To je njihov čokoladni tart. Stvarno je majstorski urađen. Preko idu 2 kugle sladoleda od vanile (ali to mi Mili pojede, jer vanilu ne volim, to kao da je sladoled ni od čega) i puno slatko-gorko-kiselog sosa sa šumskim voćem.
Što je najvažnije, ne štede na čokoladi.
Za mladu damu išla je plazma torta. Nisam bila nešto oduševljena... dok nisam probala. Osim onog keks sloja koji je zaista suv, sve ostalo je čisto uživanje.
Ovaj prvi dekorativni fil je esencija fantazije...
I naravno, kao što uvek i biva ja to sve lepo i uredno, takoreći vojnički regulišem...
...a ona stane na pola i počne da kuka kako ne može više. Elem, taj momenat ja ionako čekam sve vreme, ne bih li kao čovek dobila duplu porciju.
Čudno je to... otkako je njen otac pokušavao da me odlepi od izloga poslastičarnice dok sam bila trudna, od tog doba još stalno sam gladna. Nikako da zaboravim teške godine.
Te u tom smislu počnem da razmišljam kako bi bilo da pojedem punjenje za čaj.
To u stvari i nije klasičan čaj od brusnice, više nešto kao šerbet, sa dodatim voćem.
Mili bi se i izbezumila na moje ideje da posle punjenja za čaj pojedem i šolju i tanjire i escajg, te da pređem na sto i stolice u lokalu, ali je više zanimao čovek koji nas je posmatrao sve vreme iz bašte lokala i smejao se.
-Mislim da on misli da smo dva idiota, rekla mi je u poverenju.
-Možda si u pravu, ali dva lepo raspoložena idiota.
Venera nam je vladar, volimo da uživamo u svakom trenutku.
No comments:
Post a Comment