu.
I da će biti prolećasto.
I da će me čekati najlepše i najvanzemaljskije oči.
Ne bih verovala.
I pre nego što izvuče taj poklončić koji nikako da promeni vlasnika između mog i njegovog rođendana,
stajem na stepenik da budem viša,
i da mi bude lakše.
Ne očekuje da otvorim kutijicu iza njegovih leđa.
Ali ga zabavlja što je toliko dugo zagrljen.
Zahvalan na svakoj dijamantskoj sekundi koju delimo.
Isto kao i ja.
No comments:
Post a Comment