Noću

-Sigurna si da ne želiš da te sačekam?
-Ne, ne... Slobodno kreni, osmehujem mu se. -Pazi kako voziš, dodajem sa tonom bezobrazluka.
-Aha, te tri ulice dalje, konstatuje on.
-Ipak pazi kako voziš.

I gledam kako zbunjeno odlazi niz ulicu, a onda se okrećem i ulazim u šumu.
Sneg škripi ispod mene, pa se utišavam u koračanju. Negde sova u blizini, neka životinjica se meškolji tamo u grmu.
Idem dalje.
Idem sve do moje skrivene čistine. Tu se osvrnem par puta, pa zbacim vučiju kožu sa sebe. Rastresem malo krila i uzletim ka mesečini kroz srebrnaste pahulje.

Vrlo vrlo polako.