Serbian bombers on You Tube - part 2

Ne želim apsolutno da se ovo pretvori u neku vrstu recenzije lika i dela tetke Luize Čikone, ali izgleda da će se upravo to i desiti, a ono makar i u ovako kratkim crtama.
Dotična umetnica meni onako prosečno ide na živce još iz doba nižih razreda osnovne škole dok sam čekala da se moje drugarice pripreme za naš razredni javni čas, te i istom prilikom uvežbaju spektakularno bezveznu koreografiju na Like a virgin, beše...

Moja uloga bi u dotičnom umetničkom delu u najkraćim crtama mogla da se opiše kao "mučena Dragana Katić u toku Grand festivala".

Elem, osim recimo Rain i Live to tell ne mogu da podnesem nijedno Madonino pjevanje. A i Live to tell da ide u originalnoj verziji i to ne previše često.
Njeno kačenje na krstu, ne da mi je šokantno (šta za mene može da bude šokantno kada u toku nedelje naletim na stotinak prizora zmija prikovanih na krst u toku alhemičarskih operacija, misli se alegorijski, ne izistinski, a o prizorima u vezi mog proučavanja patologije... ma neću ni da ih spominjem) no mi je ekstremno dosadno.
I plus što ta žena u toku svoje celokupne karijere nije imala niti jedan jedini spot za koji bih ja mogla da primetim da je pošteno i lepo urađen.
To što ona pravi velike pare na drugoj strani - druga je tema. I tu joj svaka čast.

Elem, ne bih ja nju nikada ni spomenula da nisam videla ovo.
Videla i ostala živa.





Dakle, šta reći.
Kesiću svaka ti čast.
Aplauz.