U Zakonima se nabrajaju sve vrste kretanja i kaže se da ima ukupno deset kretanja. Prvih osam kretanja (mada se iz Platonovog teksta ne vidi jasno šta bi moglo biti svako od tih osam) pripadaju onome što se modernom terminologijom može svrstati u tri sledeće vrste kretanja: (I) rotaciono, (II) translatorno i (III) hemijsko. Rotaciono je kretanje nalik na obrtanje točka, pa se iz Platonovog teksta može razabrati da ta vrsta kretanja obuhvata bar dve podvrste: periferno i centralno. Ovima bi se, kako se čini, mogle dodati još dve podvrste: kretanja po velikoj i kretanja po maloj orbiti, čime se nagoveštava ono što nam je preko Ptolomeja poznato kao "epicikl" (mali krug čije se središte kreće po velikom krugu). Tako bi ono što mi nazivamo "rotacionim" kretanjem u Platonovom nabrajanju obuhvatilo četiri vrste planetarnih kretanja. O ovima je u Državi dat još manje jasan opis. Ostale četiri podvrste pripadale bi translatornom i hemijskom kretanju, svakom po dve. U translatornom jedno bi jednostavno bilo klizanje, a drugo valjanje, kao u kretanju nekog cilindra. U hemijskom jedna podvrsta bi bila sjedinjavanje i mešanje, a druga razlaganje na sastavne delove. Sve u svemu, ukupno osam vrsta kretanja.
Preostale dve, koje Platon imenuje kao "deveto" i "deseto" kretanje, obuhvataju: (I) ono što pokreće nešto drugo, a samo biva pokretano nečim drugim; (II) ono što samo sebe pokreće i nešto drugo. Ono prvo ili "deveto" moglo bi biti kretanje živog tela, ali isto tako i kretanje planeta i zvezda. Ovo poslednje ("deseto"), koje je za Platona ujedno i prvo u smislu izvornog, iskonskog, čini srž svega što je živo, odnosno glavnu karakteristiku onoga što Platon naziva psyhē (duša).
Komentari na Platonovu državu
No comments:
Post a Comment