Guru

Sanjala sam isti san.
Onaj koji sam sanjala godinama ranije.

Idem kroz uzane prolaze, kroz dvorišta, iza zidova. Noć je, jako mračno, tek pred zoru. Postoje ljudi, ali niko me ne vidi. I ja idem pravo ka stepenicama koje vode na reku.
Tamo sedi čovek i znam da me čeka.
Čeka da se pojavim u zoru.


Sanjala sam to ponovo.
Ali ovog puta znam ime reke.
I ovog puta znam kako da budem nevidljiva, kako da mu priđem.

Sešću do njega, a on će okrenuti lice ka meni i nasmešiti se.

- Čekao sam te, reći će.
- Znam, odgovoriću mu.

A onda ćemo gledati kako Sunce izlazi.


Sledeći put znaću u kom gradu me čeka.
I biću spremna da krenem.