Shamrock diaries 13 - budo

Ozbiljan trening je počeo klasičnim boksom.





Pod opterećenjem.

Išla sam da otimam par tegova od kilo od neke gromade, a da mu zauzvrat dam dva komada od dve kile.





Ko nije probao refleksni boks sa tegovima nema pojma o čemu govorim i koliko je to teško na svaki način.





Vidi se da sam pri kraju snaga, a pauzu još uvek nismo imali.
(U prevodu ništa nisam jela, niti pila od zore, a ni toalet me nije video.)





Ali sam skupila 3 grama snage da pokažem Raji i Vlaji kako tetka udara.
Tada smo već prešli na tajlandski stil.

I trajalo je satima.





Pošto su se smilovali da nas puste na pauzu od deset minuta negde oko 2 vratili smo se da se pogledamo oči u oči sa "finim" japanskim tehnikama kao što su džudo i aikido.
I tada nam je pokazao "bow and arrow" stil.





Koncept koji ćemo razrađivati kasnije u svim tehnikama.





Goksi je leteo kao ptičica.
Više (desetina) puta.





I nije opasan trening, niti prvi udarac.
Opasno (po život) je susretanje sa podlogom... na ulici.
Poljubac betona je najteži protivnik.





Radeći sa riđokosom aikidokom sve ovo isto shvatila sam koliko su oni jedan fin i ukočen svet.
I morala sam da joj pokažem par prljavih, dakako seljačkih, ali ubistvenih fazona.





Mada mi se sviđaju njihove leteće poluge.
I mada sam okinula o strunjače skoro pa koliko i leptirić Goksi.





A kada ga tresneš nije gotovo, ondak silaz u parter, pa ga muči onim što ćemo raditi sutra.





Ovo su već bili trenuci kada sam počela da brljavim.
Pred očima mi je svetlucalo, a odnekud je počela da mi miriše vruća supica sa sve razigranim šargarepicama koje plutaju unaokolo.

Da bi stvar bila grđa (po moje ratničko, spartansko obrazovanje) počela sam da drvim o tome naglas i to na pakistanskom engleskom.

Wing chun ekipa je samo nastavila maštajući o kiselom kupusu, punjenim paprikama... i ah...





Dan je završen mojim bliskim dodirom sa podlogom i stavom Skarlet O'Hara da ću misliti sutra o sutra i o tome kako ću da se pokupim iz kreveta i izvedem drugi ceo dan.