Esta noche...

Nemoj da mi ponavljaš stare citate. Da znam. Nisam zaboravila, to ti je omiljeni. "Ja zavidim svakom bračnom paru...". Možda to ovde ne sme da se kaže, to sigurno tebi ne sme da se kaže, ali... Meni taj Kafka ide na svaki akson na sinapsi, na svaku gangliju, na svaki električni prenos u mom telu. haishu-uke I hvala Bogu, obrisala sam ga, onomad skoro kada sam spalila celu Aleksandrijsku biblioteku u glavi. Otišao je i on, sa sve mojim pobedničkim pokličima. I možeš da se ljutiš do sutra, do prekosutra, baš me briga. Te priče, žal za mlados' i ostale budalaštine nemoj meni, samo me zaobiđi. empi-gachi Samo walk on by... Ne zavidim tebi i iskreno apsolutno me ne zanima da li tvoja porodično/bračna harmonija postoji ili je samo umazano roze staklo za nas posmatrače. Ja zavidim tvojim roditeljima. Kad god ih sretnem negde ili vidim u daljini oni koračaju zagrljeni. On njoj bira mesto u troli gde da sedne. On se sekira da li joj je hladno, možda duva promaja, da li je sve u redu. nagashi-uke Ja stojim u daljini, neprimećena i sa osećajem nadiruće praznine, sa otvaranjem ponora u grudima. Osećam se sitno. Kao ono veče. Nije ni trebalo da ulazim u taj klub, da gledam kako plešu, kako je on posle vodi ka stolu, namešta joj šal, hrani je, nudi piće, da izađem na kišu koja se pretvara u susnežicu i razmišljam o gedan-barai.

Napolju se kiša pretvara u susnežicu.





I imam sve kao da imam tu uzvišenu bračnu sreću. Vođena sam na ručkove i večere, na pića sa prijateljima i prijateljevim prijateljima. Vožena sam odličnim kolima i tretirana kao kraljica, dok se svaka moja mudra, ma solomonska rečenica upija sa strahopoštovanjem, a šala sa sjajem u očima. Mogu da biram da li da uzmem onog 17 godina mlađeg ili 11 godina starijeg i ceo spektar između. kagi-tsuki Nema drugog objašnjenja, verovatno je neki virus ili PMS, najverovatnije je to. Jer, tad kada se otvori praznina, pukotina u meni, ja se onda vispreno razmašem mačem/ne-mačem i umesto razjarenog vuka proburazim sokola, a onda plačem pred tom jadnom pticom, pred tim krvavim bednim paperjem uchi ude-uke. Ništa bolje ne umem.
Briga me za bračne sreće, zabole me. Zavidim parovima koji se vole. Verovatno sam ostala uskraćena u ranim fazama, mora da je to. Meni je potreban zagrljaj u trajanju od samo stotinak godina. Verovatno sam izuzetno bila uskraćena. I da, do besvesti zavidim ljudima koji se zaista vole sokumen chudan-uke. Potreban mi je neko ko će, u momentu pošto izvučem svoj mač/ne-mač da me zagrli jako i ne pušta do god vuk divlja u meni ura-tsuki i do god nadire hladnoća rio-ken koshi-kamae. Neko ko mi neće dozvoliti da odem, da se sama nosim sa svojim demonima.

Pogotovo kada se noću kiša pretvara u susnežicu.