108

Aashutosh – Onaj koji odmah ispunjava želje
Ti
Aja - Nerođen
Koji si me voleo
Akshayaguna – Bog beskrajnih atributa
Koji me voliš
Anagha – Bez krivice
Koji me konstituišeš
Anantadrishti – Iz beskrajne vizije
I koga ja konstituišem
Augadh – Onaj koji se otkriva sve vreme
Kada me oslobodiš straha i daš mi snagu
Avyayaprabhu – Nepobedivi Gospodar
Kada ja tebe oslobodim straha i pružim ti utehu
Bhairav – Gospodar straha
Kada me juriš tamo iza stadiona
Bhalanetra – Onaj koji ima oko na čelu
I stigneš me, i poljubiš
Bholenath – Gospodar blagog srca
Kada se dobro ljubiš
Bhooteshwara – Gospodar duhova i zlih stvorenja
Kada se traljavo ljubiš
Bhudeva – Gospodar Zemlje
Kada se svađamo i tučemo
Bhutepala – Zaštitnik duhova
Kada me tucaš
Chandrapal – Gospodar Meseca
Kada me muški tucaš, majstore
Chandraprakash – Onaj koji ima Mesec na kosi
Kada me osećajno i muški tucaš, ljubavi
Dayalu – Saosećajan
Kada me satima miluješ
Devadeva – Gospodar gospodara
Kada si seljačina, životinja, govno, retard, kreten
Dhanadeepa – Gospodar bogatstva
Kada si moja snaga, snaga i snaga
Dhyanadeep – Fokus za meditaciju i koncentraciju
Kada mi prenosiš decu, akumulatore, trokrilne ormane
Dhyutidhara – Gospodar zračenja
Kada smažeš dva pleha pice, ceo lonac pasulja i 47 palačinki
Digambara – Asketa
Kada me hraniš
Durjaneeya – Teško saznatljiv
Kada mi kradeš zalogaje
Durjaya – Nepobediv
Kada te rađam
Gangadhara – Gospodar reke Ganga
Kada me praviš
Girijapati – Girijev savetnik
Dok te dojim
Gunagrahin – Usvajač svega
Kada ti brišem suzu
Gurudeva – Gospodar svega
Dok me treniraš
Hara – Otklanjač grehova
Kada me maltretiraš
Jagadisha – Gospodar svemira
Kada ćutimo
Jaradhishamana – Iskupitelj teškoća
Kada me zgaziš na putu
Jatin – Umršene kose
Kada od mene ostane samo krvava fleka
Kailas – Onaj koji daruje mir
Kada od mene ostane samo sećanje
Kialashadhipati – Gospodar planine Kailaš
Kada od mene ne ostane ni sećanje
Kailashnath – Majstor planine Kailaš
Kada me učiš
Kamalakshana – Gospodar lotosovih očiju
Dok me čuvaš noću
Kantha – Uvek zračeći
Dok me čuvaš danju
Kapalin – Onaj koji nosi ogrlicu od lobanja
Dok me istražuješ
Khatvangin – Onaj koji u ruci drži Katvangin oružje
Dok me daviš glupostima
Kundalin – Onaj koji nosi minđuše
Kada mi donosiš susrete sa odličnim učiteljima
Lalataksha – Onaj koji ima oko na čelu
Kada mi donosiš susrete sa užasnim i još boljim učiteljima
Lingadhyaksha – Gospodar lingi
Kada me razvaljuješ
Lingaraja – Upravitelj lingi
Kada ja tebe razvaljujem
Lokankara – Kreator tri sveta
Kada mi ukradeš srce
Lokapal – Onaj koji se brine o svetu
Kada mi ukradeš jetru, slezinu, oba bubrega, plućna krila i ceo prednji režanj mozga
Mahabuddhi – Najpametniji
Kada mi pevaš tako da me uši zabole
Mahadeva – najveći Bog
Kada mi sviraš pod prozorom
Mahakala – Gospodar svih vremena
Kada mi pokažeš da imaš velika muda
Mahamaya – Iz velike iluzije
Kada ti pokažem da ja ipak imam malo veća muda i od tebe
Mahamrityunjaya – Veliki pobednik smrti
Kada odeš, pa te čekam
Mahandihi – Veliko skladište
Kada ti se vraćam
Mahashaktimaya – Onaj koji ima bezgranične energije
Kada te se bojim
Mahayogi – Najveći od svih bogova
Kada želim da te ubijem, udavim ili iskasapim
Mahesha – Vrhovni gospodar
Kada želim da ti služim i ugađam
Maheshwara – Gospodar bogova
Kada mi pokažeš da sam velika kao planina
Nagabhushana – Onaj koji ima zmije kao ukrase
Kada mi pokažeš da sam samo čestica prašine
Nataraja – Kralj umetnosti igranja
Kada me vodiš u plesu
Nilakantha – Gospodar plavog vrata
Kada me vodiš kroz rat
Nityasundara – Uvek lep
Kada si mi poklonio tigra, i oružje, i fokus
Nrityapriya – Ljubitelj plesa
Kada si me naučio da kontrolišem govor
Omkara – Om kreator
Kada si me pustio da te udarim, a nisi me ubio
Palanhaar – Onaj koji štiti svakog
Kada si se transformisao u meni
Parameshwara – Prvi među bogovima
Kada si mi pružio ruku
Paramjyoti – Najblistaviji
Dok sam plakala za tobom
Pashupati – Gospodar svih živih bića
Dok se nisi pojavio, stoko jedna
Pinakin – Onaj koji ima luk i strele u svojoj ruci
Kada si se pokazao, dušo
Pranava – Onaj koji je utvrdio Om
Kada sam te ispraćala u Afriku
Priyabhakta – Omiljen od odanih
Kada si se vraćao sa srednjeg Istoka
Priyadarshana – Vizija ljubavi
Kada si me namerno napio da bi me lakše skinuo
Pushkara – Onaj koji se brine
Kada si obišao sve apoteke u gradu zbog mene
Pushpalochana – Onaj koji ima oči kao cvetove
Kada si na kraju sveta tražio mali i lep poklon
Ravilochana – Onaj koji ima Sunce u očima
Kada si mi popravljao instalacije i sklopove
Rudra – Strašni
Kada si me prepao
Rudraksha – Onaj koji ima oči kao Rudra
Kada sam mislila da ćeš me ubiti
Sadashiva – Večni Bog
Kada si me vaskrsnuo
Sanatana – Večni Bog
Kada si me učio matematičke transformacije
Sarvacharya – Učitelj svega
Kada si me učio da plivam
Sarvashiva – Uvek čist
Kada si mi doneo mače
Sarvatapana – Spalitelj svega
Kada si me gnjavio kao mače
Sarvayoni – Izvor svega
Dok smo se ljubili satima
Sarveshwara – Gospodar svih bogova
Dok smo se ljubili satima čekajući nepostojeći autobus negde u centru
Shambu – Onaj koji pruža napredak
Kada smo ćutali nedeljama u besu
Shankara – Onaj koji daje sreću
Kada sam te mrzela
Shiva – Uvek čist
Kada sam ti spremala osvetu
Shoolin – Onaj koji ima trozubac
Kada si primio udarac
Shrikantha – Slavnog vrata
Kada sam te ostavljala
Shrutiprakasha – Koji isijava Vede
Dok sam ti se nadala
Shudhavigraha – Onaj koji ima čisto telo
Kada si bio i previše mlad
Skandaguru – Skandin učitelj
Kada si umirao uz mene
Someshwara – Gospodar svih bogova
Kada sam te ošamarila pred svima
Sukhada – Darovatelj sreće
Kada si me podigao pred svima i izneo napolje
Suprita – Zadovoljan
Kada si me razbio strašću
Suragana – Kome su bogovi sluge
Specijalno kada si umeo da mi održiš polusatno predavanje
Sureshwara – Gospodar svih bogova
Kada si me ljubomorno ispitivao
Swayambhu – Samomanifestovan
Kada mi nisi verovao
Tejaswani – Onaj koji širi sjaj
Kada ja tebi nisam verovala
Trilochana – Trooki bog
Kada sam te volela
Tripurari – Tripurin neprijatelj
Kada sam te mrzela
Trishoolin – Onaj koji drži trozubac u rukama
Dok si mi stavljao burmu
Umapati – Umin suprug
Dok sam ti stavljala burmu
Vachaspati – Gospodar govora
Kada sam skinula burmu i vratila ti je
Vajrahasta – Onaj koji drži munju u rukama
Kada si me naučio da udaram prljavo i izgledam čisto
Varada – Davalac blagoslova
Kada sam te obožavala
Vedakarta – Začetnik Veda
Kada sam te volela kao što nikad i nikog nisam volela
Veerabhadra – Najveći Bog donjeg sveta
Kada sam te volela onako kako sam volela sve
Vishalaksa – Bog velikih očiju
Kada sam te volela dok mi se srce nije razletelo
Vrishavahana – Onaj koji ima bizona kao vozilo
Kada sam te volela toliko da se moje bedno, sitno i prljavo srce razletelo…
Vishveshwara – Gospodar svemira
…na sve strane
Tebe.

Zbog pozicije Sunca 30. decembar se smatra danom kada je rođen Shiva.

I ne verujem da ću se setiti “Om namah Shivaya” pozdrava, ali ceo dan slušaću ovo…

Privijanje

Voditi nežnost
kroz grebene strasti.

Dodiri tela,
pažnja i napetost.

Karlične kosti
onog drugog,
težina utrobe,
topla i ugodna
težina.

San o mekim
prevojima kože,
o nabreklim mišićima,
i toplom gradskom danu...

9. Arapska alhemija II

Razmatrajući uticaj arapske alhemije i odmah za njom hemije, koja se upravo tada i rodila kao strogo naučna grana, ne možemo a da se ne podsetimo zaostavštine tog doba. Saraceni jesu osnivači moderne algebre, geologije i hemije. Stari Grci su poznati po tome da su uveli naučne hipoteze, ali su Saraceni prvi standardizovali posmatranja, strogo kontrolisane eksperimente i brižljivo vođene beleške o toku i rezultatima ispitivanja. Zahvaljujući Aviceni od 11. veka imamo parnu destilaciju kojom se izdvajaju esencijalna ulja, Geber je zaslužan za čistu destilaciju, kristalizaciju, purifikaciju, evaporaciju, oksigenizaciju... Dok Raziju pripadaju zasluge za suvu destilaciju, kalcinaciju, soluciju i sublimaciju.


Saracenska preciznost

Prapočeci hemije koja je nastajala u procesima egipatske metalurgije, kombinujući metale u različite legure i bojeći ih tako da imitiraju zlato, u rukama Saracena pretvorili su se u nešto više od svešteničkih tajni i mističnih procesa, postali su ozbiljno istraživanje, koje je uz strastvenu želju za znanjem dovelo do mnogih i dan danas krucijalno važnih otkrića.
Jedno od dostignuća arapskih (al)hemičara je i veliki broj aparata za destilaciju, kao i druge neophodne laboratorijske opreme. U dokumentu Sekretum sekretorum (u pitanju je latinizovani prevod al Razijevog dela) detaljno su opisani alati i druga oprema neophodna za ozbiljna istraživanja. A dvadesetak naziva sa liste koja se spominje lično su delo velikog naučnika Gebera.
Što se tiče aparatura za fizička istraživanja al Biruni je izmislio spravu za merenje razlike težine supstance u vazduhu i vodi, i precizno merenje specifične težine dragog kamenja i korespondirajućih metala, pri čemu je dobio rezultate koji se vrlo malo razlikuju od današnjih. Ovaj veliki naučnik i astrolog je takođe izumeo i piknometar i to u ranom 11. veku, i uvrstio je korišćenje termometra u toku eksperimenata. Nešto malo kasnije al Kazini je izmislio i hidrostatičku presu i vagu, a svoja istraživanja je zabeležio u delu „Knjiga ravnoteže mudrosti“.
Zahvaljujući Geberu danas su poznate mineralne kiseline, ugljovodonična, nitratna, sumporna, kao i elementi arsenik, antimon i bizmut koje je on prvi izdvojio i ispitao još u 8. veku. Ako se podsetimo činjenice da je u staro doba jedina poznata kiselina bila ona sirćetna, shvatićemo koliko je nauka napredovala baš u arapskom svetu.
Pored toga, tada su po prvi put olovo i kalaj bili prečišćeni i jasno odvojeni jedno od drugog. A već u 10. veku al Razi je napisao da su on i njegovi učeni prethodnici (Kalid, Geber i al Kindi) izmislili sledeće derivate i veštačke hemijske supstance: olovo(dva) oksid (PbO), crveno olovo (Pb3O4), kalaj(dva)oksid, bakar acetat, bakar(dva)oksid, olovosulfid, cinkoksid, bizmutoksid, antimonoksid, acetat gvožđa, arseniktrioksid, kaustičnu sodu i mnoge baze.
Muslimanski hemičari su bili i prvi koji su izolovali etanol kao čistu komponentu alkohola i izuzetno razvili umetnost destilacije u doba kalifata Abasida. Al Kindi je bio poznat po svojim detaljnim opisima vinskih destilacija, a ova „umetnost“ je najverovatnije i razvijena zahvaljujući prohibiciji alkoholnih pića, te je bilo potrebno izdvojiti i ukloniti alkoholnu komponentu iz uobičajenih napitaka. Sa druge strane ova komponenta je korisno upotrebljena u razne medicinske i industrijske svrhe.
U 10. veku al Razi je sačinio i jasnu podelu elemenata na: 4 duha (živu, arsenik, amonijačnu so i sumpor), 8 tečnih metala (zlato, srebro, bakar, gvožđe, kalaj, olovo), 13 kamenova (od koji su neki lapis lazuli, hematit, malahit, talk...), 6 vitriola, 7 borata i 13 soli (kalcijum hidroksid, sulfat magnezijuma, olovo(dva)acetat...). A što se tiče biljnih i životinjskih komponenti, al Razi ističe da alhemičari koriste biljku „ušnan“ prilikom izdvajanja baza i baznih metala, dok se za dobijanje amonijačne soli standardno upotrebljavaju životinjska dlaka, krv, rogovi, jaja, mleko, mozak i kosti.
Pored svojih legendarnih otkrića Geber i ostali veliki umovi muslimanskog sveta morali su da se pozabave i pratećom opremom i posudama koje mogu da izdrže i sačuvaju u sebi hemijske supstance. Zato su već od 8. veka u upotrebu uvedene novine po pitanju izrade i glaziranja keramičkih posuda, koje se i dan danas koriste najviše u farmaceutskoj industriji.
Zahvaljujući alhemiji već od 8. veka ulice Bagdada bile su asfaltirane katranom, koji se dobijao kao rezultat „destruktivne“ destilacije petroleja. A od 9. veka izdvojen je i kerozin. Al Razi u svojoj knjizi tajni (Kitab al-Asrar) opisuje čak dve metode za izdvajanje, u prvoj se kao absorbent spominje glina, a u drugoj so amonijaka (amonijum hlorid). U zoni današnjeg grada Bakua u Azerbejdžanu nalazila su se i prva naftna polja. Sam termin nafta (naphtha) je arapskog porekla. U 10. veku je Masudi ostavio pisani trag o tome, da bi u 13. veku i sam Marko Polo izvestio da je u pitanju eksploatacija velikih razmera.
Pored ovako strateški važnih operacija, alhemija je zaslužna i za one možda po značaju manje, ali po užitku veće pronalaske. Jedan od takvih je i sirup, način da se tečnost zgusne i zaštiti kako bi mogla da se koristi duže vreme u toplim klimatskim uslovima, a da se ne pokvari. I naravno, čuveno osvežavajuće piće – šerbet koji se spravlja od voća, lekovitih trava ili cvetova.

Ne smemo zaboraviti ni nove metode u proizvodnji stakla koje su se razvijale u Siriji u 8. veku. Evropa je morala da sačeka još otprilike 300 godina da bi imala takve u ono doba moderne i prave fabrike za proizvodnju stakla. Naravno, i ovde je veliki Geber dao svoj doprinos. Napisao je Kitab al-Dura al-Maknuna – „Knjigu o sakrivenom biseru“ gde je detaljno opisao 46 recepata za proizvodnju standardnog i bojenog stakla. U ovoj knjizi, takođe, dati su i prvi recepti za spravljanje veštačkih bisera, doradu boje kod dragog kamenja, kao i postupci sečenja bojenog stakla da bi izgledalo kao drago kamenje.
Proizvodnja ogledala standardizovana je u 10. veku radovima Ibn Sahla (refraktujuće parabolično ogledalo) i Ibn al-Hajtama, koji je u knjizi „O gorućim ogledalima“ diskutovao o konkavnim i konveksnim ogledalima, kao i o cilindričnoj i sfernoj geometriji.


Venera i Mars – razvoj kroz nauku

Iako je ženska kozmetika poznata skoro od uspravljanja prvih ljudi, ona je takođe bila i vrlo opasna, s obzirom da su se koristile komponente koje bi posle duže upotrebe uništavale kožu. Dolaskom muslimanskih alhemičara na naučnu scenu i to se promenilo. Muslimani su insistirali na higijeni, i zahvaljujući upravo ovom nasleđu islamske vere danas su još uvek u upotrebi preparati nastali upravo tada.
Otprilike u 9. veku naučnik Zirjab je izmislio pastu za zube koja je postala popularna i u Evropi ali tek nakon saracenskog osvajanja Španije. A specijalno za žene Zirjab je otvorio blizu grada Alkazara i „školu ulepšavanja“ gde je polaznice učio kako se izvodi depilacija, učio ih da razlikuju parfeme i izaberu za sebe odgovarajući tip mirisa, kako da se našminkaju i da koriste prve dezodoranse.
Sapune kakve ih poznajemo danas takođe su u upotrebu uveli arapski naučnici. Oni su ih spravljali od biljnih ulja, kao što je maslinovo, od aromatičnih ulja, na primer od timijana i od sode. Pri čemu, naravno, nisu zaboravili i da kreiraju sapun namenjen isključivo muškom brijanju. Takođe, postoji i veliki broj recepata iz tog doba u vezi spravljanja tečnih i čvrstih sapuna, kao i onih parfimisanih. A najveći centri proizvodnje nalazili su se u Nablusu (teritorija Palestine), u Kufi i Basri (današnji Irak).
Ovladavanjem i usavršavanjem procesa destilacije islamski svet je zaslužan za čitav spektar opojnih parfema, pri čemu se i kao dužnost svakog muslimana propisuje da se posle obaveznog kupanja i pranja zuba osoba i namiriše.
Upravo zbog toga alhemičari su i dobili u zadatak da proizvodnju parfema učine što većom i dostupnijom svim slojevima stanovništva. I ovde se bez sumnje Geber i al Kindi smatraju osnivačima parfemske industrije. A trgovačkim vezama i povratkom krstaša u Evropu su tek u 11. veku stigli i parfemi.

Snaga jedne države ili civilizacije, pored naučnih i umetničkih dostignuća, ogleda se najviše u njenoj vojnoj snazi i razvoju oružja. Kalid ibn Jazid je bio naučnik koji je prvi spomenuo šalitru korišćenu za različite metalurške operacije, kao i za proizvodnju nitritne kiseline. Odmah za njim Geber i al Razi su detaljno proučavali procese pročišćenja šalitre. Čovek koji je kompletno opisao tehnološke procese vezane za šalitru bio je arapski hemičar i inženjer Hasan al-Ramah iz Sirije u svojoj knjizi al-Furusija va al-Manasib al-Harbija. Tu je detaljno napisan postupak korišćenja kalijum karbonata (u formi drvenog pepela) da bi se odstranio kalcijum i soli magnezijuma i dobio kalijum nitrat. A potpuni recept za proizvodnju baruta u kome se nalazi prečišćena šalitra postoji od 10. veka, kao i njegova primena u topovima.
Danas je poznat idealan odnos kompozicije eksplozivnog baruta – 75% kalijum nitrata (šalitre), 10% sumpora i 15% ugljenika. Hasan al-Ramah je oko hiljadu godina ranije koristio skoro identičan odnos u nekoliko recepata vezanih za izradu raketa i detaljno ih opisao u svojoj knjizi „Al-Furusija va al-Manasib al-Harbija“ (Knjiga o obučavanju vojnih konjanika i novim ratnim sredstvima). Tu on takođe tvrdi da su ovi recepti bili poznati i njegovom ocu, kao i njegovom dedi, što će reći da datiraju i pre 12. veka, što je u Evropi onog doba bio nezamisliv napredak. U knjizi se spominju još i ručni topovi, kao i nebrojeni recepti za izradu raketa i vatrometa.

Nesumnjiv je i ogroman uticaj arapskih naučnika, a prvenstveno alhemičara na ono što danas nazivamo modernom „zapadnom“ civilizacijom. Ali najveći od najvećih su Kalid ibn Jazid (665-704), Abu Musa Džabir ibn Hajan – Geber (721-816), Muhamid ibn Umail (900-960), Abu Jusuf Jakub ibn Išak - al Kindi (800-870), Muhamad ibn Zakarija - al-Razi (860-925).
Samo iza Gebera ostalo je 112 knjiga o alhemičarskim procesima, oko 70 knjiga o planetama i geologiji, desetak knjiga o rektifikaciji (gde je ozbiljno proučavao filozofske i matematičke probleme Pitagore, Sokrata, Platona i Aristotela) i nekoliko knjiga o ravnotežnim stanjima u prirodi.
A al Razi će pored nesumnjivog alhemičarskog znanja ostati upamćen i kao lekar koji je bio svestan rizika i prednosti tačnog postavljanja dijagnoze, kao čovek koji je uveo jasnu lekarsku etiku i kao mudrac koji je osnovao pedijatriju, novu granu medicine koja se bavila samo oboljenjima dece.
Ne smemo ih zaboraviti, ali i više od toga, trebalo bi da težimo da ostvarimo makar deo onog sveta koji su oni zamišljali.

Proračun

Da bi se osnovala jedna vojska, generalu je potrebno hiljade bornih kola, desetine hiljada vagona i kola, i stotine hiljada vojnika.
Zalihe se moraju prenositi preko hiljadu linija.
Biće troškova za oficire i osoblje, troškova za vojnike, za borna kola, kožne oklope, strele, koplja i mačeve, troškova za mnogo različitih stvari.

Hiljade lianga zlata trošiće se svakodnevno da bi se osnovala vojska.

Otvorila sam riznicu.
Vreme je.

Retrogradni Mars

...Do 10. marta kada se tropski stacionira direktno na 1. Lava.

Za sve one koji gaje ovog divljaka retrogradno u svojim natalima, za sve one koji ga gaje u fiksnim sazvežđima sledi ovo:



Ko to nije gledao - ništa video nije.

Savršeni prikaz Marsa u Ovnu i Škorpiji istovremeno, jedno maestralno mačevanje (nije prikazano ovde) zvano h'š'hao'tie, ali mora da se pazi na naglasak i mali kurs kineskog jezika.

I još lepše, za one koji se razumeju u energetsku distribuciju odlična vizuelna podrška za neka filozofska učenja.

Mars je retrogradan u Lavu, Saturn direktan u Vagi.
U nastupajućoj godini metalnog Tigra vreme je za nove ljude.

...I kada zavrtim dijagram 24 planine, izračunam matrično Pa Qua zvezdani raspored i složim Ba Zhi, rezultat je 49Ko u 24Fu, promenljive su linije 3,4 i 5 (9 u 6).

I čovek se menja kao tigar...

A meni se osmeh vraća na lice.

Wer ist das?

Du oder ich?

Deda po majci je bio partizan. Onaj po ocu je dovoljno uradio gacajući zimi preko Albanije i mlateći se za Kraljevinu SHS i izigravajući partizansku back up podršku u danima novog ratovanja.

Obojica se jasno vide u mojoj karti i to kroz upravo prvu astrološku kuću. Ja jesam ono što su obojica bila.

A deda je bio partizan.
Inače... lud čovek.




Uostalom, kao da bi i mogao da bude drugačiji.




Bio je profi za eksplozive.
A onda je napravio zez prilikom jednog povezivanja i da bi zaštitio ostale bacio se na punjenje.
I ostao živ, ali pun gelera.




To za eksplozive prošlo je i kroz moj život, ali zaista ni u kom slučaju spektakularno.
I meni je negde u gene ugrađeno da se automatski bacam na izvor.

Bitnije je to što je bio zmijar.
Razgovarao je sa zmijama, nosio ih u nedrima, prizivao, upravljao njima.
Ludi šaman.

I taj deo mi je ostavio u amanet... da ga ponovo prenesem na sledeću generaciju.





Očekivala sam partizanske memorabilije.
A setila sam se Primoža.
Odavno sam prestala da razmišljam na slovenšćino.
Sviđalo mi se, kao srednjovekovni srpski.



Počeo je da mi nedostaje...


A onda... još jedna stara srednjoškolska priča.




Ovo smo morali i mi da radimo na istoriji umetnosti.
Pa sam se setila i predavanja. Nekako baš u ovom stilu.




Od parčeta lima koje je neko bacio u đubre napraviš magičnu stvarčicu.




I setiš se prave filozofije.



Sada se to zove kvantna spiritualnost, ali kad god o tome počne neko ko se nije maltretirao višim matematikama, ozbiljnim fizikama, astronomijama i još ozbiljnijim simbolikama, osetim... pa, onaj deo crnila same sebe koji još nisam transformisala u nešto dobro.
Zašto mislim da neka učenja treba da ostanu elitistička, kada se i sama borim protiv hermetike?... Pff.

No, dobro.
Ovo je čuveni projekat... Inače realizovan.
Držim ga u neokorteksu kao ruski pokušaj izgradnje nove vavilonske kule.
Rusi su ogromne pare ulagali u soc-realističku umetnost i naravno, arhitekturu.
Primož ju je zvao fašistička umetnost, zato što su to tako zvali u Italiji.
U suštini, moda je moda sa koje god zaraćene strane pogledaš.

Iz ove perspektive... savršeno vreme za umetnost.





I moja lična i personalna ljubav.




To što je uradio Walter Gropius - to je vrhununac.
Nema dalje.
Ne postoji dalje u arhitekturi i enterijeru.
On je bukvalno sedeo satima i analizirao pokrete kuvarice u kuhinji, sobarice u salonu, ženu u budoaru, prijatelja u biblioteci..., razvijao ergonomiju i konstruisao zgrade i nameštaj.

U Beogradu postoje dve zgrade koje su projektovali njegovi direktni saradnici i učenici. I želim ih obe...


I ne znam zašto i kako, ali kustos ove izložbe, inače čovek sa kojim se uljudno ispričah na ulazu i zamolih za dozvolu da fotografišem, ili nije imao jasan koncept ili je toliko bio oduševljen da je od Waltera ovog i Waltera gore pomenutog napravio jednu kreolsku džambolaju.
Jedino što bi moglo da ih poveže smo ja vragolan i moj deda. Al' deda je prešao u bardo još onomadne...


Te u tom smislu...



Kada su prošle "godine pune muka" ljudi su opet počeli da se igraju simbolikom.
Što ti je čovek? Solarni simbol, pa solarni simbol.

A ovaj stiže iz bon škole budizma, inače daleko starije od samog budizma. Vuče još iz perioda klasičnog tibetanskog šamanizma.

Ko o čemu - budale o kvantnoj fizici, a ja najveća međ njima o šamanizmu.


A onda još jedan...



Ovo se zvalo stub sećanja, a u suštini je Ozirisov simbol (ko o čemu... da, znam... bla bla). I sa osmehom se uvek setim kako sam razbijala onu igricu Pillar of Osiris.

Samog Ozirisa, however, nisam pronašla... za sada.


No, dobro.
S obzirom da upravo gledamo izložbu "Das ist Walter" postavljenu do kraja decembra u Muzeju 25. maj sa pravom mogu da se pitam šta će ovo na narečenoj izložbi?



Kustose, brate, prijatelju, pa ja sam ta Indrina strela protiv konceptualne umetnosti, meni je u koštanu strukturu ugrađeno groženje kodgod neko počne o konceptu, oči mi se automatski prevrću i imam sve potrebne hemijske reakcije u krvi, ...ali ovo je previše i za mene.

Gde je, molim lepo, koncept? Šta je ideja koja povezuje sve eksponate na izložbi?
U prevodu, kakve, pobogu, veze ima ovo sa onim gore?

Na stranu to što sam godinama mučena obaveznim gledanjima umetničkih filmova i to po 5 sati u kontinuitetu, pa puta pet dana, pa tako po pet puta u životu (čudo sam živa ostala).
Kad vidim ovakav natpis srce mi ubrza, počinju prevremeni valunzi i zaista je potrebno da neko pod hitno otrči po šećer i vodu.

I zato sam brzom brzinom pretrčala zonu emitovanja "tih" filmova.
(Nije meni deda za džabe bio partizan.)

I da od svega ne bi ostalo jedno traljavo pih... Videh i pravu fotografiju.




U tom smislu (kad je džambolaja, nek je džambolaja do
kr(j)aja)...


Dragi deda,
U životu smo se nagledali mnogo toga. Mahom budalaština.
I znam da ti nije lako, čak ni tamo u bardou.
Ali - evo pritrpi se par sekundi dok ova ludaja ne izlupeta to što lupeta (o svemiru kroz flašu), a onda poslušaj pesmu mojih mladih i nežnih godina.
Podseća me na tebe, na partizanske čete, na deo mene u toj priči.
Na dane kada si vezivao kablove i rušio mostove...

I dalje gmazovima i raznim punjenjima zauzeto,
tvoje prvo unuče

Tranzitni Pluton na IC-u

Ništa tu nije drugo u pitanju do promene same. I ništa manje, ništa više od toga.
I probudiš se jednog jutra, pogledaš kroz prozor, a ono stotinama spratova ispod i iznad spremaju se borbene formacije anđela. Probudiš se jednog jutra i shvatiš da sada svi lanci DNK u svakoj tvojoj ćeliji izgledaju drugačije nego pre. Probudiš se jednog jutra i to tako što eksplodira nešto u garaži ili podrumu. Probudiš se baš tog jutra i shvatiš da taj blagi, dobri čovek kog si godinama uzimao zdravo za gotovo neumitno stari i propada.
Prosto se samo probudiš.

Generacijama osoba u srednjim tridesetim dešava se upravo sada kvadratura tranzitnog Plutona nad natalnim. A s obzirom da je Pluton nakon mnogo godina promenio zodijački znak, promene su neminovne i vrlo često praktično zastrašujuće.
IC ili Imum Coeli je takozvano donje nebo u karti, tačka nadira. Fizički to je tačno centar bića. Ono što osetite kao telesnu senzaciju, možda bol u grudima. Ona sitna tačka zvana timus. Žlezda koja smanjuje aktivnost ulaskom osobe u pubertet, ali i dalje funkcioniše. Timus ili duša, ono što možete da osetite upravo sada kada je promena neminovna.
Takođe, to je sve ono što vi jeste na nivou aminokiselina, na nivou ćelija, biohemije tela, na nivou zdravlja. I sada jeste onaj momenat kada vam se naglo menja metabolizam, želja za hranom, navike u vezi ishrane. Pravo vreme za nove ukuse, pravo vreme za novi balans energije. Za novi koštani matriks.

Pluton na IC-u, a sada u sazvežđu Jarca je i otac, onaj koji vas je čekao dugo, koji vas je priželjkivao godinama i skoro odustao od te želje dok se niste rodili. Onaj sjajni, blagi čovek od kog ste neprimetno učili o životu.
Taj čovek sada naglo gubi zdravlje, gubi osećaj u kolenima (Saturn), cirkulacija mu nije u redu. Taj čovek sada više nije onaj isti koji vas je podizao u vazduh dok ste tek učili da hodate i igrao po sobi sa vama. I dok se u sećanjima vraćate u korene svog bića, u najranije detinjstvo, u sve ono što jeste, shvatate da postoje ciklusi rađanja i umiranja, ciklusi ljubavi i prenosa znanja.
To je čovek koji vam je pokazivao kako da letite dok ste učili da hodate.

I zato puštate tu staru pesmu i uzimate sopstveno dete u naručje. I dok igrate osećate kako će jednog dana u toj nežnoj glavici zasvetleti sećanje na ovaj trenutak. Na sobu u kojoj Sunce baca zrake ukoso, onu sobu u kojoj je mir... U kojoj je ljubav. Centar bića – timus.

Jarac je simbol i za sve staro. A ta četvrta kuća kojoj je vrh na IC-u predstavlja ono što posedujete, bez obzira da li ste to sami zaradili ili ste nasledili. Ono što u suštini pripada porodici, ne samo vama. Sada se dešava da neka šupa, prizemna kućica, nešto što je godinama i decenijama donosilo samo troškove, a vrlo male ili nikakve prihode, odjednom postaje zanimljiva nekom investitoru koji želi da na tom placu podigne stambenu zgradu i tako reši i stambeni problem vaših potomaka.
I ta priča upravo sada počinje, uprkos dugom čekanju na dozvole, uprkos kašnjenjima oko rušenja. I kada se konačno pojave bageri i krene zarušavanje zidova vama pada teret sa srca, bukvalno kao se ruše zidovi koji su spečavali da dišete. I sada se širite i rastete.
Ali, ako se okrenete i pogledate sa strane, vaša majka ili baka istu stvar preživljava daleko dramatičnije, kao da se briše njeno detinjstvo, njeno sećanje, sve ono što je ona nekad bila. I nju to boli, opet negde u grudima, neka sitna tačka otvara se u duboku pukotinu koja seže sve do dubine novih temelja.
I jednog popodneva dok se vraćate kući shvatate da su tog dana stigli radnici i porazbijali sav asfalt sa dečijeg igrališta ispred zgrade i čak odneli stare ljuljaške i klackalice. Osećate se čudno, jer to je nešto što se nije menjalo od doba kada ste se sami igrali na tom mestu. Igralište koje je godinama urastalo u korov i tek tako se raspadalo, a da nikom nije padalo na pamet da ga sređuje.
I odjednom sada, pitate se, i zašto baš sada, zašto ne pre deset godina? Zato što je sada vreme, zato što Pluton uvek zna šta radi, čak i kada to izgleda potpuno besmisleno.

Pluton uzima da bi dao, da bi opet uzeo. Da nas nauči da nikad i ništa nije naše... I da sve jeste naše. Roditelji, deca, imovina, ugled, ono što ćemo predati novim generacijama... sve se to sada menja, sve se to ruši i ponovo izgrađuje.

I jedno jutro imaš neopisivu želju da strčiš stotine spratova ispod, u podrum, u garažu, u temelje sopstvenog bića. Da izbaciš staro i uneseš novo.
Samo se probudiš i osetiš promenu.

Prosto se samo probudiš.

Na putu za Damask

Igrali smo kizembe. I već peti put ponavljao mi je da ga gledam u oči, a ne u noge. I tu je bio problem.
Ima tih dana kada mi se otvori životinjski njuh i onda dosta teško podnosim i svoje, a ne tuđe mirise. A tada sam mogla da namirišem sopstvenu odeću, kožu, kosu, parfem, mirise ostalih parova, miris poda i zidova, smoga koji je ulazio kroz prozore, njegovu kosu, njegov parfem, dah, znoj koji mu se probijao kroz košulju i miris sa farmerki.
I sve se dosta bolno urezivalo u moj mozak.

-Gledaj me u oči.
Pogledala sam ga.

-Ti se mene plašiš?, iznenađeno me je upitao...

…Dok sam proučavao neke stare spise o zvezdama, u to mirno rano popodne u sobu je utrčao moj sluga. Čovek koji je bio moj odani pomagač i čak prijatelj godinama sada je izgledao unezvereno i uplašeno. Posadio sam ga na stolicu i sipao mu da popije hladne vode, a onda pošto se malo primirio ispričao mi je:
-Dobri moj gospodaru, danas sam otišao kao i svaki dan na bazar i dok sam se cenjkao sa trgovcima odjednom sam dobio neki osećaj, okrenuo sam se i video je kako me gleda… Molim te gospodaru, daj mi jednog konja. Molim te, znam kako da joj pobegnem. Otići ću u Damask i tamo me nikada neće pronaći.

Stao sam da razmislim. Da, on je pošten čovek i dobar sluga. I zaslužio je da mu pomognem.
Zato sam mu i dao najboljeg konja, i opremio ga hranom, i vodom, i novcima. I ispratio za Damask.

Gledao sam kako mahnito tera konja od kapija grada pa preko pustinje…
A onda sam se okrenuo i zaputio pravo na bazar.

-Zašto mi plašiš slugu?, podviknuo sam na nju čim sam je video.
-Nisam ga plašila. Samo sam se iznenadila što ga vidim ovde na bazaru, kada je trebalo da dođem po njega večeras u Damask…, slegla je ramenima smrt i otišla dalje.


-Ti se mene plašiš?, ponovio je, a ja sam okrenula pogled i promrmljala jedno kratko “Ne”.

Upravo mi je ona zamirisala iz njega.

Bože, kako mrzim takve dane…

...kao i obično

Nađemo se na uobičajenom mestu.




I onda odlučim gde idemo dalje.




Dan je bio prijatan i topao.




Poslednji jesenji dan.




Potrošen na priču o Barencovom moru...




…i tišinu.

Fractional reserve banking

Izvlačim ga iz tankog vazduha.
Samo mahnem rukom, zategnem stringove i imam ga.
Imam ga kao potencijalnu energiju.

Onda stojim pred kasom u podrumu Beograđanke i u sebi držim liturgiju.
Ona se okreće i sa osmehom izgovara broj.
Osmehom joj uzvraćam i dajem svu svoju potencijalnu energiju iz ruku, džepova i ranca.

Ok, bankrot kao i svake zime.
Ali vredi.
Za nekoliko osmeha - vredi.

Na izlazu otvaram svoju kesicu i taman da zavučem ruku vidim par velikih očiju.
On se vozi stepenicama, ne zna šta drugo da radi.
Tu dole je toplije i ljudi ga ne maltretiraju.
U tih malo godina koliko ima svašta je video.

Pružam mu kesicu.
A on se nećka.
Onda mu je gurnem u ruke i odem.

I tako iz tankog vazduha manifestujem zadovoljstvo.


Izvući ću se u februaru.
Eksergija i anergija.
Imam poverenja.
...Još uvek.

8. Arapska alhemija I

Kada je unos lažnog alhemičarskog zlata počeo da preti ekonomiji Rimskog carstva, imperator Dioklecijan je dekretom iz 290. godine naredio spaljivanje svih alhemičarskih spisa. Zatim je proglašenjem hrišćanstva kao zvanične religije carstva počelo propadanje Aleksandrije, do tada najvećeg svetskog centra nauke. Imperator Teodosije je bavljenje alhemijom proglasio za jeres koja se kažnjava smrću i naredio rušenje slavnog Serapionovog hrama. Kraj zlatnog aleksandrijskog doba počeo je uništenjem univerziteta i biblioteke, dok je još jedino alegorijska alhemija bila pošteđena pošto je hrišćani nisu smatrali specifično paganskom.
Učeni ljudi tog doba utočište su pronašli na Bliskom istoku. A konačno arapsko osvajanje Aleksandrije 642. godine donelo je preporod.

Put na istok

Veliki vezir Halid ibn Jazid okupio je grčke filozofe pristigle iz Egipta u Damasku i naredio im da prevedu alhemičarske spise sa grčkog na arapski. Međutim, sam vezir je bio vrlo nesrećan pošto nijedan recept nije mogao da stvori pravo zlato. Dolaskom Moreniusa, rimljanina koga je obučavao čuveni egipatski alhemičar Adfar, stvari su se promenile. Morenius je dokazao transmutaciju i Halid ibn Jazid je postao njegov učenik. U tom trenutku počeo je i naučno – tehnološki napredak islamskog sveta.

Sada se takođe javljaju po prvi put i klasični hemičari, oni koji se bave standardnim hemičarskim postupcima i u svojim radovima diskredituju alhemiju. Kao nesumnjivi doprinos nauci su i eksperimentalne naučne metode sa dokazivanjem, a koje su u postupke uveli baš islamski naučnici. Stvaranje filozofskog kamena, transmutacija metala i kreacija Takvina ili homunkulusa (veštačkog živog bića) je u 9. veku bilo odbačeno od strane muslimanskih hemičara.
Međutim, nikako se ne sme negirati ili minimizirati doprinos alhemije tehnološkim postupcima. Džabir ibn Hajan (Geber) i Muhamed ibn Zakarija al Razi (Razis, u latinizovanoj verziji prevoda njegovih dela) zaslužni su za uobličavanje aparatura za destilaciju, otkrića ugljenične, nitratnih i sumpornih kiselina, kao i sode i potaše. Pored ovih, njima takođe pripada i slava po pitanju destilovane vode, destilovanog prečišćenog alkohola, uvođenja termina „eliksir“, „alkohol“... Za njih same, najznačajnije otkriće bila je aqua regia, mešavina nitratne i ugljenične kiseline koja je mogla da rastvori „najvažniji“ metal – zlato.
Razis je izolovao mnoge hemijske supstance i izumeo još više lekova.

Izuzetno potentna kombinacija neoplatonizma i gnosticizma kombinovana sa grčkom alhemijom i arapskim misticizmom iznedrila je i najvećeg arapskog alhemičara Gebera. On je bio sin Hajana šiitskog apotekara iz plemena Azd. Geber je rođen u Tusu 721. godine. Nekoliko godina kasnije njegov otac je stradao zbog političke aktivnosti, a Gebera su podigli rođaci. Podučavao ga je Harbi al Himjari i pošto je stekao veliko znanje iz oblasti umetnosti i nauke postao je zvanični alhemičar na dvoru Haruna al Rašida. Sprijateljio se i sa Džafarom al Sadikom velikim šiitskim imamom.
Sam kalif je bio toliko impresioniran da je obilato finansirao Geberove eksperimente i masovni uvoz iz Vizantije starih grčkih alhemičarskih i naučnih dokumenata. To je rezultiralo mnogim Geberovim knjigama iz oblasti astronomije, astrologije, geometrije, medicine, hemije, filozofije i alhemije. A razmena roba i filozofije sa Kinom donela je i istočnjački alhemičarski uticaj, zbog čega je sam Geber usvojio simbolizam Ming Tanga (Hrama prosvetljenja). Centralni objekat ovog sistema je „magični“ kvadrat sa brojem 5 u sredini, koji je proizašao iz brojeva 1, 3, 5, 8, 17 i 28 i to posle „odvajanja gnomona“.
Geber je primenio ove brojeve prema sopstvenom shvatanju alhemijskih elemenata i uspešno manipulisao njima. Kasnije je baš zbog njega učenje o „magičnom kvadratu“ i ritmovima cirkulišućih energija bilo usvojeno od strane sufista.
Što se tiče hermetizma, Geber je podrobno analizirao svaki aristotelovski element preko osnovnih kvaliteta: toplo, hladno, vlažno, suvo. Prema Geberu svaki metal ima u unutrašnjosti i spoljašnjosti po dva od ovih kvaliteta. Zato je, naprimer, zlato toplo i vlažno, a olovo je hladno i suvo.
Po njegovim teorijama ako bi reorganizovali osobine jednog metala mogli bi da dobijemo neki drugi. Ovaj način razmišljanja je kasnije postao osnova za spravljenje Kamena filozofa ili univerzalonog eliksira. Pored svega toga, Geber je uveo i numerološku korespodenciju u svako slovo naziva ispitivanog metala koja može da pomogne prilikom odgonetanja fizičkih karakteristika i transformacija date supstance.
Ispitivao je i elementalno ustrojstvo dodajući postojećim elementima poznatim od davnina (vatra, voda, zemlja, vazduh i etar) sumpor, koji u sebi nosi kvalitete zapaljivosti, živu koja je simbol za pokretljivost i so koja je simbol za stabilnost. Kasnije će i evropski alhemičari usvojiti ovo učenje bazirajući sva svoja istraživanja upravo na ove tri poslednje supstance.
Uz sva ova dostignuća, Geber je takođe izumeo i kotao za destilaciju, kao i retortu, osnovnu aparaturu za alhemičarske i hemičarske eksperimente.

Eksperimentisanje

Iako su mnogi islamski naučnici bili protiv same alhemije, Geber se takođe smatra i ocem hemije. Pored eksperimentalnog metoda, otkrića retorte i ostalih važnih aparatura, on je utvrdio procese kao što su purifikacija, oksidizacija, filtracija, kristalizacija i evaporacija. Uveo je „čistu“ destilaciju, koja je do tada bila poznata Grcima, Egipćanima i Vaviloncima, ali ne toliko unapređena. A sam Geber je vrlo žustro proklamovao dobrobiti eksperimentalnog metoda, jer kako je sam tvrdio „onaj koji se ne bavi praktičnim radom i ne vodi računa prilikom ispitivanja nikada ne može da postane majstor nauke“.
Geber je dao i teoriju geoloških formacija ležišta metala, pri čemu je tvrdio da se šest osnovnih metala razlikuju i drugačije deponuju u stenama zbog različitog odnosa sumpora i žive u njima.

I kasniji veliki umovi su se složili da je Geberov uticaj na nauku jednak onom koji su dali Anton Lavoazije ili Robert Bojl. Njegovi jasni opisi procesa i aparatura, kao i metodičan opis supstanci bili su daleko progresivniji od grčkog ezoterizma. I tačno se i jasno vidi ravnoteža između ’ilm i ’amal, teorijskog i praktičnog obučavanja.

Naravno, ovakav veliki um je takođe imao i velikog učitelja. Bio je to, kao što je već rečeno, imam Džafar ibn Sadik, koji je odbacio Aristotelovu teoriju o četiri elementa, uočavajući da je metal koji se nalazi u zemlji, kao jednom od „osnovnih“ elemenata, takođe element. Al Sadik je uveo i svoju čestičnu teoriju o postanju svemira. Po ovoj teoriji svemir je rođen kao vrlo mala čestica koja je u sebi imala 2 različita pola. Ova čestica je proizvela atom. I na taj način nastala je materija. Zatim se ona umnožila i stekla različite osobine, a ta raznovrsnost je dalje uzrokovala gustinu ili razređenost atoma.
Al Sadik je napisao i studiju o neprozirnosti materjala, pri čemu je materjale koji su čvrsti i sa sposobnošću apsorbovanja nazvao neprozirnim, a one koji su čvrsti i odbijajući nazvao je prozirnim. Takođe je utvrdio da „neprozirni“ materjali apsorbuju toplotu.

Al Razi kao još jedan od najuticijanijih islamskih naučnika, u svom delu „Sumnje u pogledu Galena“ dokazao je prvi da su Aristotelova teorija klasičnih elemenata i Galenova teorija humorizma pogrešne, i to koristeći eksperimentalni metod. U suštini, on je proveravao kako telo reaguje različitim temperaturama na ispitivanu tečnost. Pri čemu je zaključio da tečnost ili supstanca ne prenose sopstvenu toplotu (ili osobine) na telo, već izazivaju reakciju tela u zavisnosti od unete supstance. Reakcija naravno može biti daleko burnija od samih osobina supstance.
(Humorizam ili humoralna Galenova teorija odnosi se na četiri „humora“ u ljudskom telu, crne žuči, žute žuči, krvi i flegme. Disbalans ova četiri kvaliteta u telu proizvodi nelagodnost i bolest.)

Al Razijevi eksperimenti su uveli i nove termine kao što su uljanost supstance, sulfuroznost, zapaljivost i salinitet. On je bio i prvi naučnik koji je destilovao petrolej, izumeo kerozin i kerozinske lampe, moderne recepte za sapun, kao i brojne hemijske procese od kojih je jedan i sublimacija.

Treba istaći da su Abu Rajan al Biruni (između ostalog i astrolog koji je uveo proračunske tačke), Al Kindi, Avicena (čuveni lekar) i ibn Haldun bili žestoki oponenti alhemije, pri čemu je Al Kindi bio prvi koji je negirao čitav koncept transmutacije metala u zlato i srebro.
Od 12. veka islamski uticaj se proširio i na Evropu kada su Geberovi, Al Razijevi i Avicenini spisi prevedeni na latinski u doba takozvanog arapsko-latinskog prevodilačkog pokreta i nešto kasnije u 14. veku u spisima „pseudo-Gebera“, alhemičara koji se tako potpisivao i nekoliko sopstvenih dela podmetnuo kao Geberove originale.

U 13. veku Nasir al Din al Tusi je proklamovao ranu verziju zakona o održanju masa, tako što je tvrdio da suština materije ostaje nepromenljiva i da je moguće da promeni svoj oblik, ali ne i da nestane.

Srednji vek je zapravo bio period uzleta nauke na teritoriji Bliskog istoka.

Jamajkanska lekcija br.2 - The Full Monty

How can you expect the victory when for your dreams you have never went to war?





To je moj rat.
Moje strateško planiranje.



I nema žaljenja, nema tuge.



Prošli put mačka na prozoru mi je pravila društvo.
I moram da iskreno priznam – bila je interesantnija od nekih ljudi koje sam sretala... do sada.



Sat vremena dok vitamini ulaze u moj sistem.
Sat vremena potrošen na bolje stvari no što je kukanje nad sudbinom.





Ladies and gentlemen
you can always tell the mediocre among us…

They will live and die without the battle scars.

Jamajkanska lekcija br.1 – samopouzdanje

A da probam ono što se zove volja.... aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa....

Kao neki DIY

Recept za plitki ormarić u kupatilu



Elem, uzmeš čamovinu (ne bukvu, previše tvrda, i ne topolu, previše meka). I apsolutno je dozvoljeno da na stovarištu preuzmeš najobičniji brodski pod. Uz ovo kupi odmah i lajsne 4x3cm, lajsnice do 1cm, drvene tiplove osmice, par šmirgli (grubu i finu ili više varijanti), špatulice za gitovanje, drvofix iliti lepak za drvo, par emajl boja, firnajz, dvokomponentni lak…

Brodski pod je zgodan zato što samo odbiješ one "muško-ženske" delove ubodnom testerom i ako treba malo ga abrihtuješ, pa ga posle samo lepo obradiš šlajfericom (trakasta je vrhunac, ali ako nema valja i vibraciona, sve samo da izbegnem ručno šmirglanje).

I sad... imaš daske idealne debljine i širine oko 12-15cm. I ambiciju da sastaviš ormarić. Recimo, tri police unutra i da sa jedne strane ormarića vire još 15 cm, s tim da ti spoljni delovi budu obrađeni pod uglom ili da imaju luk.

Gledaš da najniža polica ima iznad sebe najvišu visinu, tako da se lako smesti čaša sa četkicama za zube, te da se iste lako i vade i vraćaju. Oni delovi polica koji vire napolju su jako zgodni za šampon, tečni sapun, dezodorans ili parfem.



Spojiš ormarić sa (napr.) 3 police unutra i to tako što fiksiraš delove stegama ili nogama i rukama (umem ja to i u štiklama) i probušiš rupe bušilicom (možeš da staviš graničnik na burgiju, mada je lakše kad ideš otprilike). Ondak u te rupe idu drveni tiplovi, premazani drvofixom, kojima samo odrežeš viškove koji vire. (Tiplovi se prvo odrežu običnom testerom na “otprilike”, pa se malo ušmirglaju po ivicama da bi se lakše ukucali čekićem.) Poenta jeste da su baš drveni tiplovi zato što je u kupatilu večito tropska sredina i tako izbegavaš truljenje i rđanje.
Eto, imaš ormarić. Leđa mu i nisu nešto potrebna, ali ako želiš najobičniji tanki lesonit will do.

Vrata radiš tako što uzmeš one lajnse. Profilišeš im zub od 1,5x1,5cm I onda napraviš ram. Kao ram za sliku, ali spajanje nije pod 45stepeni, nego ide letva preko letve (muško-žensko preklapanje). Za ovo treba da napraviš vertikalni rez na geru do potrebne dubine, pa da bočno izbijaš dletom i čekićem vrlo pažljivo onaj deo na kraju. Naravno opet ih spojiš tiplovima, ali strogo paziš da sve bude u vinklu (triput meri... i vodi računa da ne padne krv, ja obično prepričavam onaj vic o pet piva za momke iz pilane čim se dohvatim dleta...).

Sve spojeve napuniš stolarskim gitom, znači prah od šlajfovanja pomešaš sa drvofixom pa u spojeve. Za to korištiš špatulice, ako nemaš kilometarske nokte kao ja :)
Špatulice se ne peru, nego kad se osuše sa njih samo sastružeš git.

S obzirom da sve treba da stoji postojano u kupatilu, gde je atmosfera kao u kasnijem paleozoiku, moraš da firnajzuješ. Zagreješ dobro firnajz i sve ljudski impregniraš, pa ostaviš da prenoći, pa sutra ponovo...

I onda ide zabavan deo. Možeš samo da ga omalaš, a možeš jako da razrediš jednu boju, pa kada je suva da naslikaš nešto preko nje. To sam radila za ormarić na mom provincijskom domenu. Tu se u ceo enterijer uklapalo da bude providno tamno plav, da se vide šare i godovi, a onda sam preko išla sa secesija motivima u zlatnoj boji. Pomalo rustično.
S obzirom da mi je kupatilo u prestonici malo, pločice su klot bele, a ormarići i police su rađeni kao da su od svetlog mermera.



Hint, razrediš 3 boje običnim razređivačem. Ja sam tada uzela belu, crnu i teget plavu. Uzmeš najobičnije plastične kese (one mekane), zgužvaš jednu (stavi rukavice) i umočiš malo u boju. Onda tackaš tom kesom po drvetu. Crnu i plavu sam aplikovala vrlo diskretno (vodi računa o tome), a onda sam išla belo preko svega. Fora je da vodiš računa da je krajnji rezultat idealan, a da je ukupan sloj boje vrlo tanak.

E, kada je to sve savršeno suvo ideš preko sa 2 sloja dvokomponentnog laka. Ako si debelo mazao boju imaćeš klobučenje. I posle svakog sloja laka, sušenje, pa pažljivo šmirglanje najfinijom šmirglom. I isto tako, ako počneš da se smeješ, postaneš euforičan i štagod, bacaj sve i beži napolje. Udara taj lak po moždanim sinapsama samo tako. Sutradan nećeš moći da pomeriš glavu iz kreveta.



I onda... Naravno, spojiš ram sa glavnim delom ormarića šarkama, ugradiš i ručkicu, pa onda opet sve odšrafiš i odneseš majstoru da tu ugradi ogledalo u ram, može i lesonit iza ogledala, čisto da ga učvrsti. I umesto gitovanja pozadi prikucaš one lajsnice 1x1cm.

U istom stilu možeš da imaš par ormarića i polica tako da kupatilo liči na nešto. Vrlo su zgodni ti plitki ormarići, jer možeš da pereš zube i da ne razmišljaš da li ćeš glavom proći kroz ogledalo, a sa druge strane unutra ide ono što nije za gledanje: četkice, zubi, jod, alkohol, ulošci, hidrogen...



Elem, po otvorenim policama idu bočice, flašice i što manje ukrasnih budalaština, a što više potrebnih stvari. Mada se treba setiti i estetike.

Ljudi mi ne veruju kad im tvrdim da uopšte ne slikam uljanim bojama, samo onim emajl. Ume mlogo dobro da izgleda. Pogotovo figurativni stil i to na velikim formatima.

Nemam više ništa zgodno sa izložbi, niti imam ogledala i police koje sam radila godinama (sve je na sreću prodato), tako da mi fale i slike iz tog doba.
Ali…
Par finti za bojenje:
Ima fora i sa prelazom iz jedne boje u drugu, pa ozgo uradiš isto ali kontra smer i to tehnikom suve četke unutar šablona... Ma idi.
Daj da pojasnim... Razrediš jako svetlo zelenu i svetlo plavu (to uradiš mešanjem sa belom, pa razređivačem), na primer i ideš malim sunđerastim valjkom, jako malo natopljenim u boju i to sa jedne strane površine. A onda sa druge udariš drugu boju i pređeš preko one prve. Mnogo lep prelaz.



I kad je sve klot suvo uzmeš šablon. To može da bude parče najobičnijeg linoleuma (ono što se koristi kao topli pod po kuhinjama) ili još lakše zdipiš dedin rengen snimak pluća od pre deset godina i u njemu napraviš neki znak, ali obavezno takav da te optuže da si mason (to meni uvek pali) i staviš šablon na površinu i tada…

"suva četka" metoda:

-umočiš četku u boju samo milimetar ili dva i onda je malo otapkaš na parčetu kartona ili novina sa strane.
-tako “suvu” četku tapkaš unutar samo jednog dela šablona
-odložiš četku br.1 u uzmeš četku br.2 i uradiš isto ali sa nekom drugom bojom i kreneš po šablonu ali sa druge strane i negde na sredini dobićeš prelaz
-četke su one najobičnije koje se kupuju po farbarama, ni previše uzane, ni previše široke (ima to po brojevima, ali se više stvarno ne sećam)

Izgleda FENOMENALNO.

Ovo je samo jedan tužni ostatak stare slave. Odavno to nisam radila.



Ima tu još sjajnih postupaka, neke sam obećala poodavno, pa je i krajnje vreme da ih uradim… ali tek na leto. Tada će valjda biti i slike.

Što se tiče ostataka od ramljenja…
Kod mene je kao u kineskoj kuhinji (ne operi), ništa se ne baca. Ti četvrtasti komadi (manji ili veći) mogu da se izbuše po krajevima, ušmirglaju, oboje, pa da se od njih napravi kojekakva dekoracija.

Imam negde kaiš napravljen od tih tankih pločica, obojen u srebrno, pa su sitni detalji preko rađeni u teget plavoj boji. I sve je spajano srebrnim lančićima. Izgleda kao deo srednjevekovnog nakita i deluje elegantno na uzanoj crnoj haljini, ali… izgleda da je moj specijalni kaiš dobio noge. Moraću da probunarim po dečijim stvarima i vidim da slučajno nije otišao tamo.



Ovo sam pronašla kao deo kostima za neku staru pozorišnu predstavu. To je izigravalo muški nakit, pa je zato toliko “sirovo”, ali eto može da se vidi kako sve to izgleda.