On sedi u baba Satinoj jelki.
Jelka je narasla podosta za proteklih skoro trideset godina.
I sada ima svrhu.
Postala je Juranovo utočište.
Mislila sam da je to idealna šansa.
Imam povređenog gavrana i dok se budem brinula o njemu uspeću i da ga pripitomim.
Mili mu je vrlo disciplinovano odnosila hranu i vodu, i ja sam već počela da hvatam sebe u razmišljanjima kako da mu u tu vodu doturim i kompleks vitamina.
Ali onda sam shvatila gledajući ga kako ponovo pokušava da leti.
Počela sam da ga volim.
Ne želim da ga pripitomim.
Neka ostane tačno takav.
Slobodan.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment