My name is Barbara

Prvo uleti on, pa onda uletim ja, pa uleti on, pa...
I tada se začuje...





I ja skupljam brzom brzinom moje činijice sa šargarepom, kelerabom, kore od banana... On sklanja njegovih 5 litara kafe, ja čaja, on sklanja piksle, ja omote od slatkiša, on piksle, ja knjige.

U protrčavanju ukradem ti cigaretu, ponekad i dve.
U protrčavanju samo te ošinem pogledom zbog elektrike.

Hoćeš da te ubije struja, dovikujem ti.
Hoćeš da i mene ubije struja.
Što se petljaš u ono što ne znaš, urlam... i prevezujem kablove sa osmehom.

Tvoje gluposti Barbara, moje gluposti.
Detalji tvog mozga, detalji mog života.
I onda na svim serverima znaju da ja ne umem da ispohujem tikvice, i svi znaju kada mi curi nos i kada me boli glava.
I svi znaju za tvoju zimsku frizuru i za sve tvoje tripove...
I svi uvek sve znaju.

I tamo na platformi mi u stvari leđa uz leđa čuvamo jedno drugo.
Dupe uz dupe, ti bi to lepše rekao.
Guzni poluprofil, kako si me naučio.
Ona poza koju koriste srpske devojčice od trideset i kusur godina sa mozgovima od 5.
E draga moja, e ljubavi i dušo... neodoljiva... a na fejsu me nema... e da...

Kad god te vidim sa onom kriglom u prvom planu ne mogu da ostanem ozbiljna.

I ako u toku dana ne dobijem makar dve bračne ponude kao da ništa nisam ni uradila, i ako ne dobijem poklone, i ja i ti, kao da nam je propao dan.
Delićemo sve. I komplet cepter šerpi i onu haljinu u kompletu sa minđušama.

Ne znam zašto si lupio čoveku mrtav ladan da promeni dobavljače i ne znam da li si rekao sasvim bezveze, tek on se meni javio odmah ujutru da mi kaže da je to upravo i uradio, i da je uštedeo 5 000 evra.
Odmah me je pitao za verenički prsten i prebacio što ja nisam tu da dobavljaču izbrojim pare moji opasnim i nežnim (...mmm...) ženskim rukama i procenjujućim očima...

Ponekad ubodemo pravu stvar. I podižemo mini fabrike, unosimo se u prolećno orezivanje u voćnjacima, dimljenje mesa i sira, tanjiranje i okopavanje bašti. To smo studiozno izučili.
Ponekad se osećam kao Zaharije Trnavčević i Donald Tramp u isto vreme.

Ponekad me panika hvata kada pomislim da bi svi pljevaljski tamburaši i par nikšićkih divljih kerova mogli da se dokopaju server logova.

Ponekad se uplašim za naše dve prefrigane i crne besmrtne duše.

Tamo na toj platformi vadimo oružje kao da igramo balet i vrtimo se po taktovima. I sve na smenu.
Čuvaj podatke sa servera.

Ja čuvam podatke o svim ludacima sa jugozapada, sa severozapada i sa juga.
Mnogo ih ima vaistinu, ali izborićemo se.
Samo se za naše besmrtne duše plašim.

Imala sam grdan okršaj sa našim Brusom Vilisom. Zeznula sam ga jatom vilinih konjica i hiljadama univerzuma... moš misliti... za večnost.
I lik koji je hteo da me šeta po belim plažama Mauricijusa i da živim njegov san i njegove projekcije, prvo se dvoumio kada sam poželela Tibet, a onda je definitivno odustao na moje pitanje kako se radi biznis plan.
Toliko o prinčevima i vitezovima.
O svim onim koji me čekaju negde u gradu, ispred ovog ili onog mesta, na aerodromu...

I onaj mali... Znaš pantera, slejer, metalika...
Pre neku noć mi je rekao.
U stvari pokušao je da mi kaže.

On emituje iz bolnice.
Sa onkologije.

Glavni mi je bio iza leđa ali nisam mogla da se suzdržim, suze su mi krenule.
Rekao mi je da ne znam kako je to kada si bolestan i kada se boriš da preživiš.
Da... ne znam.
Možda je tako i najbolje.

Pomislio je da ću da se okrenem i više mu se nikada ne obratim.
Rekao mi je: -sada si slobodna.
A moja crna sitna duša se raspala na sve strane.

Kasnila sam, glavni mi je bio iza leđa,
Ali me je pustio.
Ništa nije rekao, čekao je moju reakciju.

Ti si moj heroj, uzvratila sam mu. Sada ponovo sviraš gitaru.

On danas izlazi iz bolnice, naučio je ponovo i da hoda.
Mislio je da ću ja da ga sačekam na izlazu.
Meni su išle suze.


Za naše sitne duše se plašim.

Ali,možda to tako i mora da ide.
Čitava ta armija mužjaka na kojoj se učim kakve su im reakcije, razmišljanja i planovi.
Lekcije dobijam ja, a možda i ti.


I hoću za par dana kada se vidimo da te odvedem odmah tu, praktično na lice mesta.
Tamo na nadvožnjak, iznad e-75.
Nateraću te da odigraš sa mnom.
I to na ovu stvar.





A ne budeš li umeo baciću te dole.
Lavovima.
Korisnicima.


Luka, drago mi je što si ti moja kolezinica.
Tu gde reči ne znače više ništa i samo se slažu da popune prostor, meni je drago što sam te upoznala i što smo preživeli najteži deo.
Leđa uz leđa.