22. Kvintesencija

U toku 18. veka alhemija doživljava transformaciju. Ona se cepa i deli na različite nauke, i samim tim gubi svoju mističnost i svoju celokupnost. Doba humanizma i prosvećenosti doneće takođe rascep u svim evolutivnim pokušajima čovečanstva odvajajući tako duhovni aspekt od fizičkog, odvajajući nauku od religije, telo od psihe, i psihu od Duha . I pod ovim uticajem čovečanstvo će boraviti sledećih nekoliko vekova.

Jedinstvo sveg Života i sve Manifestacije bila je i ostala suština alhemije. Ona je tokom desetina vekova pokušavala, i čini se uspešno realizovala veze između hemije, medicine, farmacije, okultizma, astrologije, magije i mitologije i predstavila ih sve kao sastavne delove Jednog. Pokušavala je takođe da pokaže da su zdravlje i blagostanje tela neophodni pravoj veri, kao što je i istinita, suštinska religija neophodna zdravom i uravnoteženom telu. Ovde se pod terminom religija ne misli o nekoj određenoj religiji ili nekom njenom pravcu, već o Duhu koji stvara, prožima i uništava sve, o zakonu Života. A to je najsveobuhvatnije iskazano vrlo jezgrovito Hermesovom smaragdnom tablom... „sve su stvari nastale iz Jedne, razvojem Jedne“. Dakle, sav svemir, svi svemiri i sve njihove realnosti samo su proizvod igre Jednog. To „Jedno“ ili Seme alhemičarskim žargonom, bilo je nazivano „Alkahest“ i u svojoj početnoj fazi delilo se na tri ili trojstvo - živu, so i sumpor, koji su dalje proizvodili mnoštvo.
Pod ovim terminima alhemičari nisu podrazumevali iste one elemente u hemijskom smislu. Alhemičarska živa (ili je sasvim odgovarajuće nazvati je Merkurijem) ne treba da se meša sa metaličnom živom, što važi i za Sumpor i So. Ove tri supstance u sebi nose značenja Duha, Duše i Tela.

Duh Merkurija zove se još i kvintesencija, Aqua Vitae (voda života), Voda Raja, Azoth... i zbog svoje izuzetne pokretljivosti i isparljivosti nazivan je i Orlom (ili sokolom). I kada se Duh Merkurija ili Seme metala podeli iz njega nastaju Beli Merkurije i Sumpor koji se zbog svoje uljano zlatno-crvene boje naziva i Crvenim Lavom. Ovo dvoje, Beli i Crveni Lav ili Zmajevi simboli su polarnosti, muškog i ženskog, Kralja i Kraljice, Sunca i Meseca, Oca i Majke.

U zavisnosti u kom odnosu se javljaju oni se dalje dele na sedam osnovnih metala koji korespondiraju sa planetama. Tako je zlato manifestacija savršenog metala, kao što je Sunce manifestacija života. Mesec - srebro je uravnoteženje Sunca, a Merkur - živa večiti pokretač. Gvožđe predstavljeno Marsom je sila i snaga, kao što je Venera, čiji je metal bakar, lepota i zadovoljstvo. Kalaj je Jupiter, planeta izobilja i dobrote, dok je Saturn i učitelj - olovo, poznato u kabalističkim učenjima kao koren svih metala. Važno je istaći da su metali u konstantnom stanju progresije. Zlato stoji ispred svih njih kao već savršeno, dok svi ostali metali teže da postanu kao zlato. A alhemičari samo ubrzavaju ove prirodne procese.
Po rečima opata Bejkona (Rodžera Bejkona „oca“ moderne hemije o kome je već ranije pisano u ovom serijalu): „Vrste nisu transmutirane, promenjene na neki čudesan način, već promena ide iz njihove suštine. Suština materije u metalima, njihova „radikalna vlažnost“ iz koje su svi oni sastavljeni može biti promenjena ili oslobođena dejstvom superiornog fermenta.“ Što danas sasvim lepo korespondira sa kvantnom fizikom i najnovijim naučnim istraživanjima.
Metali su, za alhemičare, oduvek bili prepoznavani kao živi entiteti koji u sebi uvek sadrže Trojstvo, naravno u manjem ili većem odnosu. Tako po Bazilu Valentinu gvožđe, na primer, sadrži manje Merkurija, ali zato nešto više Soli i Sumpora, dok je kalaj potpuno uravnotežen.

Pored osnovnog Trojstva koje uvek i svuda prožima sve što egzistira, Jedno se dalje deli na elemente. U ovoj realnosti nama je „dozvoljeno“ da percipiramo 5 elemenata. To su zemlja, voda, vazduh, vatra i etar (Aether). U kineskoj tradiciji to su zemlja, vatra, metal, voda i drvo. Drvo ovde nosi sve karakteristike zapadnjačkog etra zato što predstavlja sam život, zapravo vitalnu energiju, onu energiju koja prodire u sve i pokreće sve.
Prostor, bez obzira da li je inter-planetarni, inter-materjalni ili inter-organski, nije prazan. Ispunjen je energijom, finim gasom kako to alhemičari definišu. Ovaj gas ili fluid je nepromenjljiv u svojoj kompoziciji, strukturi, neuništiv je, nevidljiv i prodire svuda. Sve je „napunjeno“ njime ali u različitom stepenu. Sav život na ovoj planeti ispunjen je na istovetan način, svet je izgrađen na tom fluidu i kreće se kroz more etra. On se takođe u okultnoj terminologiji naziva astralnim svetlom. Tvrdoća i mekoća, stabilnost ili pokretljivost, i sve ostale osobine uvek zavise od relativnog odnosa etarske i merljive materije od koje su načinjeni.
Ovde treba imati u vidu da je u pitanju srednjovekovna terminologija. Od 18. veka počela su ozbiljnija ispitivanja etra, koja su u sledećih par stotina godina često bila na stranputici, da bi se sredinom prošlog veka preselila u teozofska učenja. Međutim, kako to obično i biva, usavršenjem tehnologije etar se vraća na velika vrata ovog puta pod imenom „polje nulte tačke“ ili zero point field, kako je već uobičajeno na zapadu. Decenijama se smatralo da sav život i svo kretanje prestaje na termodinamičkoj temperaturi od 0 Kelvinovih stepeni (-273,15 °C). Dakle, u sistemu sa ovom temperaturom ne postoji kretanje toplote, te je jedini oblik kretanja čestica i molekula oscilacija nulte tačke ili energija nulte tačke, koja je utvrđena principom neodređenosti, terminom iz kvantne mehanike. Kasnijim ispitivanjima utvrđeno je da ova energija nulte tačke postoji i u vakuumu. Etar ispunjava sve, ovako bi to kraće objasnio Albertus Magnus i hiljade alhemičara i adepta širom sveta i tokom vekova.

Alhemičarska kvintesencija jeste ta peta vrsta materije ili energije (zapravo jednistvo svih 5 vrsta energija sa naglaskom na etar), što je danas postalo sasvim svejedno u naučnim terminima. On je Aethar, Archaeus kako je Paracelzus voleo da piše, Vitalni Princip. Spiritus Vitae koji je proistekao iz Spiritus Mundis, Duše sveta. „Arhaeus je esencija koja je jednako raspodeljena u svim delovima tela. Ona sadrži sve elemente kosmičkih uticaja i zato je uzrok svih aktivnosti koje kosmičke sile imaju na telo... Arhaeus ima magnetičnu prirodu i nije zatvoren u telu već ga okružuje kao svetlosna sfera, a mi ga sami pobuđujemo našim disanjem...“ I možemo dodati da je ovo poznato i tradiciji indijske joge, kao i kineskom či gongu, fizičkim, ali i metafizičkim vežbama koje se praktikuju hiljadama godina.

Pojavom prosvetiteljstva čovek je u pokušaju racionalizacije sveta oko sebe izgubio mnoga znanja i ponovo im se vratio. Tokom 18. veka i sledećih par stotina godina alhemija je doživljavala sopstveno najmračnije doba, da bi se ponovo kao feniks iz sopstvene retorte uzdigla još mudrija i još jača.