Da li iko zna da li je Dejvid živ?

Kratak uvod...
Dejvid Vilkok je naše porodično malo kućno božanstvo. U stvari, ako bolje razmislim, on više ima status kućnog ljubimca ili homunkulusa. Nekako je uvek tu, večito svima ide na živce i uz njega se i nauče neke stvari.
Ako ne nauče, a ono se barem lepo nasmeje.

On je inače autor (sada knjige, ranije samo predavanja) Source field investigations, koja je za kratko vreme postala američki bestseler i dalje stoji na listi.
A ova predavanja u trajanju od samo 4 sata i siroto dete i ja (luda majka) pomno smo odslušale i pogledale tačno pre godinu dana dok nas je tresla vanzemaljska groznica u koju se i Dejvid ludaja odlično uklopio.

Elem i ukratko, za Dejvida se smatra da je inkarnacija Edgara Kejsija, čuvenog američkog hipno-proroka i čitača Akaških spisa. Originalno ovo nije bila nije njegova ideja, ali je u nju ubeđen i on (i ja) serijom dokaza, počev od poređenja fotografija, preko uporednih horoskopa do samih Kejsijevih najava.

Taj Kejsi je meni vrlo bitan zbog pomnog proučavanja drevnih energetskih sistema, a u koje je on mogao da zaviri u stanju transa i da ih uporedi sa sadašnjim. A mojoj mladunki je još bitniji pošto je u to doba tvrdio je da je on inkarnacija Pitagore i Amhotepa. Mladunka pojma nema ko je Amhotep, niti je ič briga za arhitekturu i infrastrukturu, ali ima jaku želju da u tri oka porazgovara sa dotičnim Pitagorom zbog čijih ideja mora da napne mozak, a ne da ga, je l' da, odmara na širokim pašnjacima fejsglupa.

U tom smislu primetih da je ove godine rapidno porastao broj sedmaka koji imaju jaku želju da prvom prilikom u toku stavljanja u pogon vremenske mašine sednu u istu i stanu pred Pitagoru pre onog rimskog vojnika i pre crtanja kateta i tako ognjem i mačem promene tok istorije i svog nesrećnog detinjstva.

Potpuno razumem težnju tih nežnih godina, štaviše i ja sam provela decenije mozgajući kako i koliko krvav treba da izgleda moj prvi i poslednji susret sa Snelijusom. (Snelijus je mentol koji je razvio sistem geodetskih linija, kapitalni potez u razvoju cele planete i napravio sistem razvlačenja tih istih linija po sirotom svemiru. Naša se država kao i svaka druga ravna po Snelijusovom sistemu geodetskih linija prvog reda, te se na osnovu njih razrađuje mreža drugog, pa trećeg itd reda. Što me je koštalo dve jedinice u srednjoj školi, ozbiljne traume padanja na avgust istom prilikom, premeravanja Botaničke bašte usred studentskih protesta (ajd' ti meri ko budala 8 sati po bašti gde vlada mikroklima sa temperaturom uvek nižom no preko puta zida i stoj na jednoj tački sve to minusnotemperaturno vreme, dok napolju vitlaju razdragani kolege sa pametnijim izborom fakulteta), dve upale bešike, štrajkom jajnika i dva padanja ispita.)
Dakle, sada je razumljivo da su mi bile potrebne decenije ozbiljnog psihoterapeutskog rada da oprostim dotičnom Snelijusu, jer je stvarno...

Moram po čašu vode.


No, da je Snelijus nekako bih i razumela, ali zašto Pitagora? Ludi Pitagora, prvi poznati vegetarijanac zapadnog sveta, tadašnji šampion u greplingu, čovek zbog kog bi u doba Turaka imali laptopove i GPS samo da ga ona rimska seljačina nije proburazila.

OK, čini se da sam mnogo otišla u jednu stranu koja baš i nema vezu sa glavnom temom, ali... Izgleda mi da je ta i tolika, a jasno usmerena mržnja ka Pitagori (a čija bi Dejvid trebalo da bude inkarnacija) eskalirala u poslednjim nedeljama školske godine. I kao ona Homeinijeva strela mržnje svojevremeno odapela se sama i sada se i sama navodi ka meti.
Jer, kad ja tamo a ono međutim...


Bejaše to par dana pre NG. Rekoh sebi, šta li je sa našom ludajom? Ima li kakvih proročanstava, možda je konačno popričao sa Anunakijima. I počnem da filterujem po Tjubu.
I tako odslušam njegov intervju sa Bendžaminom Fulfordom.
Intervju u kome se detaljno razrađuje poveća količina istorije i ekonomije planete. Ideja da je Svetski trgovinski centar u Njujorku raznet kao zamazivanje očiju, a zbog sedam vojnih brodova do vrha napunjenih kineskim zlatom. Istom prilikom taj maestralni potez je iskorišćen i kao opravdanje za mrcvarenje Bliskog (i srednjeg) istoka. Dve muve jednim udarcem.

Koga zanima prepis celog intervjua može se detaljno proučavati ovde:

http://divinecosmos.com/start-here/davids-blog/995-lawsuit-end-tyranny

kao i jasan opis postupka ulaza u neke zakonske i sudske procedure, a zarad provere cele priče.

Za one koji se ne razumeju u statike, dinamike i sisteme postavljanja eksploziva kao i njihovog aktiviranja - ukratko, jasno je da je 9.11. samo vrlo jadno izvedena filmska scena koja mozga nema sa početnom idejom da jedan ili dva aviona mogu da proizvedu onu vrstu zarušavanja.
I koga zanima detaljnije neka gugla detaljnije.


Dakle, Fulford dade Vilkoku ozbiljan intervju, priča je proverena preko sudske tužbe i to je kao to.
Mislim, šta tu ima da me toliko uzbudi? Letos je Morton najavio haos, pa se haos i desio. Zarušavanje podzemnih nuklearnih baza i gradova koje je posledično izazvalo seriju zemljotresa u Americi, kao i onu nuklearnu eksploziju u Iraku, a o kojoj nije smelo ni da se zucne do skoro. Šta više može da me uzbudi?
Rapidan pad cena nekretnina Evrope i masovno iseljavanje, a zbog nuklearno/hemijsko/biološkog ratovanja u komšiluku? Mislim da sam guglajući sve to poprilično oguglala.

Tako oguglana nastavim svoj život sve do subote kada me na fejsglupu sačeka obaveštenje da je Dejvid živ (za sada) i da će treći deo teksta uskoro.
Šta bre? Šta živ? Šta se dešava?

Odem na glavni sajt, mučno se probijem kroz osnovni tekst koji sam naučila napamet u međuvremenu i odslušam intervju koji je on dao Keri Kesidi.

Zainteresovanima da olakšam.

Keri Kesidi je žena koja je vodila "Project Camelot" godinama i širom sveta. Snimala je i normalne i nenormalne likove sa željom da otkrije šta se krije a u vezi vanzemaljaca, tajnih društava i svega redom. I za toliko godina i putovanja ovaj projekat je postao ozbiljna stvar.

Bendžamin Fulford je vojni i politički analitičar, dobar deo svog života proveo je u Japanu gde je izuzetno poštovan i par dana po intervjuu sa Vilkokom trebalo je da gostuje u nekoj ultradosadnoj japanskoj političko/ekonomskoj emisiji.
No, nije se pojavio. Nije se ni javio, iako je do tada uvek smatran odgovornim čovekom.
Javio se par sati kasnije da kaže da je zatvoren u hotelskoj sobi i da ga ispituju.
Kasnije svaki trag se gubi.

Par dana kasnije Fulford se ponovo pojavljuje sada sa pričom da je nešto kao bio umoran, pa je kao malo otišao u planine, tako šetao, meditirao, slušao ptice, mirisao cveće itd. Te je sasvim slučajno zaboravio da se javi zbog emisije, a bogami je zaboravio i da se javi sopstvenoj ženi.
Ali i da je trenutno jaaako umoran od tolikog planinarenja te ceni želju javnosti da ga malo ostavi na miru... da mu se sve slegne.


Maksin Tejlor gospođa astrolog koja je to veče trebalo da Keri Kesidi da intervju za neki tamo američki radio, a koja to nije učinila. (Kamo elekciona i horarna karta draga gospođo?)
Ali je prisustvovala ozbiljnom događaju, lupila par stvari o Dejvidovoj karti, koji je 20 godina svog života proveo zarađujući za isti baš kao astrolog i što je najvažnije ustupila je svoj termin da bi on mogao da kaže šta ima javno.

I kao poslednjeg imamo Anonimnog.
Negde tamo pred svoje isključenje Anonimni je rekao jednu rečenicu od koje se meni momentalno podigla kosa na glavi i znala sam da nije fejk.
A usput sam shvatila i još par stravičnih stvari.
I sada godinu i po dana kasnije po onom avgustovskom pozivu jasno mi je sve.


To su glavni likovi ovog intervjua, a suština se svodi na ovo.

Par dana po Fulfordovom povratku među žive Dejvid je primio ozbiljnu pretnju smrću i mučenjem i to sa dve strane.

U momentu dok se tresao u strahu, razmišljao da li da beži odmah ili sad, ili da deluje preko socijalnih mreža, setio se Keri Kesidi, nazvao je i ona ga je momentalno uključila u radijsku emisiju.
U toku emitovanja ove emisije čitava mreža malih nezavisnih radio stanica preuzela je ovaj razgovor i priča se raširila.

I može da se čuje ovde:





Mučno mi je bilo da slušam na početku kako naš mali kućni homunkulus plače i rida i drago što se pred kraj primirio i konsolidovao.
Taj mitski drugi deo teksta je ruku na srce samo tralala, ništa više od toga. Kao što je trebalo da bude i treći.
Više kao potvrda da je živ.
Ali od subote 8. januara od njega ni traga ni glasa.

Da li je živ?