Elem, uzmeš čamovinu (ne bukvu, previše tvrda, i ne topolu, previše meka). I apsolutno je dozvoljeno da na stovarištu preuzmeš najobičniji brodski pod. Uz ovo kupi odmah i lajsne 4x3cm, lajsnice do 1cm, drvene tiplove osmice, par šmirgli (grubu i finu ili više varijanti), špatulice za gitovanje, drvofix iliti lepak za drvo, par emajl boja, firnajz, dvokomponentni lak…
Brodski pod je zgodan zato što samo odbiješ one "muško-ženske" delove ubodnom testerom i ako treba malo ga abrihtuješ, pa ga posle samo lepo obradiš šlajfericom (trakasta je vrhunac, ali ako nema valja i vibraciona, sve samo da izbegnem ručno šmirglanje).
I sad... imaš daske idealne debljine i širine oko 12-15cm. I ambiciju da sastaviš ormarić. Recimo, tri police unutra i da sa jedne strane ormarića vire još 15 cm, s tim da ti spoljni delovi budu obrađeni pod uglom ili da imaju luk.
Gledaš da najniža polica ima iznad sebe najvišu visinu, tako da se lako smesti čaša sa četkicama za zube, te da se iste lako i vade i vraćaju. Oni delovi polica koji vire napolju su jako zgodni za šampon, tečni sapun, dezodorans ili parfem.
Spojiš ormarić sa (napr.) 3 police unutra i to tako što fiksiraš delove stegama ili nogama i rukama (umem ja to i u štiklama) i probušiš rupe bušilicom (možeš da staviš graničnik na burgiju, mada je lakše kad ideš otprilike). Ondak u te rupe idu drveni tiplovi, premazani drvofixom, kojima samo odrežeš viškove koji vire. (Tiplovi se prvo odrežu običnom testerom na “otprilike”, pa se malo ušmirglaju po ivicama da bi se lakše ukucali čekićem.) Poenta jeste da su baš drveni tiplovi zato što je u kupatilu večito tropska sredina i tako izbegavaš truljenje i rđanje.
Eto, imaš ormarić. Leđa mu i nisu nešto potrebna, ali ako želiš najobičniji tanki lesonit will do.
Vrata radiš tako što uzmeš one lajnse. Profilišeš im zub od 1,5x1,5cm I onda napraviš ram. Kao ram za sliku, ali spajanje nije pod 45stepeni, nego ide letva preko letve (muško-žensko preklapanje). Za ovo treba da napraviš vertikalni rez na geru do potrebne dubine, pa da bočno izbijaš dletom i čekićem vrlo pažljivo onaj deo na kraju. Naravno opet ih spojiš tiplovima, ali strogo paziš da sve bude u vinklu (triput meri... i vodi računa da ne padne krv, ja obično prepričavam onaj vic o pet piva za momke iz pilane čim se dohvatim dleta...).
Sve spojeve napuniš stolarskim gitom, znači prah od šlajfovanja pomešaš sa drvofixom pa u spojeve. Za to korištiš špatulice, ako nemaš kilometarske nokte kao ja :)
Špatulice se ne peru, nego kad se osuše sa njih samo sastružeš git.
S obzirom da sve treba da stoji postojano u kupatilu, gde je atmosfera kao u kasnijem paleozoiku, moraš da firnajzuješ. Zagreješ dobro firnajz i sve ljudski impregniraš, pa ostaviš da prenoći, pa sutra ponovo...
I onda ide zabavan deo. Možeš samo da ga omalaš, a možeš jako da razrediš jednu boju, pa kada je suva da naslikaš nešto preko nje. To sam radila za ormarić na mom provincijskom domenu. Tu se u ceo enterijer uklapalo da bude providno tamno plav, da se vide šare i godovi, a onda sam preko išla sa secesija motivima u zlatnoj boji. Pomalo rustično.
S obzirom da mi je kupatilo u prestonici malo, pločice su klot bele, a ormarići i police su rađeni kao da su od svetlog mermera.
Hint, razrediš 3 boje običnim razređivačem. Ja sam tada uzela belu, crnu i teget plavu. Uzmeš najobičnije plastične kese (one mekane), zgužvaš jednu (stavi rukavice) i umočiš malo u boju. Onda tackaš tom kesom po drvetu. Crnu i plavu sam aplikovala vrlo diskretno (vodi računa o tome), a onda sam išla belo preko svega. Fora je da vodiš računa da je krajnji rezultat idealan, a da je ukupan sloj boje vrlo tanak.
E, kada je to sve savršeno suvo ideš preko sa 2 sloja dvokomponentnog laka. Ako si debelo mazao boju imaćeš klobučenje. I posle svakog sloja laka, sušenje, pa pažljivo šmirglanje najfinijom šmirglom. I isto tako, ako počneš da se smeješ, postaneš euforičan i štagod, bacaj sve i beži napolje. Udara taj lak po moždanim sinapsama samo tako. Sutradan nećeš moći da pomeriš glavu iz kreveta.
I onda... Naravno, spojiš ram sa glavnim delom ormarića šarkama, ugradiš i ručkicu, pa onda opet sve odšrafiš i odneseš majstoru da tu ugradi ogledalo u ram, može i lesonit iza ogledala, čisto da ga učvrsti. I umesto gitovanja pozadi prikucaš one lajsnice 1x1cm.
U istom stilu možeš da imaš par ormarića i polica tako da kupatilo liči na nešto. Vrlo su zgodni ti plitki ormarići, jer možeš da pereš zube i da ne razmišljaš da li ćeš glavom proći kroz ogledalo, a sa druge strane unutra ide ono što nije za gledanje: četkice, zubi, jod, alkohol, ulošci, hidrogen...
Elem, po otvorenim policama idu bočice, flašice i što manje ukrasnih budalaština, a što više potrebnih stvari. Mada se treba setiti i estetike.
Ljudi mi ne veruju kad im tvrdim da uopšte ne slikam uljanim bojama, samo onim emajl. Ume mlogo dobro da izgleda. Pogotovo figurativni stil i to na velikim formatima.
Nemam više ništa zgodno sa izložbi, niti imam ogledala i police koje sam radila godinama (sve je na sreću prodato), tako da mi fale i slike iz tog doba.
Ali…
Par finti za bojenje:
Ima fora i sa prelazom iz jedne boje u drugu, pa ozgo uradiš isto ali kontra smer i to tehnikom suve četke unutar šablona... Ma idi.
Daj da pojasnim... Razrediš jako svetlo zelenu i svetlo plavu (to uradiš mešanjem sa belom, pa razređivačem), na primer i ideš malim sunđerastim valjkom, jako malo natopljenim u boju i to sa jedne strane površine. A onda sa druge udariš drugu boju i pređeš preko one prve. Mnogo lep prelaz.
I kad je sve klot suvo uzmeš šablon. To može da bude parče najobičnijeg linoleuma (ono što se koristi kao topli pod po kuhinjama) ili još lakše zdipiš dedin rengen snimak pluća od pre deset godina i u njemu napraviš neki znak, ali obavezno takav da te optuže da si mason (to meni uvek pali) i staviš šablon na površinu i tada…
"suva četka" metoda:
-umočiš četku u boju samo milimetar ili dva i onda je malo otapkaš na parčetu kartona ili novina sa strane.
-tako “suvu” četku tapkaš unutar samo jednog dela šablona
-odložiš četku br.1 u uzmeš četku br.2 i uradiš isto ali sa nekom drugom bojom i kreneš po šablonu ali sa druge strane i negde na sredini dobićeš prelaz
-četke su one najobičnije koje se kupuju po farbarama, ni previše uzane, ni previše široke (ima to po brojevima, ali se više stvarno ne sećam)
Izgleda FENOMENALNO.
Ovo je samo jedan tužni ostatak stare slave. Odavno to nisam radila.
Ima tu još sjajnih postupaka, neke sam obećala poodavno, pa je i krajnje vreme da ih uradim… ali tek na leto. Tada će valjda biti i slike.
Što se tiče ostataka od ramljenja…
Kod mene je kao u kineskoj kuhinji (ne operi), ništa se ne baca. Ti četvrtasti komadi (manji ili veći) mogu da se izbuše po krajevima, ušmirglaju, oboje, pa da se od njih napravi kojekakva dekoracija.
Imam negde kaiš napravljen od tih tankih pločica, obojen u srebrno, pa su sitni detalji preko rađeni u teget plavoj boji. I sve je spajano srebrnim lančićima. Izgleda kao deo srednjevekovnog nakita i deluje elegantno na uzanoj crnoj haljini, ali… izgleda da je moj specijalni kaiš dobio noge. Moraću da probunarim po dečijim stvarima i vidim da slučajno nije otišao tamo.
Ovo sam pronašla kao deo kostima za neku staru pozorišnu predstavu. To je izigravalo muški nakit, pa je zato toliko “sirovo”, ali eto može da se vidi kako sve to izgleda.
No comments:
Post a Comment