Imao je olovnu boju i životna snaga kao da mu se gasila. Lama Mingyar Dondup zatraži vrelu vodu; bila je već spremna i on spusti u nju neke trave. Dok sam ja mešao sadržinu, on pregleda starca koji pri padu beše razbio glavu. Jedna ulubljena kost pritiskala mu je mozak. Kada se tečnost ohladila, oprasmo čelo bolesniku, a moj učitelj u preostalom delu propra ruke. Uzimajući zatim naoštren nož on brzo načini zarez u obliku slova U. Zahvaljujući travama krvarenje je bilo neznatno. Oprasmo još malo onom tečnošću i odigosmo komad tkiva da bismo otkrili lobanju. S beskrajnom pažnjom lama Mingyar Dondup pregleda glavu pacijenta i nađe deo čeone kosti koji se od udara beše spustio. On zatim izvadi iz posude instrumente koje je ostavio da se dezinfikuju u tečnosti, dve žice od srebra koje su na krajevima bile spljoštene i nazubljene. Veoma oprezno on zavuče kraj jedne od njih u sred preloma i tu je učvrsti. Drugom dobro poduhvati kost koju odiže da bi je vratio u normalan položaj.
Pružih mu posudu i on iz nje tada izvadi srebrni ekserčić, jedan sićušni trouglasti umetak, kojim se posluži da bi blokirao rascep između lobanje i prelomljene kosti, koja je u tom trenutku bila izdignuta iznad svog uobičajenog mesta. On malo pritisnu na kost i ona se neprimetno pomeri. Još jedan lagani pritisak i kost je bila na mestu.
-Srašćavanje će ići samo od sebe, reče on, a pošto je srebro postojano, neće biti komplikacija.
On očisti ranu tečnošću i pažljivo vrati na mesto komad tkiva koji se držao na jednom kraju. Rana je zatim bila zašivena vlaknom od konjske grive provučenim kroz ključalu vodu i previjena zavojem sa namazom od trava.
Čim mu je mozak bio oslobođen pritiska starom svešteniku počela je da se vraća životna snaga. Uglavismo ga među jastučiće da bi mogao da sedi. Isprah instrumente, obrisah ih krpom koja je takođe bila prokuvana, i pažljivo ih složih u dve torbe. U trenutku kada sam brisao ruke, starac otvori oči i osmehnu se slabašno prepoznajući lamu Mingyar Dondupa koji je bio nagnut nad njim.
-Znao sam da me samo ti možeš spasiti, reče on, zbog toga sam poslao mentalnu poruku u Potalu. Još nisam ispunio svoju dužnost i nisam spreman da napustim telo.
Moj učitelj ga pažljivo osmotri i odgovori:
-Ozdravićeš. Nekoliko teških dana, malo glavobolje, i moći ćeš da se vratiš svojim poslovima. Ipak, kada budeš spavao, neko će morati da ostane kraj tebe da ti ne bi dozvolio da se opružiš. Još tri, četiri dana i više se ne moraš bojati.
...Sera ili Ograda divlje Ruže, da je nazovem tačnim imenom, smeštena je na pet kilometara od Potale i sastavni je deo grupe lamaserija nazvanih: "Tri sedišta". Drepung, čije ljudstvo ne broji manje od deset hiljada kaluđera, je najveći. Zatim dolazi Sera sa oko sedam i po hiljada kaluđera, pa onda Ganden koji ih ima jedva šest hiljada. Sve tri lamaserije su pravi gradovi, sa ulicama, školama, hramovima i svim potrebnim administrativnim zgradama.
Komuna Chakpori bila je mala, ali veoma uticajna. Kao Hram Medicine, ona je tada bila "Sedište medicinskih nauka" i imala je značajno predstavništvo u Savetu vlade.
U Chakporiju su nas sve učili onome, što ću ovde u nedostatku druge reči, nazvati "džudoom", pošto tibetanska oznaka za sung-thru Kyon-pa-tu de-po le-le-po ne može da bude prevedena, kao ni naša tehnička reč amaree. "Džudo" je samo vrlo elementaran oblik našeg sistema. Nije se učio u svim lamaserijama; u našoj je služio tome da nas uvežba da budemo gospodari svojih refleksa, da uspavljujemo ljude u medicinske svrhe i da nas učini sposobnim da bezbedno putujemo i po najopasnijim krajevima. Kao lama-doktori, u stvari, mi smo neprestano bili na putu.
Stari Tzu je bio učitelj džudoa, možda najbolji na Tibetu, i on me je naučio svemu što je znao iz čistog zadovoljstva koje donosi obavljena dužnost. Većina muškaraca i mladih ljudi znali su osnovne zahvate i poduhvate, ali što se mene tiče, ja sam ih primenjivao još od četvrte godine. Ova umetnost, kako mi mislimo, treba da služi da bismo se branili i kontrolisali, a ne da bismo se ponašali kao profesionalni borci. Mi često kažemo na Tibetu da snažan čovek može da dozvoli sebi da bude blag, dok su hvalisanje i razmetanje svojstvo slabih.
To znanje pomagalo nam je, na primer, da uspavamo osobu prilikom nameštanja preloma, ili bezbolnog i bezopasnog vađenja zuba. Čovek se može dovesti u stanje nesvesti i bez njegovog znanja, i već posle nekoliko časova ili čak nekoliko sekundi može mu se vratiti sva lucidnost, bez ikakvih štetnih posledica. Čudna stvar, čovek uspavan u trenutku dok govori, završiće svoju rečenicu prilikom buđenja. Iz razloga očigledne opasnosti koju predstavlja ova tehnika anestezije, džudo i "trenutnu" hipnozu učili su samo oni koji su mogli da prođu najstrože testove. A kao dodatak opreza, bili su podvrgnuti izvesnim magnetskim uticajima, koji su ih sprečavali da zloupotrebljavaju svoje moći...
...Lama koji se stajao uz mene pokazivao mi je rukom najzanimljivije predele u tom kraju. Desno od reke, mogao se naći u izobilju Noli-me-tangere čiji sok služi da se skidaju otvrdline i bradavice, i da se ublažava vodena bolest i žutica. Pod vodama jednog jezerca koje mi je pokazao, rastao je Polygorum Hydropiper, trava sa bodljama i ružičastim cvetićima čiji listovi leče reumatične bolove i od kojih se spravlja lek protiv kolere. Ali tu su bile samo vrste poznatih trava, jer su one ređe rasle samo u Gornjim oblastima.
Allium sativum je veoma dobar antiseptik koji takođe služi da se leči astma i plućna oboljenja. Drugi izvrstan antiseptik, ali samo u malim dozama, je Balsamodendron myrrha, koji se naročito primenjuje na desni i sluzokožu. U obliku napitka, ublažava histeriju.
Sok jedne krupne biljke s kremastim cvetom odbija sve insekte koji hoće da ubadaju. Njeno latinsko ime je Becconia cordata. Jedna druga biljka ima to dejstvo da širi zenice, Ephedra sinica, koja deluje slično kao atropin, i koja je posebno efikasna u slučajevima niskog arterijskog pritiska, dajući nam istovremeno i jedan od najboljih lekova protiv astme. Da bi se pripremila, njene grančice i koren, posle sušenja, tucani su u prah.
Neprijatan zadah koji nastaje gnojenjem čini koleru još neugodnijom i za lekara i za bolesnika. Ligusticum levisticum uništava sve zadahe. Jedna stvar za žene: laticama Hibiscus-rosis sinesis-a Kineskinje se služe da bi crnile obrve i cipele. Ovo lišće, prokuvano, daje osvežavajući losion za one koji pate od groznice. Evo i još nečega za žene: Lilium tigrinum leči potpuno bolove jajnika, dok lišće Flacourita indica-e pomaže ženama da prebrode većinu teškoća "osobenih" za njih.
U grupi Sumachs Rhus, Vernicifera služi Kinezima i Japancima za spravljanje "kineskog" laka. Glabra pomaže dijabetičarima, a Aromatica je od velike pomoći za bolesti kože, mokraćne puteve i cistitise. Drugi moćan konstriktor, koji se koristi kod gnojenja bešike, dobija se iz lišća Arctestaphylouva ursi. Kinezi više vole cvet Bignonia grans diflora od koga se spravlja konstriktor za čestu upotrebu. Kasnije, u zarobljeničkim logorima, imao sam priliku da proverim stvarnu efikasnost Polygonum bistorta-e u slučajevima hronične dizenterije.
U slučaju opekotina mi možemo da pacijentu damo "novu kožu", Siegesbeckia orientalis je visoka biljka koja ide više od metar u visinu i čiji je cvet žut. Njen sok primenjen na rane ili opekotine presvlači ih novom kožom poput lepka. Kao napitak ima slično dejstvo kao kamilica. Piper augustifolium služi za zrugšnjavanje krvi na ranama...
Ovde se radi samo o vrlo poznatim vrstama. Što se tiče ostalih, one u većini nemaju latinska imena, jer zapadni svet koji ima zadatak da ih krštava i ne zna za njih...
Lopsang Rampa
Treće oko
Formalno sam zatražio dozvolu da prisustvujem njegovim predavanjima i to mi je odobreno. Na jednom od predavanja, dok smo svi sedeli na podu, naš predavač je ušao u razred. Mi smo uobičajeno ustali i stajali sve dok nam nije rekao da sednemo. Zatim nam se obratio: "Smrt ne postoji!". Nema smrti, pomislio sam, aha, nazvaće smrt "prelazom", što je zapravo tačno. Ali, stari nas je učitelj pustio da se jedno vreme krčkamo u sopstvenom nestrpljenju, a onda se nasmešio i nastavio: "To mislim bukvalno. Kada bismo samo znali kako bismo mogli da produžimo život u beskonačnost. Pogledajmo proces starenja, a onda se nadam da ćete shvatiti šta mislim time."
Pričao je: "Dete se rodi i sledi određeni model rasta. U nekom životnom periodu, koji varira od osobe do osobe, smatra se da se razvoj završava rastom; tada počinje proces degeneracije poznat kao starenje, kada svaki čovek postaje sve niži zato što se njegove kosti smanjuju." Osvrnuo se oko sebe da proveri da li ga pratimo, a kada je primetio da pokazujem posebno zanimanje, klimnuo mi je glavom i prijateljski mi se nasmešio. Nastavio je:
"Čovek mora da se ćeliju po ćeliju ponovo izgradi tako da, ako isečemo jedan režanj, deo mozga mora pre sečenja da zapamti model građe čovečijeg mesa, tj. tkiva, kako bi organizam opskrbio istovetnim ili gotovo istovetnim ćelijama da bi popravio to stanje. Dakle, svaki put kada se pokrenemo, uzrokujemo razaranje ćelija, a sve te ćelije moraju da se obnove, moraju da se nadomeste. Bez memorije ne bismo mogli ponovo da izgradimo telo onako kako je bilo."
Ponovo je pogledao okolo, onda je skupio usne i nastavio: "Ako telo, ili tačnije, mozak, zaboravi model građe, onda ćelije mogu bujati, rasti u neskladu sa pređašnjim modelom, a te su podivljale ćelije ćelije karcinoma. One su, znači, izmakle kontroli onog dela mozga koji je morao da reguliše njihov model. Tako imate osobu sa velikim izraslinama na telu. To je uzrokovano nasumičnim rastom ćelija, rastom ćelija koje su izmakle kontroli mozga."
Zastao je da popije gutljaj vode, a zatim je nastavio: "Kod većine nas centar za rast i regeneraciju ćelija u mozgu ima pogrešnu memoriju. Pošto nekoliko hiljada puta reprodukuje ćelije, on zaboravlja tačan model i svakim sledećim rastom ćelija nastaje razlika tako da konačno počinje proces koji zovemo starenje. No, kada bismo mogli stalno da podsećamo mozak na tačan oblik i veličinu svake ćelije koja treba da se zameni, onda bi telo izgledalo uvek isto, uvek bi izgledalo kao da je u istom stanju. Ukratko, imali bismo besmrtnost, osim u slučaju potpune destrukcije tela ili uništenja ćelija."
Razmišljao sam o ovome, a onda mi je sinulo da je moj učitelj lama Mingyar Dondup pričao o tome, ali drugačijim rečima, a ja sam bio premlad ili preglup, ili oboje, da shvatim šta je zapravo mislio.
Lopsang Rampa
Tako je bilo
Friday, August 6, 2010
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment