Evo ima 12 godina od kako sam dobila onu teget rolnu i zvanje mastera u inženjeriji.
I pozdravila se sa ekipom sa moje katedre.
I otišla.
Želela sam odavno da ispišem seriju tekstova o obrazovanju u Srba i kako su sposobni da upropaste sve čega se dotaknu, i da povučem jednu finu paralelu između mog školovanja (od jaslica do fakulteta) i njenog.
I koje su sve borbe prošle ispred mene, i na koje su sve fore pokušavali da nam (nama - roditeljima) izvuku pare i živce i sve redom.
I kako su čuvali svoje sitne prosvetarske guzice i još sitnije duše...
Ali nemam snage, a i stvarno me baš briga.
Za 100 godina svog postojanja Tehnion je stigao do Nobelove nagrade.
A mi do dna.
Mislim da bi bilo vrlo korisno da se napise svako misljenje bazirano na licnom iskustvu.
ReplyDeleteSto vise takvih tekstova, brze ce se stvoriti kriticna masa, pa mozda neko i pokrene guzicu da napravi neke promene.
Sasvim ste u pravu.
Delete