14. Nikolas Flamel

Nikolas Flamel je najjpoznatiji i sasvim sigurno najpopularniji francuski alhemičar. Živeo je 118 godina od 1330. do 1418. u Parizu, mada postoji nekoliko indicija i izvora koji tvrde da je on zapravo još uvek živ. U toku poslednjih šestotinak godina više puta je prijavljivano njegovo iznenadno pojavljivanje. A poslednji put, kako tvrde očevidci pojavio se u centru Pariza 1986. godine. Mit ili stvarnost, teško da ćemo ikada biti sigurni.

Jeftina knjiga

Sam Flamel opisuje detaljno i otvoreno svoj život u knjizi koju je napisao sa 99 godina starosti. Bio je siromašnog porekla, ali se ponosio svojim roditeljima koji su bili časni ljudi. Oni nisu uspeli da mu pruže obrazovanje, niti je stekao ispravno znanje latinskog jezika koji je tada bio baza za bavljenje svim naukama, ali on se sam trudio da nauči što više i vodio je skroman život kao notar.
U to doba do ruku mu je došla i jedna čudna, vrlo velika i vrlo stara knjiga koju je platio samo 2 florina. Listovi nisu bili napravljeni od običnog papira već od presovanih listova neke biljke, a na njima su gvozdenim perom bila ugravirana slova, za koja je Flamel pretpostavio da su grčko pismo, ali naravno, nije bio siguran. Knjiga je imala 3 puta po 7 listova, a svaki sedmi list je na sebi imao samo sliku bez teksta. Flamel je dugo i pažljivo proučavao svaki list sa svakim crtežom na njemu i kasnije je dao detaljan opis svih slika (devica koju guta zmija, krst na kome je razapeta zmija što je stari gnostičko-alhemičarski simbol, mlad čovek sa krilima na nogama, šlemom i štapom oko kog se uvijaju dve zmije, simbol boga Merkura...).
Ono što jeste bilo sasvim jasno je da je knjigu napisao Abraham Jevrejin, dostojanstvenik, sveštenik, Levit*, astrolog i filozof „želeći da tom knjigom podari zdravlje u ime Boga Izraela“. A Nikolas Flamel tvrdi ubeđeno da osoba koja mu je prodala knjigu tako jeftino sasvim sigurno nije imala pojma koliko ona vredi. Njegova pretpostavlka je bila da je knjiga ili ukradena od nekih sirotih Jevreja ili da je pronađena na nekom skrivenom mestu gde je čamila zaboravljena.
Od trećeg lista pa do kraja knjige nacrtani su i detaljno opisani procesi i aparatura za izvođenje opus magnuma (spravljanje Kamena mudrosti). Međutim, Flamel je sam priznao da je za izvođenje ovog velikog eksperimenta potrebno znanje Kabale, koje on tada nije posedovao. Knjigu je proučavao danima i noćima, ali to ga je samo činilo tužnim i bez jasne orjentacije šta dalje da čini. Razgovarao je otvoreno sa svojom ženom Perenelom, za koju tvrdi da ju je voleo više od samog sebe i da je bila sjajna, čestita osoba, žena koja je sposobna da pruži mudar savet, podršku i da čuva tajnu. Ali, na ovo pitanje ona nije imala odgovor.
No, neko je ipak znao odgovor i to je bio Anselm, pariski lekar i učenik alhemičarske umetnosti, koga je Flamel pronašao tek pošto je zakucao na vrata mnogih učenih ljudi i bio ismejan. Anselm mu je posle dužeg proučavanja ukazao na činjenicu da prva figura na slikama predstavlja vreme i da je potrebno 6 godina da se proces dovede do kraja kako je i opisano na listovima knjige. Što je Flamela dovelo do toga da sledećih 21 godinu isprobava sa supstancama, ali bez većeg uspeha. Zato se zavetovao Bogu da će potražiti nekog jevrejskog rabina koji će mu konačno pomoći da završi proces, ali tek pošto ode u hodočašće u udaljeni manastir.
Danima se molio u toku puta kog je prelazio pešice i danima se molio u povučenom delu manastira. Molio se za inspiraciju, za otkriće tajne, za pomoć, za konkretan dokaz da li da nastavi tim putem. A pomoć je i nenadano stigla u obliku gospodina Kandisa, Jevrejina preobraćenog u hrišćanstvo i to u toku povratka kući. Dok su se danima vraćali ka Parizu raspravljali su detaljno o postupcima, ali negde pred Orleanom Kandis se naglo razboleo i sedam dana kasnije preminuo praktično na Flamelovim rukama.
Vrativši se u Pariz počeo je novi serijal eksperimenata uz svakodnevne molitve i konačno je uz Perenelinu pomoć uspeo da nekih 300g mineralnih komponenti pretvori u srebro, da bi par meseci kasnije istu stvar ponovio sa stvaranjem zlata. A onda je sve nastavljeno i završeno tačno kako treba i u sledećim pokušajima.
Flamel ne zahvaljuje Bogu na mogućnosti bavljenja alhemijom, već na sjajnoj ženi koja je sa njim izvodila postupke i mogla da ih izvede i sama samo da je htela. Takođe, ona je umela da čuva njihovu tajnu i s obzirom da nisu mogli da imaju decu – da se posveti Bogu i dobrotvornom radu. Zahvaljujući Pereneli Flamel osnovano je 14 bolnica, izgrađene su 3 kapele i 7 crkava je obezbeđeno i popravljeno. Ova divna i odana žena umrla je 1413. godine i on će do kraja svog života žaliti zbog toga.
Opus magnum je ostvaren, pružena je pomoć bolesnima i siromašnima, Flamel je konačno mogao da napusti ovaj svet. Da li je to učinio i na fizički način, nikada nećemo saznati, ali nam ostaje njegova dobrota, posvećenost, disciplina i odanost jednoj ideji i jednoj sjajnoj ženi. A to uopšte nije mala stvar iz koje može da se uči životni opus magnum.

*pripadnik izraelitskog plemena Levita