Mečko

Debeli udiše samo vazduh iz auspuha.
I debeli kad treba da dođe on razmatra kako da prepliva Savu, ubije zmaja i probije se kroz senjačke šume i džungle, a opcija da stigne kao svaki normalan čovek apsolutno otpada.

I kada se hrani to su samo pečeni krokodili, zasuti kilogramima soli, bibera i preljutih paprika, i indijskih začina od kojih se pale visoke peći u čeličanama.

Na dva točka je jahač apokalipse. I treba na vreme upozoriti stanovništvo da se evakuiše u podrume ili još bolje bunkere.

I ima šake kolika su moja stopala.
Merio je.

I kada me zagrli neosetno me podigne tako da landaram nogama po vazduhu.
Ugodno se uklapam u njegov zagrljaj dok hodamo ulicama.

I taj militantni skinhed je jako zgodan kada skočim i promašim i padnem.
Uvek se vrlo mekano prizemljim na njemu.
Na očima koje se stalno smeju.
I u kojima se vidim kao u ogledalu.

I nastavljam da se ogledam.