20. Grof od Sen Žermena

Grof od Sen Žermena je izuzetna ličnost, pretpostavlja se da je bio sin transilvanijskog princa Franc Leopold Rakozija (1676-1735), ali ove tvrdnje nisu baš sigurne, mada ima i onih u kojima se spominju Sultan Mustafa II i Markiz od Rivalora kao njegovi očevi. Međutim, pouzdano se zna da je grof bio čovek izuzetnog obrazovanja i manira, što je u ono doba bio siguran znak njegovog plemenitog porekla, kao i činjenica da je u određenim periodima bio izuzetno bogat čovek. On sam je tvrdio da je poreklom alzaški ili portugalski Jevrejin. A opšte je poznato da je savršeno govorio španski, portugalski, italijanski, engleski, nemački, francuski, latinski, grčki, kineski jezik i sanskrit, mada ovaj poslednji sa jakim italijanskim akcentom. Smatra se da je živeo od 1710. do 1935. do kada se prate njegova čudna životna kretanja, mada neki izvori napominju da je zapravo postojao oko 2000 godina i da je iscenirao sopstvenu smrt poslednji put ne bi li zavarao trag o sebi.
Mala i interesantna stvar, za one čitaoce koji možda žele da lociraju grofa Sen Žermena i danas jeste da on vrlo vodi računa o svojoj ishrani, neke namirnice apsolutno nikada ne konzumira, te redovno u hranu dodaje eliksir koji je sam izmislio. S obzirom da je potvrđeno istorijskim spisima u toku nekih 110 godina da se stalno pojavljivao kao muškarac u srednjim godinama i odličnoj formi, možda ne bi bilo loše da i sami povedemo računa o sopstvenoj ishrani i vitaminskim i mineralnim suplementima.
Interesantna priča vezana za njega jeste i kada je lečio čuvenog Kazanovu. Da, u pitanju je italijanski avanturista Žak de Kazanova de Seingalt, jedan od najvećih ljubavnika zapisanih u istoriji, kao i čovek zapanjujućih matematičkih i astronomsko/astroloških sposobnosti. Verovatno da je Kazanova u tom trenutku oboleo od neke venerične infekcije, te mu je Sen Žermen ponudio 15 tableta koje je ovaj trebalo da pije u toku tri dana. Zanimljiva je činjenica da se tek od pre par godina u zvaničnoj medicini koriste antibiotici takozvane 5. generacije koji postižu slične efekte baš u toku 3 dana.
Sen Žermen je takođe posedovao i Atoeter, belu supstancu za koju je tvrdio da je „duh prirode“ i koju je držao u staklenim epruvetama zapečaćenim voskom. Jednu je i pokazao Kazanovi tvrdeći da će supstanca nestati ako dođe u dodir sa vazduhom. Sam Kazanova je iglom izbušio vosak i zaista više ničeg nije bilo u epruveti. On dalje tvrdi da je grof Sen Žermen pred njegovim očima pretvorio novčić od 12 sua u pravi zlatnik. Što je potvrđeno još par puta kada je markizu de Valbelu trasmutirao srebrni novac od 6 franaka i sam markiz je začuđeno posmatrao kako se kovanica iz srebrne pretvara u vatreno crvenu tako što ju je grof posuo nekom crnom sprašenom supstancom i zagrejao na slabom plamenu, i naravno kovanica se ohladila i postala zlatna. Grofica od Adhemara njegova dugogodišnja prijateljica imala je u posedu jedan od tih novčića sve do 1766. kada je ukraden iz njenog sekretera.

Postoje tvrdnje da je grof od Sen Žermena svoja znanja iz oblasti „okultne hemije“ dobio u toku boravka u Aziji, a posebno u Indiji. I još uvek postoji dokaz u obliku Leopold Hofmanove medalje koja je i dalje u posedu te porodice gde se jasno vidi transmutacija kao proces. Jedna trećina medalje ostavljena je u prvobitnom stanju kao srebrna, dok su dve trećine zlatne. Ispitivanja su pokazala da prevara u ovom slučaju nije moguća. Takođe, zna se vrlo pouzdano da je još u ono doba, iako zvanično katolik, propovedao budistička učenja, kao i neke pitagorejske filozofije. Nekoliko puta je hapšen pod optužbom da je špijun, a isto tako znalo se i da živi monaški tip života, da savršeno svira violinu, komponuje i peva, kao i da je „lud“ i ne preterano emotivan.
Grof će ostati poznat i po svom delu „Najsvetija trinosofija“ ili „Najsvetija trostruka mudrost“ gde opisuje alhemičarske inicijacije i procese. Naravno da su oni najvažniji delovi dati u alegorijskom obliku, dakle ne za širu publiku, ali isto tako vrlo jasni adeptima i tragaocima za istinom. Kao i indijski alhemičari nekada, i on opisuje ulazak u palatu koja se nalazi u duhovnoj sferi i ide u detalje opisujući njeno uređenje. U toku boravka unutar palate ili unutar retorte kao izabrana supstanca spremna za transmutaciju, on opisuje kako je bio podignut u vazduh i kako je nestao, da bi se zatim pojavio potpuno drugačijeg tela i čak i druge boje odeće, koja je od smaragdno zelene postala purpurno crvena. Svaka njegova reč nosi zaista trostruko značenje
Što se tiče konkretnih stvari, grof od Sen Žermena tvrdi da je alhemija apsolutno nauka, koja pored toga što koristi laboratorijsku opremu, može uvek i svuda da se potvrdi u fizičkom, mentalnom i duhovnom planu i da se manifestuje kroz sve forme i sva živa bića.
A to je potvrđeno i Kazanovinim spisima u kojima on tvrdi da je transmutacija praktičan proces koji se praktikovao često u toku druge polovine 18. veka. Moderna nauka danas ovakve tvrdnje krsti kao „geberovske“ (pogledati raniji tekst o arapskoj alhemiji), ali možda je potrebno još samo malo vremena da bi ponovo počeli da praktikujemo neka stara do sada izgubljena znanja.
Zanimljivo je da se sam grof od Sen Žermena spominje u priči Aleksandra Puškina „Kraljica pik“ (1834.) „Čuli ste za grofa Sen Žermena, o kome se pričaju neverovatne priče. Znate i sami da sebe predstavlja kao lutajućeg Jevrejina, kao onog koji je otkrio Eliksir života, Kamena filozofa i tako dalje. Neki se smeju, tvrdeći da je šarlatan, ali Kazanova u svojim memoarima kaže da je bio špijun. Ali šta god da mnogi kažu, Sen Žermen je uprkos misterijama koje ga okružuju bio vrlo fascinantna osoba, i vrlo tražen u najvišem društvu. Sve do ovog dana moja baka čuva uspomenu na njega i postaje vrlo ljuta ako neko govori o njemu bez poštovanja.“

A sve ovo možemo potvrditi i u redovima Volterovog pisma Frederiku Pruskom gde zajedljivo opisuje grofa Sen Žermena kao „čoveka koji nikada ne umire i koji bukvalno sve zna“. I ukazujući na neke političke manevre tvrdi da će „grof biti taj koji će za 50 godina gledati svojim očima posledice tadašnjih međudržavnih poteza“.
Zvanična je verzija da je preminuo 1784. godine od upale pluća i da mu se grob nalazi u porti crkve u Ekenfurtu, mada postoje mnogi koji su ga pratili i kasnije, a znajući za grofova politička interesovanja, možda je i pravi trenutak da se zapitamo da li i danas deluje u najvišim krugovima samo pod nekim drugim imenom.
O njemu se pričalo u Parizu 1835., u Milanu tokom 1867. i Egiptu u toku Napoleonovog napredovanja. Sam Napoleon je imao kod sebe dosije o grofu i često ga proučavao. Teozof C.W. Lidbiter je tvrdio da se sreo sa njim u Rimu 1926. i kako je pričao tom prilikom grof mu je pokazao odoru koju je dobio još od nekog od rimskih imperatora i pažljivo je čuvao. Jedan drugi teozof, Gi Balar je tvrdio da ga je grof upoznao sa aktivnostima vanzemaljske inteligencije, a sama Helena Blavatcka je tvrdila da je on jedan od „Gospodara Mudrosti“ i da je upravo njemu zahvalna na nekim doktrinama sa kojima ju je i lično upoznao...

U svetu alhemije – sve je moguće.