Autizam

Zašto da se lažem?
Volim svoj autizam.

I znam da "nije dobro za čoveka da je sam", ali toliko je omamljujuć, savršeno, prosto kristalno privlačan.
U stvari, to je mir.

I znam da se karma realizuje samo i jedino u interakcijama sa drugim bićima, ali tu filozofiju tako rado i vrlo često zaobilazim u širokom luku.

Teško mi je da objašnjavam ono što je toliko logično i očigledno, da trouglasti oblik ide u trouglastu rupu, a kvadratni u kvadratnu. Da je, ako ideš hipotenuzom kraće nego da zaobilaziš preko kateta. Da je glupost samo greška, a da nije osnov za mržnju. Da je laž samo i jedino laž, maska preko gluposti.

Da je strašno da imaš toliko godina da možeš da mi budeš i otac i majka, a da to ne znaš.

Rečeno mi je da sam lažov kada sam rekla istinu.
I rečeno mi je da sam hulja kada sam objasnila situaciju i muški je rešila čisto i u tri poteza. Bez drame, bez španskih serija.

Pre par dana stigao mi je zvanični dokument, a da bih poštedela ostale koji su prisustvovali istoj mučnoj sceni, na sudu ću priložiti audio zapis celokupnog razgovora.
Sve smo snimali.

Vuk sam i soko, soko sam i hulja.

I što sam starija ljudi su mi sve nerazumljiviji, i čini mi se iskreno, gluplji.