15. Bazil Valentin

Čovek koga mnogi smatraju ocem moderne hemije celog svog života bio je benediktinski kaluđer. Postoji zaista puno pisanih dokumenata o njemu, ali istoričari ne mogu da se slože oko njegovog pravog identiteta, kao i oko hronologije Valentinovog života. Ono što se smatra prilično sigurnim je da je rođen 1394. i da je u mladosti pristupio redu benediktinskog bratstva manastira sv. Petra kod Erfurta blizu Strazbura.
Dobro je poznato je da je Bazil Valentin bio odličan hemičar i da je izmislio niz vrlo važnih hemijskih preparata, a između ostalog i poboljšanu regulaciju procesa destilacije alkoholnih pića. Ceo svoj život proveo je dokazujući da je moguće postići savršeno zdravlje, kao i preblikovanje hemijskih elemenata. Ali isto tako, bio je poznat i kao vrlo oštar kritičar medicinara, a njegove kritike mogle bi i danas da služe kao podsetnik studentima medicine.
U „Trijumfalnoj kočiji antimona“ navodi se sledeće „ova vrsta lekara nije sposobna sama da napravi lek, već taj posao ostavlja nekom drugom (apotekaru kod koga retko ili nikada ne idu). Oni čak ne znaju ni boju preparata koju prepisuju. Nemaju ni najmanju ideju da li je lek beo ili crn, crven ili siv, plav ili žut, ili koji je lek vruć, hladan, suv ili vlažan. Oni znaju samo jednu stvar, da pronađu ime leka u svojoj medicinskoj knjizi, napišu ga na parčetu papira pod magičnim imenom „recept“ i tako ostave pacijenta samog da se dalje bori sa bolešću kako zna i ume... I ovde opet, primoran sam da upozorim one budalaste doktore čija je savest odstranjena vrelim čelikom i koji ni najmanje ne brinu o dobrobiti svojih pacijenata da će biti pozvani na dan velikog suda. Tada će ugledati Onoga koga su sami prikovali tako što su zanemarivali svoje bližnje i uzimali novac, i tada će uvideti kako je trebalo da provedu život u pokušajima da postignu veće sposobnosti u lečenju... “. Ove reči Bazila Valentina treba da budu smernica i lekarima našeg doba da prate svoje pacijente do kraja izlečenja i da se trude da postignu najbolje.

Što se tiče tema o usavršavanju metala, sparigičnoj umetnosti, univerzalnoj medicini, velikom opusu, tinkturama za transmutaciju elemenata i ostalim misterijama alhemije, Bazil Valentin je potpuno uspeo da mistifikuje sve procese pišući specifičnim alegorijskim načinom izražavanja tako da su sada za laike bili apsolutno nerazumljivi, a posvećenicima dosta nejasni, što bi ih motivisalo da odgonetaju šta je zapravo suština teksta.
Postoje oprečne tvrdnje u vezi Valentinovih tekstova od toga da su pisani kao bajke do toga da ni do današnjeg dana nije bilo preciznijih alhemičarskih spisa. Ide se čak toliko daleko da se i u 21. veku alhemičari početnici usmeravaju da prvo prođu kroz „suvi put antimona“ po Valentinovim smernicama. Ključevi za odgonetanje velikog opusa nalaze se rasuti po njegovim spisima koji se bave teološkim pitanjima, tako da je učenik primoran da pročita celokupnu zaostavštinu ovog kaluđera nesumnjivo inteligentnijeg od obrazovanih osoba svog doba.
Pored „Trijumfalne kočije antimona“ izvesno legendarnog dela istorije alhemije, Bazil Valentin ostaće upamćen i po delima kao što su „Medicina metala“, „O stvarima prirodnim i nadprirodnim“, „Prva tinktura, koren i duh metala“, „12 ključeva“... I poznato je da su ta dela ostala sakrivena u njegovom matičnom manastiru desetinama godina, što je i bila uobičajena procedura - da se tekstovi čuvaju zaključani nekoliko generacija posle smrti autora, da bi sačekali prosvećenije doba i ljude, kako se verovalo. A s obzirom da su Valentinova daleko prozaičnija hemičarska otkrića dostigla istorijski značaj, nije nelogično pretpostaviti da ćemo morati da sačekamo još neko vreme ne bi li shvatili koliki je značaj i njegovih alegorijskih dela.

The Sovereign European Art Prize Shortlist Announcement

An artist from Slovenia has been shortlisted for the 2009-10 Sovereign European Art Prize. Primoz Bizjak’s work ‘Calle Amparo n17, Madrid’ from the series ’Interiores Madrileño’ will be exhibited at the Barbican Centre in June, amongst the 29 other shortlisted artists’ works.

The general public are also invited to cast their votes from today online at www.sovereignartfoundation.com.


Courtesy of The Sovereign Art Foundation


The prize received a record number of entries, with artists nominated by art experts from over 30 European countries. The shortlist was selected by this year’s judges Sir Peter Blake (artist), Tim Marlow (White Cube), Philly Adams (Saatchi Gallery), Gavin Turk (artist), Robert Punkenkhofer (Art & Idea), Joseph Backstein (Moscow Biennale) and Nasser Azam (artist).
Not only did the entries show a strong return to painting, but as Robert Punkenhofer said “The more than 350 entries clearly documented the wonderful diversity and strength of Europe´s artistic scene. The prize will certainly raise the visibility of some of the most promising painters and photographers from the continent.”

The judges will decide the winner of the €25,000 first prize during the exhibition of the shortlisted works at the Barbican Centre which will be held from 9 – 20th June, 2010. The general public are also invited to cast their votes from today online at www.sovereignartfoundation.com. The artist with the most votes will win the public vote prize of €1,000.
All works, excluding the main prize winner, will be available to purchase at a gala auction dinner, offering collectors and members of the public the fantastic opportunity to buy works by these rising stars of contemporary art. Prices start from the affordable €400 to over €30,000. All proceeds will be split 50:50 between the Foundation and the artists. This year The Sovereign Art Foundation will use the funds raised to support the Barbican Centre Trust, helping them to continue their fantastic arts outreach programme in the London area.
Howard Bilton, Founder and Chairman of the Sovereign Art Foundation said “We are delighted by the strength of this year’s shortlist, for this our fourth European competition. We hope the auction will raise a significant sum to support the inspiring work of the Barbican Centre Trust. We invite everyone to go to the exhibition, and to support the artists by coming to the dinner or by placing an absentee bid on their favourite works by these critically acclaimed artists.”

Ends

For further information please contact: Rachael Hornsby on +44 207 389 0555 or by email rachael@sovereignartfoundation.com

Images

A full set of images of the short listed works are available from www.SovereignArtFoundation.com

For further information regarding images please contact Rachael Hornsby as above.

Notes for Editors

1. The thirty shortlisted artists are as follows:

Rinus Van de Velde Belgium, Michael Van den Abeele Belgium, Tomislav Čeranić Croatia, Damir Stojnić Croatia, Petr Dub Czech Republic, Maarit Murka Estonia, Katri Kuparinen Finland, Sophie Combes France, Gabriel Vormstein Germany. Pétur Thomsen Iceland, David Godbold Ireland, Oliver Comerford Ireland, Mirko Smerdel Italy, Valentina D'Amaro Italy, Piero Golia Italy, Kristaps Gelzis Latvia, Liga Purmale Latvia, Evelīna Deičmane Latvia, Eun Young Lee Netherlands, Primoz Bizjak Slovenia,
Marek Kvetán Slovakia, Javier Arce Bueno Spain, Gonzalo Puch Spain, Andreas Hagenbach Switzerland, Andrew Palmer United Kingdom, Nicolas Ruston United Kingdom, Daniel Baker United Kingdom, Uta Kogelsberger United Kingdom, David Birkin United Kingdom, Oliver Clegg United Kingdom


2. The Sovereign Art Foundation is a charity registered in Hong Kong and the UK. It was established in 2003 and runs the annual Sovereign Asian and European Art Prizes. The Prizes are visual arts competitions that aim to give recognition to the region's most exciting contemporary artists, bringing together the work of established and emerging artists. For more information visit: http://www.sovereignartfoundation.com/index.php

3. The Foundation was set up by Howard Bilton, a tax lawyer who turned his art-collecting hobby into what is now Asia’s largest art prize. Howard is also the chairman of The Sovereign Group.

4. The first Sovereign office opened in Gibraltar in 1987 and now has offices or agents in all the major offshore and onshore financial centres. This global reach enables them to provide international access from a local point of delivery.

Sovereign’s core business is setting up and managing tax-efficient structures to assist wealth management, foreign property ownership and cross-border business. In addition to high net worth individuals and their families, our clients include expatriates, entrepreneurs and businesses of all sizes. Sovereign also offers a wide range of services which are a natural adjunct to their main activity, including asset management, financing, spe­cialist tax advice and credit cards.

5. The Barbican Centre is one of the world’s leading arts centres, founded and run by the City of London Corporation. It provides all the arts - music, theatre, dance, cinema, the visual arts and education - under one roof and one creative direction. For more information visit: www.barbican.org.uk

6. The Barbican Centre Trust is the charitable arm of the Barbican Centre, a UK registered charity, and is dedicated to raising funds in support of Barbican arts and creative learning.

For press information about The Sovereign Art Foundation and The Sovereign European Art Prize, contact: Rachael Hornsby, 020 7389 0555, rachael@sovereignartfoundation.com

For press information about the Barbican, contact: Lorna Gemmell, Communications Manager, Cross-Arts and Corporate, 07789 933 010, lorna.gemmell@barbican.org.uk

Juran

On sedi u baba Satinoj jelki.
Jelka je narasla podosta za proteklih skoro trideset godina.
I sada ima svrhu.
Postala je Juranovo utočište.

Mislila sam da je to idealna šansa.
Imam povređenog gavrana i dok se budem brinula o njemu uspeću i da ga pripitomim.
Mili mu je vrlo disciplinovano odnosila hranu i vodu, i ja sam već počela da hvatam sebe u razmišljanjima kako da mu u tu vodu doturim i kompleks vitamina.
Ali onda sam shvatila gledajući ga kako ponovo pokušava da leti.

Počela sam da ga volim.
Ne želim da ga pripitomim.

Neka ostane tačno takav.
Slobodan.

Popodne

Dogovor je u stvari bio da kad god odemo u MBH probamo nešto drugo, i uzgred što sam se uželela Vasine torte, ali...



To je njihov čokoladni tart. Stvarno je majstorski urađen. Preko idu 2 kugle sladoleda od vanile (ali to mi Mili pojede, jer vanilu ne volim, to kao da je sladoled ni od čega) i puno slatko-gorko-kiselog sosa sa šumskim voćem.
Što je najvažnije, ne štede na čokoladi.



Za mladu damu išla je plazma torta. Nisam bila nešto oduševljena... dok nisam probala. Osim onog keks sloja koji je zaista suv, sve ostalo je čisto uživanje.
Ovaj prvi dekorativni fil je esencija fantazije...



I naravno, kao što uvek i biva ja to sve lepo i uredno, takoreći vojnički regulišem...



...a ona stane na pola i počne da kuka kako ne može više. Elem, taj momenat ja ionako čekam sve vreme, ne bih li kao čovek dobila duplu porciju.



Čudno je to... otkako je njen otac pokušavao da me odlepi od izloga poslastičarnice dok sam bila trudna, od tog doba još stalno sam gladna. Nikako da zaboravim teške godine.



Te u tom smislu počnem da razmišljam kako bi bilo da pojedem punjenje za čaj.



To u stvari i nije klasičan čaj od brusnice, više nešto kao šerbet, sa dodatim voćem.



Mili bi se i izbezumila na moje ideje da posle punjenja za čaj pojedem i šolju i tanjire i escajg, te da pređem na sto i stolice u lokalu, ali je više zanimao čovek koji nas je posmatrao sve vreme iz bašte lokala i smejao se.



-Mislim da on misli da smo dva idiota, rekla mi je u poverenju.
-Možda si u pravu, ali dva lepo raspoložena idiota.



Venera nam je vladar, volimo da uživamo u svakom trenutku.

14. Nikolas Flamel

Nikolas Flamel je najjpoznatiji i sasvim sigurno najpopularniji francuski alhemičar. Živeo je 118 godina od 1330. do 1418. u Parizu, mada postoji nekoliko indicija i izvora koji tvrde da je on zapravo još uvek živ. U toku poslednjih šestotinak godina više puta je prijavljivano njegovo iznenadno pojavljivanje. A poslednji put, kako tvrde očevidci pojavio se u centru Pariza 1986. godine. Mit ili stvarnost, teško da ćemo ikada biti sigurni.

Jeftina knjiga

Sam Flamel opisuje detaljno i otvoreno svoj život u knjizi koju je napisao sa 99 godina starosti. Bio je siromašnog porekla, ali se ponosio svojim roditeljima koji su bili časni ljudi. Oni nisu uspeli da mu pruže obrazovanje, niti je stekao ispravno znanje latinskog jezika koji je tada bio baza za bavljenje svim naukama, ali on se sam trudio da nauči što više i vodio je skroman život kao notar.
U to doba do ruku mu je došla i jedna čudna, vrlo velika i vrlo stara knjiga koju je platio samo 2 florina. Listovi nisu bili napravljeni od običnog papira već od presovanih listova neke biljke, a na njima su gvozdenim perom bila ugravirana slova, za koja je Flamel pretpostavio da su grčko pismo, ali naravno, nije bio siguran. Knjiga je imala 3 puta po 7 listova, a svaki sedmi list je na sebi imao samo sliku bez teksta. Flamel je dugo i pažljivo proučavao svaki list sa svakim crtežom na njemu i kasnije je dao detaljan opis svih slika (devica koju guta zmija, krst na kome je razapeta zmija što je stari gnostičko-alhemičarski simbol, mlad čovek sa krilima na nogama, šlemom i štapom oko kog se uvijaju dve zmije, simbol boga Merkura...).
Ono što jeste bilo sasvim jasno je da je knjigu napisao Abraham Jevrejin, dostojanstvenik, sveštenik, Levit*, astrolog i filozof „želeći da tom knjigom podari zdravlje u ime Boga Izraela“. A Nikolas Flamel tvrdi ubeđeno da osoba koja mu je prodala knjigu tako jeftino sasvim sigurno nije imala pojma koliko ona vredi. Njegova pretpostavlka je bila da je knjiga ili ukradena od nekih sirotih Jevreja ili da je pronađena na nekom skrivenom mestu gde je čamila zaboravljena.
Od trećeg lista pa do kraja knjige nacrtani su i detaljno opisani procesi i aparatura za izvođenje opus magnuma (spravljanje Kamena mudrosti). Međutim, Flamel je sam priznao da je za izvođenje ovog velikog eksperimenta potrebno znanje Kabale, koje on tada nije posedovao. Knjigu je proučavao danima i noćima, ali to ga je samo činilo tužnim i bez jasne orjentacije šta dalje da čini. Razgovarao je otvoreno sa svojom ženom Perenelom, za koju tvrdi da ju je voleo više od samog sebe i da je bila sjajna, čestita osoba, žena koja je sposobna da pruži mudar savet, podršku i da čuva tajnu. Ali, na ovo pitanje ona nije imala odgovor.
No, neko je ipak znao odgovor i to je bio Anselm, pariski lekar i učenik alhemičarske umetnosti, koga je Flamel pronašao tek pošto je zakucao na vrata mnogih učenih ljudi i bio ismejan. Anselm mu je posle dužeg proučavanja ukazao na činjenicu da prva figura na slikama predstavlja vreme i da je potrebno 6 godina da se proces dovede do kraja kako je i opisano na listovima knjige. Što je Flamela dovelo do toga da sledećih 21 godinu isprobava sa supstancama, ali bez većeg uspeha. Zato se zavetovao Bogu da će potražiti nekog jevrejskog rabina koji će mu konačno pomoći da završi proces, ali tek pošto ode u hodočašće u udaljeni manastir.
Danima se molio u toku puta kog je prelazio pešice i danima se molio u povučenom delu manastira. Molio se za inspiraciju, za otkriće tajne, za pomoć, za konkretan dokaz da li da nastavi tim putem. A pomoć je i nenadano stigla u obliku gospodina Kandisa, Jevrejina preobraćenog u hrišćanstvo i to u toku povratka kući. Dok su se danima vraćali ka Parizu raspravljali su detaljno o postupcima, ali negde pred Orleanom Kandis se naglo razboleo i sedam dana kasnije preminuo praktično na Flamelovim rukama.
Vrativši se u Pariz počeo je novi serijal eksperimenata uz svakodnevne molitve i konačno je uz Perenelinu pomoć uspeo da nekih 300g mineralnih komponenti pretvori u srebro, da bi par meseci kasnije istu stvar ponovio sa stvaranjem zlata. A onda je sve nastavljeno i završeno tačno kako treba i u sledećim pokušajima.
Flamel ne zahvaljuje Bogu na mogućnosti bavljenja alhemijom, već na sjajnoj ženi koja je sa njim izvodila postupke i mogla da ih izvede i sama samo da je htela. Takođe, ona je umela da čuva njihovu tajnu i s obzirom da nisu mogli da imaju decu – da se posveti Bogu i dobrotvornom radu. Zahvaljujući Pereneli Flamel osnovano je 14 bolnica, izgrađene su 3 kapele i 7 crkava je obezbeđeno i popravljeno. Ova divna i odana žena umrla je 1413. godine i on će do kraja svog života žaliti zbog toga.
Opus magnum je ostvaren, pružena je pomoć bolesnima i siromašnima, Flamel je konačno mogao da napusti ovaj svet. Da li je to učinio i na fizički način, nikada nećemo saznati, ali nam ostaje njegova dobrota, posvećenost, disciplina i odanost jednoj ideji i jednoj sjajnoj ženi. A to uopšte nije mala stvar iz koje može da se uči životni opus magnum.

*pripadnik izraelitskog plemena Levita

dakle deseterac definitivno

Nije retrogradan Mars, niti Merkur, ni ništa (osim Saturna), ali ja moram da ponovim post objavljen 22. novembra 2008. godine.

I dalje je izuzetno aktuelan, da ne kažem da mi gori pod neokorteksom u toku ove poduže zime.

U pitanju je epska pesma (malo je reći da je remek delo, nije što je moja, nego... što je moja) nastala u teškim trenucima, ali isto tako u trenucima velike umetničke inspiracije.


Begovica se sprema u boj

Šta to drnda u garaži našoj,
šta to drnda prije rane zore?
Da l’ je bomba il’ su labudovi,
brusilica il’ kakvo oružje?
Nit je bomba, nit su labudovi,
nit brusilica, nit kakvo oružje.
Već abrihter našeg milog Mite.

Ustanuo naš beže Mita,
ustanuo prije rane zore.
Ustanuo, bezosećajna glava,
ustanuo, ne može da spava.
Abrihtuje od šest sati rano,
abrihtuje sve od zore bjele.
Abrihtuje, Turske glave skida.

Kad to začu srednja begovica,
kad to začu, kukala joj majka,
zalepi se za plafon od šoka,
zalepi se, pa pade na krevet.

A kad pade srednja begovica,
zakukala kano kukavica,
nemoj beže komšijski nam Mito,
nemoj beže subotom u zoru,
nemoj beže ako Boga znadeš.
Ako li se ne naspavam beže,
ako li se ne naspavam srednja,
to će meni podočnjaci pasti,
pasti pravo do koljena mojih.
Neću beže ličit niti na šta,
neću beže moći da se složim,
složim srednja dan da iskoristim.

Nastavila tužna begovica:
probudiš li djete moje malo,
probudiš li nevino čeljade,
tad se beže meni crno piše,
tad se piše sitna knjiga crna.
Nit ću beže odraditi tantru,
nit ću uspjet Či gong da izvedem.
Jer će mlada begovica moja,
jer će mlada, puna snage svoje,
počet meni po glavi da skače.

Avaj, beže, mili naš komšijo,
avaj, beže, imaš li ti duše?

Da l’ to beže sada naču,
da l’ to naču ili se učini,
tek prestade abrihtera napev.
Okrete se srednja begovica,
okrete se, nastavi da spava.

Ali sreća ne potraja dugo,
nema sreće na ovome svjetu.
Nema sreće sve je samo patnja.
I budizma malo da ubacim.

Tada uđe slavni deda Slavko,
uđe gromko u garažu našu.
Gde si Mito, Sunce li ti žarko!
Gde si, Mito, da se divanimo!
Zaplakala srednja begovica,
zaplakala jadna i sirota.
O gluv li je slavni deda Slavko,
o gluv li je ponosit beg Mita!
Uze Mita šlajfovati drvo,
uze deda udarat macolom.
I pri tome sitan divan ode,
sitan divan gromkim glasom vode.

Suze roni srednja begovica,
roni suze more da ispuni.
Da je meni dva štapina fina,
da je meni živin fulminata,
da je meni olovo azida,
ili zera efuzivnog samo,
video bi ti beže belaja,
video bi i ti deda Slavko.
Pa da nađem izvor struje negde,
pa da vežem sve u rednu vezu,
da donesem mira malo zgradi.

Oj, begovi koji vam je đavo,
da ste bolji pa da ste na rjeci,
sinjoj rjeci cjeli dan do podne.
Nego zima stiže nama duga,
stiže zima, sve dede su ovdje,
niko selu rodnom da otidne,
niko selu rodnom da se vrati.
Biće ovo jedna duga zima...

Gde ću, kud ću, jadna i sirota,
kako li ću da se borim sama,
to se misli srednja begovica,
to se misli, veđe svoje mršti.

Kad ne bilo ni po sata poslije,
eto Gige u garažu stiže.
Pusti Giga mili svoj kompresor,
pusti čisto da ga želja mine.
Probudi se mlada begovica,
probudi se, zakuka čeljade.
Ubij majko, sve naše begove,
ubij majko, nek ti je sve prosto!

Kako li ću ubiti ih, djete,
kako li ću kad mi zakon ne da?
Vodiće me u apsanu ravno,
vodiće me, tužna li nam sudba.

Neka, majko, zaplaka čeljade,
samo idi, brige ti ne brini,
u apsani sitan zanat učiš,
jednog dana bićeš ti frizerka.

Ako li je zbog diplome djete,
da te šišam sa diplomom samo,
žrtvovaću budućnost mi svjetlu,
žrtvovaću slobode mi miris.
Nisam ni ja jadna, ni sirota,
nisam sama, a nisam ni slaba.
Tu je meni jako moje Sunce,
jako Sunce sa Plutonom crnim,
tu je meni egzaltiran Mjesec,
gadni Mjesec, uz sjajnu Veneru.
Venera je Danica nam naša,
sjajna zvjezda prije rana Sunca.
Tu je meni opasni taj Marsu,
opak Mars gleda sve iz osme,
strašni ratnik, čedo kamikazno,
on će mene voditi kroz bitku.

Ustanula begovica srednja,
ustanula Wing Čung da uradi,
ustanula oružje da uzme.
Traži svuda ne mož da ga nađe.
Traži, očaj počinje da hvata.
Da je meni očeva kanija,
da je meni majčina satara,
da je meni kakav topuz grozni,
kadli već der sjekiru ja nemam.
A najbolje bi pasovao meni
ručni mali raketni bacaču.
Da ispalim projektil ja jedan,
ispalim ga pravo preda vrata,
sjajna vrata od garaže naše.
Gde ću crna pred njih tolke sama,
gde ću, kad je svaki teži duplo?
Moram sebi pomognut sa nečim,
moram sebe oprjemiti mudro.

Tako misli srednja begovica,
tako misli grozne svoje plane.
Misli ona, demonske joj misli,
brzo misli, epske bitke sprema.

Epske sprema,
lirske suze roni…


(prim. autora)
Deseterac je zakon.

Otac i ja smo jedno

Pukao mi je film.
Dala sam otkaz.

Moj život nije u tom polju.
I ne dozvoljavam da me strah zadržava.

Ni priče o koeficijentima i skromnosti.
Budite vi skromni, meni religiozna načela zabranjuju sve osim perfekcije.
I jako mi je žao, ali ne zalivam niti gajim robovski mentalitet.




Pokupila sam pare, kupila retka mirisna ulja, i nastavila lagano da šetam kroz grad u potrazi za crvenim cipelama za tango.

Danas ne razmišljam.
A sutra odlazim da tražim ono što mi pripada.

Danas ne razmišljam.
Isprobavam cipele na podijumu.





Moj život je previše dragocen da bih dozvolila da ga kreira neko drugi.
I ako nema strasti nema svrhe.

Sutra nam je svetac

Serbian bombers on You Tube - part 2

Ne želim apsolutno da se ovo pretvori u neku vrstu recenzije lika i dela tetke Luize Čikone, ali izgleda da će se upravo to i desiti, a ono makar i u ovako kratkim crtama.
Dotična umetnica meni onako prosečno ide na živce još iz doba nižih razreda osnovne škole dok sam čekala da se moje drugarice pripreme za naš razredni javni čas, te i istom prilikom uvežbaju spektakularno bezveznu koreografiju na Like a virgin, beše...

Moja uloga bi u dotičnom umetničkom delu u najkraćim crtama mogla da se opiše kao "mučena Dragana Katić u toku Grand festivala".

Elem, osim recimo Rain i Live to tell ne mogu da podnesem nijedno Madonino pjevanje. A i Live to tell da ide u originalnoj verziji i to ne previše često.
Njeno kačenje na krstu, ne da mi je šokantno (šta za mene može da bude šokantno kada u toku nedelje naletim na stotinak prizora zmija prikovanih na krst u toku alhemičarskih operacija, misli se alegorijski, ne izistinski, a o prizorima u vezi mog proučavanja patologije... ma neću ni da ih spominjem) no mi je ekstremno dosadno.
I plus što ta žena u toku svoje celokupne karijere nije imala niti jedan jedini spot za koji bih ja mogla da primetim da je pošteno i lepo urađen.
To što ona pravi velike pare na drugoj strani - druga je tema. I tu joj svaka čast.

Elem, ne bih ja nju nikada ni spomenula da nisam videla ovo.
Videla i ostala živa.





Dakle, šta reći.
Kesiću svaka ti čast.
Aplauz.

Saturn kvadrat Pluton

Kvadrature među planetama su najteži, ali i najizazovniji aspekti. Oni koji nas prisiljavaju da se menjamo i rastemo u duhovnom smislu. Sledećih par godina Saturn će držati izuzetno jaku poziciju na nebu, a Pluton će se daleko duže zadržati baš u Saturnovom carstvu. U ovom slučaju Saturn se nalazi u prirodnoj 12. kući Plutona. Priča se svodi na transformaciju energija, na rušenje starog i izgrađivanje novog sistema vrednosti.

Pluton u Jarcu je monaški način života. I upravo ćemo ponovo ili u daleko jačoj meri biti izloženi budističkim načelima. Ljudi koji su vezani za pravoslavlje osetiće jaku želju da odu do Svete gore i posete Hilandar i okolne manastire, ili će na neki način doći u kontakt sa vrlo strogim kaluđerskim pravilima života.
Ono što bi trebalo da znamo je da sve religije uče potpuno istu stvar. Bog je ljubav, Bog je mir, Bog je spokoj.
I pravo i jedino pitanje koje možete da postavite sebi je da li ste ispunjeni ljubavlju, mirom i spokojem. Sve ostalo su usputni rituali kojima je svrha da vam fokusiraju um.
Dakle, um je taj izvor zadovoljstva i sreće ili nezadovoljstva i nesreće.

U budizmu je uobičajen termin „majmunski um“ i evo šta to znači. Svuda u svetu male majmune hvataju na isti način. Napune retko pletenu korpu voćem i zatvore je. Korpa sa strane ima mali otvor kroz koji majmunčić može da provuče ručicu. I tada lovci odu i sakriju se negde u blizini.
Majmunčić ubrzo više ne može da izdrži, i zato strči sa drveta, zavuče ručicu i uhvati prvi plod.
A onda shvati da mu je ruka zaglavljena.
I on cima, cima i cima u potpunoj panici ubeđen da mu neko drži ruku unutar korpe.
Naravno, tada lovci istrče iz skloništa i uhvate ga. U momentu dok ga hvataju on pušta plod i izvlači ruku, ali tada je već kasno. Previše kasno.

I zato je upravo sada idealno vreme da shvatimo šta je to što nas zadržava. Šta je to za šta smo ubeđeni da drži nas, a u stvari mi držimo tu situaciju, to iskustvo. To može da bude odnos sa bračnim partnerom, sa porodicom, prijateljima, kolegama sa posla, komšijama, lokalnom kasirkom, bilo kim. Koji je to odnos koji nas uznemirava, ne ispunjava nas ljubavlju, ali ga se držimo upravo sopstvenim „majmunskim umom“, kada je sve što je potrebno da pustimo, prosto pustimo iz sopstvenog uma.
Da, naravno da ste vi u pravu... ali sa vaše tačke gledišta. Ona druga osoba je takođe ubeđena da je njeno gledište ispravno, i zato je sada, a zbog Saturna u Vagi koji je itekako sposoban da sagleda sve realnosti, sve uglove neke situacije, idealno vreme da naučite da vaše potrebe ne mogu uvek da budu primarne, da napustite ulogu malog boga ili vrhovnog delitelja pravde, kako god vam se više sviđa, i naučite da rešavate konflikte tako da sve sukobljene strane profitiraju, da nema poraženih, ni uniženih.

Sa druge strane, Pluton u Jarcu jeste i šamanizam. Naravno, kao što to uvek i biva, i u svom najboljem i u svom najgorem obliku. Zato smo svedoci i ponovne popularnosti raznih proroka i magova. Vremena su teška i ljudi su bombardovani lošim vestima (u medijima kao da se takmiče ko će da nam servira težu i užasniju priču) i egzistencijalnim brigama. Ne znajući da postoji nešto više od toga obraćaju se osobama koje tvrde da mogu da reše njihove „nerešive“ probleme.
I tu se pojavljuje pravi Pluton, prava transformacija. Da li ste stvarno ubeđeni da se rešenje vaših problema krije u amajliji, u ispisu brojeva iz Kabale, gnostičkim simbolima, zapisima molitvi na papirićima, raskovniku ispod jastuka ili osveštanom privesku religijskog motiva?
Ili je snaga u vama?

Gde je vaša vera? Držite li je u nekom predmetu, kao što ale i aždaje drže svoju snagu u staklenom jajetu u tajnoj pećini tamo iza sedam mora i sedam gora, ili je vaša vera u vašem srcu. Čistom srcu.
Razmislite malo i o tome...

Situacije koje nam se dešavaju sami smo izmislili i prizvali. I to je takođe osnovna istina u svakoj religijskoj praksi. Prihvatanje potpune odgovornosti za ono što nam se dešava i izdizanje duha iznad starih navika – to je jedino rešenje. Vaše misli, osećanja i akcije su upravo ono što vam donosi rezultate u životu. Možete patiti zbog teških aspekata koje imate u natalnoj karti, zbog osećanja da se mučite zbog nekog karmičkog duga od pre par hiljada godina, ali od toga nema svrhe. Živite ovde i sada, i imate sjajan dar da upravo u tom „sada“ kreirate novu realnost.
Samo... postoji i začkoljica. Ne možete da dobijete nešto novo, dok se ne odreknete nečeg starog. A najlakše i najteže ćete se odreći mržnje, zavisti, besa, frustracije, loših uverenja. Napravite mesta u vašim srcima i umovima tako da možete da ih ispunite ljubavlju, motivacijom, ispravnim navikama i pozitivnim verovanjima. I sve će se promeniti... magično.
I pošto već spominjemo šamanizam možda nije loše da naučite i Ho’oponopono. To je deo Kahuna duhovne prakse sa Havaja. Praksa se sastoji u tome da odvojite 15 minuta dnevno i pronađete mesto gde to vreme nećete biti uznemiravani. Zamislite osobu sa kojom imate problem i recite joj ove 4 rečenice: „Žao mi je.“, „Molim te, oprosti mi.“, „Volim te.“ i „Hvala ti.“.
Budite svesni da uopšte nije važno ko je tu uvredio koga, ko je bio mučitelj a ko žrtva, ko treba da se pokaje, a ko da oprosti. Suština je da ste preuzeli potpunu odgovornost za svoj život i da ste shvatili da ste sve svoje životne situacije sami manifestovali, sami kreirali. Da nije bilo tog nečeg lošeg u vama, takva situacija se nikada ne bi ni desila.
Zamolite za oproštaj tu osobu, zamolite za oproštaj sebe.
Otvorite srce, izvucite ruku iz korpe i oslobodite se konačno.

Nije lako, nikada i nije bilo. Ali to je jedini način da napravite remek delo u sopstvenoj duši i to upravo zahvaljujući kvadraturi Saturna i Plutona.

Mesec dana divljenja Daleru Mendiju na mom blogu

(štono rekao Kerovođa - kome se ovo ne sviđa taj nije pri sebi :) )




Ako ste pažljivo pogledali i ako me poznajete makar 2% onda ste shvatili ko je moja nova ljubav.
Napolju veje sa bočnim udarima vetra od 6 Bofora, a proleće nikako da stigne.
U stvari, ponavlja se jedan spektakularni aspekt sa mog rođenja, ali to u astrološkoj sekciji ovog bloga... Za sada pokušavam da dovedem neke drugačije boje i ukuse dok se polako spremam za Hajderabad.

Daler Mendi je megagigapoprok zvezda Pendžaba.
A opet, ljudi koji me znaju takođe se sećaju i kako zvoni moj telefon, te i koje nervne napade dobijaju svi oko mene u toku izvođenja te glazbe.

Pendžab je obećana zemlja.

A Daler ovako zgodan i lep, pa ko bi mu odoleo...

Imam još samo jednu želju - da se pojavim kao prateća igračica u njegovom novom spotu. To, pa da umrem.

Moja ćerka je u tom smislu već najavila da će me se zvanično odreći jer ona jako dobro zna da ono što pomislim, kažem, pa još ako zapišem (eeee) postaje istina.
"Kako" nije moj problem. Svemir će se već sam pobrinuti da moja želja postane stvarnost.


Na ovaj blog, pa i na onaj na engleskom, svraćaju mahom ljudi koje zanimaju samo moje mistične i astrološke zanimacije. I te osobe čine 90% prometa. I ja sam im zahvalna zbog toga što vole da me čitaju.
Ali, vrlo sam im nezahvalna zato što sam u poslednjih 6 meseci tretirana kao sveta krava, Pitija i Hipatija istovremeno.
Meni se šalju masonski pozdravi i raznorazni hermetički govori.
No, i to je jedna od stvari na koje treba da se naviknem.

Za sada... očekujte me u novom Dalerovom spotu, kako god se to uklapalo u vaše viđenje šamanske žene.


Ovo ispod je najskuplji spot u istoriji Pendžaba... do sada. I tu se lepo vide opaki momci pendžabski i još neodoljivije cice istog geografskog porekla.
U sledećem ću protrčati i ja.

Pa nek bude štono mora biti.

Blentava žena šamanska koja priziva proleće tamo negde na Senjaku.
I uživa u ovim ritmovima.




A o Daleru Mendiju biće još tekstova i naravno muzike.
Ma znam da to svi nestrpljivo očekuju...

Dalaj Lama uzvraca pozdrav

Videla sam sve, kroz ulaz u server log. I mogu samo da istaknem, naravno sa mojim dubokim odusevljenjem I malo je reci postovanjem, da nemam reci. Nemam reci kojim bih mogla da istaknem kolicinu radosti kojom me je Vasa poseta pocastvovala. Nije da nije, ali ipak jeste, da se ja pitam sve zvanicne ustanove, cak i privatne bolnice, skole, i vrtici poneli bi Vase postovano ime, KUD Abrasevic bi Vam upravo sada odigrao splet narodnih igara I decak i devojcica bi Vas docekali sa pogacom i solju na dverima mog bloga, samo da je to tehnicki moguce. No, uz moju ogromnu zalost jos uvek nisam na tom naucno tehnoloskom razvoju I to me cini duboko tuznom, I apsolutno nesrecnom.
Ali Vi ste veliki covek, ja sam to oduvek I znala, te se nadam da cete mi oprostiti tako grub nedostatak etikecije.
Zelela bih jos samo da istaknem I ovo: da se klanjam vrlo ponizno nad zastitnim okriljem armiranih I zalivenih snaga koje cuvaju moj san I daju mi svako vece puno materjala predocenog u informativnim emisijama. Sada kada znam da se upravo Vi, a nikada nisam ni sumnjala da bi tako odgovoran poziv mogla da radi osoba manjeg kvaliteta I kapaciteta, brinete o mojoj sigurnosti, kao I o sigurnosti svih potlacenih I malih naroda diljem opasne zone, moja zahvalnost postaje bezgranicna I prostire se tuneliranjem do najdaljih I najmracnijih kutaka ovog, I svih ostalih postojecih I nepostojecih svemira.
Hvala Vam, Veliki Covece.
Hvala.

(U ovom trenutku vojni simfonijski I bleh orkestar pocinju svecanu kompoziciju skladanu samo u Vasu cast I ispred Skupstine pusteno je jato belih golubova dok, a zasto I to ne reci, zna se koja crna dama recituje odu… Vama Veliki Covece…. I to na izvornom ruskom jeziku.Ljudi stoje u potpunoj tisini I na njihovim licima ogleda se cisto I nepatvoreno prosvetljenje.)

Moram jos samo, a kao svaka sitna dusa I dosta ogranicena zenska pamet, priznacete, da istaknem I ovo. Ako Vas je ikada zanimalo 1000 zasto, ja uvek imam I 1000 zato. Zanimalo me je kako je to uhvatiti retku zverku za njegove ovnovske rogove, kako je malo se igrati sa njim, zabaviti ga, nasmejati I ponekad preneraziti. Plutonska sam zena, volim Svetislavove obrte I uz to upravo Vam kradem Vas osobit knjizevni, pravopisni I svakakav drugi stil… Samo da znate.
Ali to ste Vi kao tako Veliki I NemamReciKolikoVeliki Covek vec odmah I primetili Vasim brzim I visprenim Umom.

Pozdrav nasim momcima u armiranim snagama diljem zalivene zone.

Hvala
Hvala
HVALA






P.S. 737, bez ikakvih pretenzija, ali apsolutno tako... zelela sam samo malo da te zabavim u momentu kada ti je bilo tesko i nista vise.
Zaista nista vise.

Sve najbolje.

Ribe

Svratile do Prirodnjačkog muzeja...



gledale



iz svih uglova



raznijeh primeraka



ovaj me je posetio na onaj Monti Pajton film
Good mornin'...



Laki je malo nervozan



Ima stvarno interesantnih



a volim kada i ona uđe u kadar



i onih što liče na praistorijske



i na neke ljude



baš tako



i kao leptirovi



i tužni i mali



mršave



i debele



' morning...



i dete uvek sve želi da pipne



dok raže gledaju



evolucija je čudo



a onda joj samo pokažem da je ta ribica veća od nje



ali kad sam je ja popreko pogledala odmah se zbunila.



Ovo je Prirodnjački muzej u Beogradu.

Da li treba da ukažem na to kolika je ovo sramota za našu državu?
A eno skupština mu dođe kao idealan objekat da se ovaj muzej smesti.



Zbog broja stanovnika skupštinu ćemo prebaciti u sadašnju muzejsku zgradu. Na 7 miliona ljudi ide par poslanika, zar ne?

Ali koliko puta treba da samoj sebi obećam da više neću o politici?



Naravno, u povratku zdrava hrana...



i pogled upućen na mrdajuću lutku u izlogu.

My name is Barbara

Prvo uleti on, pa onda uletim ja, pa uleti on, pa...
I tada se začuje...





I ja skupljam brzom brzinom moje činijice sa šargarepom, kelerabom, kore od banana... On sklanja njegovih 5 litara kafe, ja čaja, on sklanja piksle, ja omote od slatkiša, on piksle, ja knjige.

U protrčavanju ukradem ti cigaretu, ponekad i dve.
U protrčavanju samo te ošinem pogledom zbog elektrike.

Hoćeš da te ubije struja, dovikujem ti.
Hoćeš da i mene ubije struja.
Što se petljaš u ono što ne znaš, urlam... i prevezujem kablove sa osmehom.

Tvoje gluposti Barbara, moje gluposti.
Detalji tvog mozga, detalji mog života.
I onda na svim serverima znaju da ja ne umem da ispohujem tikvice, i svi znaju kada mi curi nos i kada me boli glava.
I svi znaju za tvoju zimsku frizuru i za sve tvoje tripove...
I svi uvek sve znaju.

I tamo na platformi mi u stvari leđa uz leđa čuvamo jedno drugo.
Dupe uz dupe, ti bi to lepše rekao.
Guzni poluprofil, kako si me naučio.
Ona poza koju koriste srpske devojčice od trideset i kusur godina sa mozgovima od 5.
E draga moja, e ljubavi i dušo... neodoljiva... a na fejsu me nema... e da...

Kad god te vidim sa onom kriglom u prvom planu ne mogu da ostanem ozbiljna.

I ako u toku dana ne dobijem makar dve bračne ponude kao da ništa nisam ni uradila, i ako ne dobijem poklone, i ja i ti, kao da nam je propao dan.
Delićemo sve. I komplet cepter šerpi i onu haljinu u kompletu sa minđušama.

Ne znam zašto si lupio čoveku mrtav ladan da promeni dobavljače i ne znam da li si rekao sasvim bezveze, tek on se meni javio odmah ujutru da mi kaže da je to upravo i uradio, i da je uštedeo 5 000 evra.
Odmah me je pitao za verenički prsten i prebacio što ja nisam tu da dobavljaču izbrojim pare moji opasnim i nežnim (...mmm...) ženskim rukama i procenjujućim očima...

Ponekad ubodemo pravu stvar. I podižemo mini fabrike, unosimo se u prolećno orezivanje u voćnjacima, dimljenje mesa i sira, tanjiranje i okopavanje bašti. To smo studiozno izučili.
Ponekad se osećam kao Zaharije Trnavčević i Donald Tramp u isto vreme.

Ponekad me panika hvata kada pomislim da bi svi pljevaljski tamburaši i par nikšićkih divljih kerova mogli da se dokopaju server logova.

Ponekad se uplašim za naše dve prefrigane i crne besmrtne duše.

Tamo na toj platformi vadimo oružje kao da igramo balet i vrtimo se po taktovima. I sve na smenu.
Čuvaj podatke sa servera.

Ja čuvam podatke o svim ludacima sa jugozapada, sa severozapada i sa juga.
Mnogo ih ima vaistinu, ali izborićemo se.
Samo se za naše besmrtne duše plašim.

Imala sam grdan okršaj sa našim Brusom Vilisom. Zeznula sam ga jatom vilinih konjica i hiljadama univerzuma... moš misliti... za večnost.
I lik koji je hteo da me šeta po belim plažama Mauricijusa i da živim njegov san i njegove projekcije, prvo se dvoumio kada sam poželela Tibet, a onda je definitivno odustao na moje pitanje kako se radi biznis plan.
Toliko o prinčevima i vitezovima.
O svim onim koji me čekaju negde u gradu, ispred ovog ili onog mesta, na aerodromu...

I onaj mali... Znaš pantera, slejer, metalika...
Pre neku noć mi je rekao.
U stvari pokušao je da mi kaže.

On emituje iz bolnice.
Sa onkologije.

Glavni mi je bio iza leđa ali nisam mogla da se suzdržim, suze su mi krenule.
Rekao mi je da ne znam kako je to kada si bolestan i kada se boriš da preživiš.
Da... ne znam.
Možda je tako i najbolje.

Pomislio je da ću da se okrenem i više mu se nikada ne obratim.
Rekao mi je: -sada si slobodna.
A moja crna sitna duša se raspala na sve strane.

Kasnila sam, glavni mi je bio iza leđa,
Ali me je pustio.
Ništa nije rekao, čekao je moju reakciju.

Ti si moj heroj, uzvratila sam mu. Sada ponovo sviraš gitaru.

On danas izlazi iz bolnice, naučio je ponovo i da hoda.
Mislio je da ću ja da ga sačekam na izlazu.
Meni su išle suze.


Za naše sitne duše se plašim.

Ali,možda to tako i mora da ide.
Čitava ta armija mužjaka na kojoj se učim kakve su im reakcije, razmišljanja i planovi.
Lekcije dobijam ja, a možda i ti.


I hoću za par dana kada se vidimo da te odvedem odmah tu, praktično na lice mesta.
Tamo na nadvožnjak, iznad e-75.
Nateraću te da odigraš sa mnom.
I to na ovu stvar.





A ne budeš li umeo baciću te dole.
Lavovima.
Korisnicima.


Luka, drago mi je što si ti moja kolezinica.
Tu gde reči ne znače više ništa i samo se slažu da popune prostor, meni je drago što sam te upoznala i što smo preživeli najteži deo.
Leđa uz leđa.

Noise-cancelling

Bila sam kratka.
Rekla sam samo da hoću da odemo na ono gradilište.
Tamo gde sam skočila prvi put.

Posle sam rekla jednom da nas kontroliše, a drugom da krene u 20 sekundi posle mene. I da broji.

Mozak mi je... ne znam, malo sam nervozna. Još uvek se borim sa novim frekvencijama, fitilj mi se jako skratio i ne bih da se raspravljamo.

I tako smo i uradili.


Okrenuo se ka meni, a ja sam mu prišla iz zaleta i samo mu dala impuls.

-Hoću da se jednom sećamo ovog, rekla sam mu.
-Jednom, nasmejao se on.

Jednom kada smo pokušali da izvedemo voltu u vazduhu..

the light that came to lucille clifton

Preko Roberta Vilkinsona stigla mi je priča o Lusil Klifton.



the light that came to lucille clifton

came in a shift of knowing

when even her fondest sureties

faded away. it was the summer

she understood that she had not understood

and was not mistress even

of her own off eye, then

the man escaped throwing away his tie and

the children grew legs and started walking and

she could see the peril of an

unexamined life.

she closed her eyes, afraid to look for her

authenticity

but the light insists on itself in the world;

a voice from the nondead past started talking,

she closed her ears and it spelled out in her hand

“you might as well answer the door, my child,

the truth is furiously knocking.”



Ova dama je 13. februara prešla u neki drugi bardo, a ja sam eto sasvim nenadano dobila poklon.
Nisam želela da prevedem ili možda nisam umela.
Neka stoji tako kako je napisano

...do onog trenutka kada začujem kucanje na vratima.