Shamrock diaries 18 - sistematično i disciplinovano

Isti musavi prozori





u musavu novembarsku zoru.




I sve je isto, osim što su izneli stolove.
Stolice stoje tačno onako kako sam ih ostavila dve godine ranije.

Ali ekipa je nova.





Uigrana.
Jer nije borba samo borba, već i priprema za nju i odmor posle nje.





I nije grepling, samo osećamo tela. Izgleda slično, ali ovde je suština na kinestetici i psihodinamici.





I zato kotrljam preko njenog tela.





I dok se napolju podiže dan, mi stvarno počinjemo naše zagrevanje.





I na ovom mestu ponovo učim koliko je važna saradnja. I poverenje u partnere.





I radimo, bez pogovora, inače nam sleduje serija sklekova, pa trbušnjaka, pa čučnjeva.
Ali uz disciplinu ili bez isto nam se hvata. Uvek nam sleduje trocifren broj vežbi.





I nemam kada da fotografišem, jer moram da radim.





Sutradan će se situacija promeniti, ali do tada pažljivo slušamo predavanje o hemijskim reakcijama tela u toku kratkotrajnih sukoba.
I vrlo obraćam pažnju na priču o padu kreatina i potrošnji glukoze.





U toku pauze za ručak upoznajem bolje neke ljude koji su proputovali pola države da bi prisustvovali obuci.
I onda raspravljamo o tipovima obuka, jer ne možeš isto trenirati kaluđera i ratnika.
A možda i možeš i moraš, u isto vreme na različite načine.
A onda... Ako još imaš ženu koja je i ratnik i kaluđer u isto vreme spojio si sve tri gune i dobio čudo, nadljudsko biće.

Sveštenik u našim redovima ćuti na to.

Vežbe su, kao i prošle godine uz majora, "nestandardne". Mi se ne krećemo kao mašine na j'en, dva, tri, to je za retarde. Ili kako bi major primetio da ne idemo u teretanu jer je to "too gay for us". I moj mozak lagano menja frekvenciju dok ponovo radim šamanska zagrevanja.
I nemam kad.
Ulazim u tok i fotografisanje me ič ne interesuje.

Posle prelazimo na terapeutski deo...
I kažem joj:
-Sine, ne boj se.

I kažem joj:
-Sine, paziću te kao moje dete.
I onda je ona moje dete.

I kažem joj:
-Pusti me.
I ona me pušta.

Poverenje.

I puštam ja nju.
 




I lice mi se ponovo menja u azijsko i ponovo sanjam tundre i vučije čopore, dok sećanje sija iz mene.





I ništa se ne dešava slučajno.





Napolju je noć dok držimo plemenski zbor i dogovaramo se za sutrašnji dan.





Dete je uz mene.
Uvek neko.