0,02 Hz

Osetim te.
I onda te pustim da me vodiš.



Kažu da je tamo u tvojoj dimenziji vodeća magneto-električna sila.
I da vlada anti-entropija.



Volim taj osećaj dok si tu uz mene.



I znam da ništa loše ne može da mi se desi.



Ljudi okolo traže zaklon, pomalo su uplašeni.



Ja gledam...



Volim kada te osetim.



I kada se pokažeš.

17. Umetnost transmutacije tokom 16. veka

Srednji vek je nazivan mračnim razdobljem u istoriji ove civilizacije. Zbog pritiska crkvenih dogmi naučna misao se razvijala vrlo sporo kako su nas učili na časovima istorije. Istina je, kao i uvek, negde na pola puta između crnog i belog. Nauka je sledila sopstveni ritam, koji zapravo nije ništa sporiji od ovog današnjeg. Već početkom 16. veka naukom se bavio svaki iole obrazovan čovek. Od Londona i Pariza pa sve do Praga i Bazela, Carigrada i italijanskih kneževina za svakog bogatijeg čoveka bio je imperativ da se bavi naučnim istraživanjima ili ako ga to lično ne zanima da finansira i obezbeđuje stan i laboratorije u svom zamku nekom siromašnijem tragocu za istinom. Sada, više nego ikada do tada, počinje i povezivanje i razmena znanja i informacija preko univerzitetskih centara.
Naravno, bilo je tu i grešaka i stranputica i nabadanja, ali ništa manje nego danas. Uostalom, to i jeste jedini način na koji se razvija nauka i odvija sama ljudska evolucija.

Alhemičarska pomama

Jedan od prvih alhemičara koji je proučavao i hemiju ljudskog tela bio je Žan Baptist van Helmont. On je kao Paracelzusov učenik i sledbenik želeo da raširi učenje o tome kako je prava suština hemije priprema lekova. U svom delu „De Natura Vitae Philosophores“ on tvrdi da je više puta video i dodirnuo Kamen filozofa. Pored detaljnih opisa i preciznih merenja vezanih za osobine same supstance, interesantno je istaći da i pored toga što je Helmont svoj život proveo u jednom zamku blizu Brisela, on u svom delu spominje uticaj i rad irskog naučnika po imenu Batler koji je neko vreme provodio kao zatvorenik u Flandriji. Batler je po Helmontovoj tvrdnji lečio nelečive bolesti, a on sam je bio prisutan kada je teško bolesnoj ženi dato da popije malu količinu bademovog mleka u koji je samo za trenutak bio uronjen Kamen filozofa. Ista priča uspešnog i brzog lečenja se ponavlja u slučaju čoveka kome su bile otečene obe ruke, a svi prsti paralizovani duže od deset godina (pretpostavlja se da je bio bolestan od artritisa).
Sam Batler je vrlo interesantna pojava. U knjizi „Životi alhemičarskih filozofa“ štampanoj 1815. god. spominje se da je on privlačio pažnju u Londonu svojim eksperimentima još u doba Džejmsa I, međutim krenuvši na neki put bio je zarobljen od strane afričkih pirata koji su ga prodali u roblje Arapima. Kako to obično i biva otkupio ga je čovek koji se i sam bavio ovom umetnošću. Batler mu je asistirao prilikom eksperimenata i u isto vreme i učio od njega. Dosta godina kasnije Batler radom otkupljuje svoju slobodu i vraća se u Evropu noseći sa sobom veću količinu „crvenog praha“, kako se Kamen još naziva.

U Francuskoj tog doba poznat je Denis Zahare, koji je preko Tuluza i Bordoa stigao u Pariz gde je vladala prava pomama za alhemičarskim eksperimentima. Nekih deset godina je pokušavao bezuspešno, da bi na kraju stao sa eksperimentima dok nije pomno proučio dela Rejmonda Lalija i Arnolda Viljaneva. Tada je osmislio potpuno nov pristup eksperimentima i za 15 meseci rada kako je sam tvrdio postigao je uspeh.
Za razliku od njega Džon Frederik Helvetius iako i sam alhemičar, tvrdi da je Kamen dobio na poklon od potpunog stranca koji je stigao iz Holandije po Helvetiusovoj proceni. Iako vrlo obrazovan, stranac je tvrdio da nema vezu sa medicinom i da je najobičniji kovač. Ovde treba istaći i činjenicu da su se alhemičarski eksperimenti najčešće i vršili po kovačnicama. A sledećeg dana stranac je počastvovao Helvetiusa tako što je od vrlo malo sprašenog Kamena i olova napravio veću količinu zlata.

Suština stvari

Ovaj istorijski period, kao što vidimo, prepun je pisanih podataka o „naučnicima“ i detaljnim opisima njihovih eksperimenata. To je takođe i period kada se nauka još uvek nije strogo odvojila od misticizma, te pruža sjajan uvid u ljudsku psihologiju i simboliku, koja se sada javlja kao kombinacija egipatskih i vavilonskih kultova sa značajnim arapskim uticajima, a isprožimana je hrišćanstvom.
Astrologija se javlja kao sastavni deo eksperimenata, njihova suština.
Sunce se povezuje sa srcem, i kao što je srce središte duha i intelekta tako i Sunce osvetljava sva svojstva duše i svega u kosmosu. Mesec se vezuje za rađanje i telesne pokrete, Mars za hrabrost, Venera za užitak. Jupiter ima snagu odlučivanja, a Saturn je primarna, originalna supstanca prepuna negativnosti koje čekaju svoju transformaciju. Merkur, kao najbliži Suncu i Mesecu, jeste prototip analitičkog mišljenja.
Ako bi u zodijačkom krugu na sam vrh postavili sazvežđa Lava i Raka, kao predstavnike Sunca i Meseca, ispod njih bi logično imali duplirane zone uticaja Merkura, Venere, Marsa, Jupitera i Saturna. Ovo je poredak koji je važio prilikom stvaranja kosmosa i prilikom stvaranja života na našoj planeti, početak svakog početka. I sada vidimo da je hijerarhija planeta opadajuća, a metala rastuća.
Na samom dnu je „prima materia“ olovo, simbol za Saturn je krst sa polumesecom ispod, što je znak da je ova supstanca nesvesna i nečista. Sledeći metal je kalaj, pri čemu nam simbol za Jupiter, polumesec ovog puta iznad krsta, pokazuje da je počelo pročišćenje supstance, duša počinje oslobođenje unutar materije. Simboli za Mars i Veneru koji se nalaze odmah jedno iznad drugog su slike kako je duh (uočimo razliku između duha i duše) zaronjen u materiju, što se vidi kod simbola za Mars ili gvožđe kao sunce ispod krsta (stari simbol za Mars). U slučaju Venere ili bakra kao njenog metala, a simbol je sunce iznad krsta, „sunce duha“ javlja se iznad „drveta elemenata“. Boja sunca postaje vidljiva, ali suština još uvek nije potpuno čista.
Simbol za Merkur koji se jedini sastoji od sva tri simbola gde je sunce iznad krsta a na njemu je mesec, je simbol žive. Živa u svojoj lunarnoj, tečnoj prirodi sadrži klicu sunca, ona je „primum agens“ ili majka zlata.
Na samom vrhu imamo Mesec (srebro) koji je simbol prijemčivosti i fleksibilnosti duše, i Sunce (zlato) kao stadijum transmutirane duše, čistog, prosvetljenog duha koji harmonizuje sve čega se dotakne.
Sunce se kao i duh ciklično spušta i uspinje, i upravo zato je u Saturnovom olovnom „haosu“ sakriven njegov život i javlja se kao sveprožimajući potencijal.
Alhemičarski kult o kralju koji mora da se ubije i pokopa, i jedno vreme provede mrtav da bi vaskrsao, je zapravo samo projekcija Sunca na putu kroz Zodijak. Božanska svetlost u ljudskoj duši samo privremeno umire kada uđe u Saturnovo carstvo. Ponovo se rodivši ona se uspinje kroz sedam nivoa svesti i fizičkog razvoja postavši tako „crveni eliksir“ ili zmaj, Kamen koji sve preobražava.

Vanila

Ai shitemo ii kai? yureru yoru ni



Aru ga mama de ii yo motto hayaku



Kurushii kurai ni nureta kuchibiru ga



Kotoba nante mou



Kimi to boku not burning love



Volim april.



Svaki ukus na usnama pretvori se u vanilu...

Matematika je jasna

...nije samo onaj deo - kako to da nas nikada nisu učili ovaj grafički način?

Mind Forest

Ljudi obično pate zbog ljubavi ili prosutog mleka. U stvari, sve se uvek svede na prosuto mleko.
Meni taj luksuz nije dozvoljen.

Za specijalne slučajeve - specijalan tretman, kako je moj učitelj ponavljao svaki put kada bi me lansirao.
I svaki put pošto bih ustala rekla sam mu - hvala.




Jedan tibetanski lama bio je zatvoren 20 godina u kineskom zatvoru. Malo je reći da su njegove muke bile strahotne i malo je reći da je čudo bilo kako je uopšte ostao živ posle svega što je prošao.
Dalaj Lama ga je upitao kada je za sve to vreme osetio da je zaista u najvećoj opasnosti, a monah mu je odgovorio - tada kada sam se uplašio da ću izgubiti saosećanje prema mojim mučiteljima.
Samo tada.


Sledi aktivacija nekih tačaka iz 2008/09.
U toku aspekta neće biti vremena za patnju.
Neće biti vremena za osvrtanje.

Ljudi obično nisu ni svesni koliko je neznanje zapravo odlična zaštita.

Na nebu se upravo formira veliki kvintil, pokazuje se petokraka zvezda. Moj vladar počinje svoju igru.
A ja se spremam za susret... sa njim.

Povratak ratnika – efekti retrogradnog Marsa u Lavu u toku 2010.

Planeti Mars je potrebno otprilike 2 godine da napravi pun krug oko Sunca. Mars je, pored toga što predstavlja muški princip unutar natalnih karti i generalni odnos (kako fizički, tako i psihološki) sa mlađim muškarcima, naš poriv za akcijom i naša lična pokretačka sila.
Mars ima svoja vladarstva nad sazvežđima Ovna i Škorpije, kao svoje dnevne i noćne domicilne kuće. Njegov elemenat je vatra, tako da u Ovnu on nosi funkciju vatre inspiracije, kreativnih ideja i nagona za samoodržanjem, ali isto tako i brljivost, brzopletost. U Škorpiji on ima prirodnu funkciju transformacije uma u višu ravan, kao i strateško planiranje, koje nedostaje Ovnu. Sa one mračne strane ovaj Mars ima izraženu, gotovo patološku ljubomoru i primetnu dozu zlobe. Kao simbol vatre on upravlja metabolizmom, protokom krvi, regulacijom temperature, kao i upalnim procesima. Vreo je i ljut u ukusu, i zato su njegove biljke beli luk, đumbir, kantarion, kopriva...
Mars se egzaltira, najjači je u sazvežđu Jarca gde mu prirodno Saturnovo okruženje daje toliko potreban fokus i ogromnu dozu izdržljivosti.
Zbog svog dvogodišnjeg ciklusa on ukazuje na naše srednjeročne ciljeve, planove i akcije koje su pred nama. A zbog svog rotacionog puta oko Sunca (zapravo elipsoidnog) mi sa Zemlje u periodu od otprilike dva meseca celokupnog ciklusa ove planete imamo utisak da se kreće unazad preko neba. To je period retrogradnosti Marsa.
Retrogradni Mars u natalnoj karti ukazuje na agresiju okrenutu ka „unutra“. Osobe sa ovako pozicioniranim Marsom često pate od hroničnih upalnih procesa i to su tačno zahvaćeni organi koji su predstavljeni sazvežđem gde je ova planeta smeštena ili oni nad kojim natalni Mars pravi kvadrature, te tranzitima drugih kada ova planeta izaziva akutne upale. Sa tim u vezi, prilikom pregleda natalne karte uvek treba obratiti pažnju da li Mars pravi kvadraturu ili opoziciju sa drugim planetama. Imajući u vidu činjenicu da je on prirodni malefik, dakle da je označen kao „negativac“, slobodno možemo predvideti loš scenario koju ova planeta izaziva. Loš aspekt Marsa nad Mesecom donosi fizičko maltretiranje, operacione zahvate ili se duša osobe muči. Ista priča važi i za sinastrijske karte. Ako Mars jednog partnera pravi kvadraturu ili opoziciju nad Mesecom onog drugog možete očekivati fizički napad u kome će naravno ona osoba čiji je Mesec u pitanju propatiti i ponekad biti zaista ozbiljno povređena.
Loš aspekt sa Suncem donosi problem sa autoritetima i ponekad određenu dozu šizoidnog cepanja pogotovo ako je vlasnik horoskopa muškarac, jer ukazuje na neusaglašenost glavnih muških energija u telu i psihi. Isto tako loš aspekt nad bilo kojim luminarom u opasnost dovodi i vid. Sa Merkurom se iz loših aspekata izražava kao manja fizička agresija, ali povećana svadljivost ili prostakluk. Veneri donosi ljubomorna maltretiranja i neharmonizovane seksualne odnose. Kvadratura ili opozicija nad Jupiterom svakako donosi preteranu samouverenost, snobizam, nepoštovanje, kao i problematičnu krvnu sliku. A ono što je najopasnije jeste kvadratura, pa i opozicija, Marsa nad Saturnom. U pitanju su ili teška oboljenja, koja naravno traju više godina, ili vrlo ozbiljne moralne dileme koje umeju da rezultiraju odlaskom u manastir ili zatvor. Uz Uran donosi saobraćajne nesreće, uz Neptun prevarante i narkotike, a uz Pluton ubistva ili eksplozije.
Mars je opasna planeta, kao što je i rečeno – on je „malefik“.
Istina, kada pravi trigon ili sekstil sa svim ovim telima pojačava im dejstvo, daje izdržljivost i naravno, jednu zdravu snagu. I zato zapravo treba na njega da gledamo kao na unutrašnju vatru koja treba da gori, ali isto tako budno da se kontroliše.
Retrogradni Mars u karti žene može da označi i sliku muškarca koji se vraća, i tada se najčešće pokazuje kao partner koji posle završetka veze obavezno pokušava da tu vezu i obnovi. Takođe, on je vrlo opasan, jer ukazuje na prikrivenu agresiju. Čuvajte se, nosioci ove planete u retrogradnom hodu umeju da budu odlični planeri osvete i da sa sasvim dovoljno strpljenja sačekaju da tu svoju želju i ostvare. Ali sa druge strane ove osobe su i izuzetni psiholozi.

Što se tiče tranzitnog retrogradnog Marsa ne preporučuje se započinjanje nikakvih velikih poslova, gradnje ili zaključivanja ugovora. Možete biti apsolutno uvereni da ste vi u pravu, ali ako podnesete tužbu sudu u tom periodu – izgubićete proces.
Sa druge strane, ovo je idealni duži odmor u kom treba da se konsolidujete, završite neke prethodne poslove, obratite pažnju na zdravlje i planirate buduće akcije.

Ovaj rMars u Lavu najavio se još u periodu između sredine jula i septembra kada su Merkur, Sunce i Venera prešli prvih 20 stepeni Lava. Tada smo dobili sve signale i informacije, osvetlili se novim saznanjem i shvatili da naša ideja ima vrednost i lepotu u sebi, što su sve karakteristike ovih planeta. I tada već sredinom oktobra kada je Mars pobednički ulazio u isti znak znali smo šta je naš sledeći korak.
U aprilu ove godine Mars će ponovo preći isti ugao neba do 13-og stepena Lava, ponovo nam nudeći akcije koje smo smislili sredinom oktobra, a detaljno razradili od kraja januara pa tokom celog februara. Mars je tada pravio opozicije Suncu i Veneri, iznoseći na svetlost dana nove poglede na lične situacije i iznenadnu inspiraciju po pitanju strategija i taktika u budućoj razradi planova.
Na isti način aktiviraće se tačke pomračenja u Vodoliji iz 2008/09. tako da ćemo ovog puta jasnije sagledati i izvući pouku iz lekcija koje smo dobili tada.
Do sredine maja naši planovi zadobiće konkretnu formu prelaskom Marsa preko 20. stepena Lava, tačno onog na kom je povratni hod i počeo još u decembru prošle godine.
Na ovaj način vidimo da celokupna retrogradna „sprega“ Marsa sa ostalim telima na nebu zapravo traje od sredine oktobra 2009. pa sve do sredine maja ove godine.


10. marta Mars se stacionirao direktno na 1. stepenu Lava i krenuo direktno. Životne lekcije i planovi su revidirani, okrenut je nov list u knjizi života i snaga se vratila.
Sada jeste vreme za onu prometejsku vatru koja gori u vama. Nema više mesta za čekanje. Krenite i sa srećom vam bilo...


A Gakuto Kamui je moj Mars... povratnik.

Električar sam, tim se dičim

"Our Lord has written the promise of the resurrection not in books alone, but in every leaf in springtime."
~ Martin Luther




Dan kada je odlučeno da podignem Rajhovu orgonsku komoru i Rajfov generator...



Volim april.

16. Paracelzus

Paracelzus je rođen 10.11.1493. god. pod imenom Aurolus Filipus Teofrastur Bobastur fon Hohenhajm. Otac mu je bio čuveni lekar i Veliki Majstor Tevtonskog reda od koga je Paracelzus i dobio svoja prva znanja.
U svojoj 16. godini primljen je na Univerzitet u Bazelu gde se prijavio za studije alhemije, hirurgije i medicine. Imajući u vidu da je tamo stigao sa već solidnim znanjima iz datih oblasti, Paracelzus za kratko vreme postiže odlične rezultate i izdiže se iznad ostalih studenata. Njemu se pripisuje čuvena lekarska rečenica da doza određuje da li je nešto otrov ili lek. I on je takođe zaslužan za uvođenje opijuma i žive u medicinske postupke, a već više stotina godina i dalje se primenjuje njegov protokol živom za lečenje sifilisa.
Godinama kasnije Paracelzus je proširivao svoje znanje minerologijom, ali i nekromantijom (prizivanjem duhova prirode) te je zbog toga po prvi put i proteran iz Bazela. Tada je počeo nomadski deo njegovog života tokom kojeg se izdržavao pružajući astrološke ili različite okultne usluge. Lutanja su vodila kroz današnje teritorije Nemačke, Francuske, Mađarske, Holandije, Danske, Švedske i Rusije. Interesantna je priča da su ga baš u Rusiji zarobili Tatari i odveli pred Velikog Čama, njihovog vođe, gde je Paracelzus za kratko vreme uspeo da ga preobrati u svog sledbenika i uskoro je izdejstvovao da na putu od Kine do Istambula bude lični pratilac i savetnik Čamovog sina. Tu već počinje sledeća priča kako je od arapskog adepta i derviša naučio kako se leči nelečivo, kako se vraća vid, čisti telo od lepre i kuge.
Paracelzus se tada vratio u Evropu sledeći tok Dunava uzvodno i prešao je u Italiju gde je postao vojni hirurg i stekao slavu lečeći beznadežne slučajeve. U svojoj 32. godni života on se vraća na svoj univerzitet i ovoga puta postaje profesor hirurgije, medicine i fizijatrije. Međutim, njegova predavanja su bila toliko iznad onog doba i uobičajenog Galenovog sistema i uzimajući u obzir da je imao konjunkciju Merkura i Plutona u prvoj dekadi Škorpije, što će reći da se svojim velikim znanjem često konfrontirao sa tadašnjim autoritetima, da je sve to dovelo do toga da je stekao nebrojene neprijatelje. Pamte ga kao prgavog i čoveka zaista prljavog jezika, koga su odmah proglasili jeretikom. Zbog svega ovoga Paracelzus je kratko zadržao svoju profesuru i ponovo je bio primoran da napusti grad.
Par godina kasnije o njemu se opet raspravljalo zbog konflikta sa etabliranim doktorima onog doba, ali i zbog izuzetnih uspeha njegovog lečenja elefantijazisa, što je bilo ravno čudu u to doba.
Činilo se da se sreća napokon okrenula u njegovu korist kada ga je vojvoda Ernst od Bavarije pozvao da mu se pridruži u Salcburgu i tu neometano bavi „velikom umetnošću“. Međutim, 1541. god. posle kratke bolesti, a sumnja se vrlo osnovano da je bio otrovan, Paracelzus umire.
Istoričari se slažu u tome da je bio daleko iznad svog doba po inteligenciji, ali i prekoj naravi (Merkur 0 Pluton u Škorpiji u sekstilu sa Jupiterom iz Device). Mesec i Venera u Strelcu su ga vodili na duga putovanja, a neobične ideje je dobijao iz sekstila Sunca u Škorpiji i Urana na poslednjem stepenu Jarca. Taj jak Mars u Jarcu u kvadratu sa Čvorovima doneo mu je snagu i istrajnost, ali moćne neprijatelje, što je potvrđeno i kvadratom Sunca i Saturna iz Vodolije.
I svakako je tačno, Mesec u kvadratu sa Jupiterom, Paracelzus jeste bio jeretik. Na svu sreću medicine.

Ale i aždaje 3

I kao završnica postova o dinosaurusima - par radova učenika srednje dizajnerske škole.



Bilo je izuzetnih

...a i ovih sa dušom, gde smo shvatile kako devojčice zaista obožavaju zverove.



I kaže Mili: Je l' ovo "ono"?
Nije, mada liči na "ono". U pitanju je fosilizovan ostatak školjke.
Ovo je sada naše nasleđe iz mezozoika.
U to doba mi smo bili samo gomila ostrvaca mora Paratetis, lagunska sredina, ma uživancija...



Ogromna slagalica za nas neodrasle.



Ovo je bitno. Biljojedi budući da su hrana mesojedima, moraju da se paze. Elem, baš zbog toga oči su im smeštene bočno tako da zaklapaju jako veliki ugao gledanja. Oni na taj način praktično gledaju sa svih strana, pa i sa leđa.
Malo je komplikovano zato što mozak odmah počinje prilagođavanje, ali nije nemoguće.
Bar sam se ja vežbala godinama i pogled predatora i pogled "žrtve" u toku akcija "kako uhvatiti papagaja i strpati ga u kavez, a da me ne oseti i ne vidi"...



A onda je došlo vreme da nahranimo ljubimca.



Nazvale smo ga Džončić... po jednom od naših mačora.



I slatki mladunčići...



izrastu u dušice.



Malo snova o Patagoniji,



o ljudima koji vrlo ozbiljno i u dosta teškim uslovima rade svoj posao.



I malo snova o planeti koju volim...
(Zemlja mi je u Ovnu)



I kad god me neko davi onim pitanjem šta sam bila u prošlom životu, ja mu odgovorim da to više stvarno nije bitno. Bitnije je šta bih želela da budem u sledećem...



Te ako mi se posreći makar malo rodiću se kao ovca u Patagoniji.
Stalno ću osećati lagani prohladni vetrić, žvakati travu, pogled će mi se gubiti u daljini...

I to će biti mir.

Ale i aždaje 2

Sedosmo pred monitor, pošto je taj deo bio izdvojen od ostatka izložbe, da se obrazujemo i dakako, da nešto pojedemo. Ogladni čovek od tolike nauke.
A ovaj je jedan od najvećih biljojeda. To se vidi i po nogama i po načinu na koji mu je struktuiran trup.



U međuvremenu pretrovasmo se hranom, a onda smo logično ostale da utvrdimo znanje i malo provarimo hranu.



Ovo je predator. To se vidi po tome što ima jake noge (da bi bio brz), ubojiti nokat kojim je "fiksirao" žrtvu i lobanju punu gadnih i kao žilet oštrih zuba. Naravno, oči orjentisane ka napred da bi bolje video plen.



I konačno, malo osnova geologije...
Mi upravo sada živimo u kenozoiku, mladoj geološkoj eri.
Evo to smo svi mi.



Srednja geološka era se zove mezozoik (srednje doba) i deli se na trijas, juru i kredu.
Dinosaurusi su se pojavili krajem trijasa, imali populacioni vrhunac u toku jure, da bi se u kredi lagano izgubili.
Ko misli da ih je sredila kometa, zemljotres ili vanzemaljci, neka čita malo detaljnije naučne radove koji se tiču te problematike.

Istina, ima tu nekih mojih glupih pitanja, koja su se na katedri za paleontologiju završavala kontrapitanjem "Je l' laže cezijum?", ali ta rasprava je ostala na akademskom nivou, što će reći da čekam dotičnog asistenta na prvoj krivini da ga malo pobliže upoznam baš sa cezijumom.



Stara era ili paleozoik. Ti je život već bujao, što će reći da je zapravo počeo...



...u toku kambrijuma

Mada, po udžbeniku, postojao je već u predkambrijumsko doba, kada se u okeanima valjala ta prva proto-čorba života puna aminokiselina.



Prvi pankontinent pod imeno PANGEA.
Mili i ja smo se malo igrale na ovoj magnetnoj tabli.



Pangea se prvo podelila na Gondvanu i Lauraziju.
(A koga zanima više neka traži po Netu, ja sve ovo ionako vadim iz limbičkog dela mozga...)



Tu sada jako lepo idu neke priče kako to da mi kao celokupna vrsta po glavama držimo mitove o zmajevima, kako se svi narodi sećaju potopa, mada mi se čini to više ima veze sa uzdizanjem Tetis geosinklinale i prodorom vode u prvo unutrašnje more zvano Paratetis, danas poznatije kao Mediteran.
Ali ko sam ja da idem protiv cezijuma?
Jer... tada nije bilo ljudi.
(Ma nije nego...)



Ovo sam joj specijalno pokazivala. Podvlačenje Indijskog podkontinenta pod Azijsku ploču. U Tibetanskim spisima postoje tekstovi gde se tvrdi da je Tibet bio na obali okeana i da je onda uzdignut na ono što se danas zovu Himalaji.
Pa kako su o tome pisali kada nisu postojali u to doba? O veliki cezijumu, ave!



Ovo joj nije bilo jasno. Kako to da je postojao baš samo jedan pankontinent?



I samo jedan panokean?



Ali to se zaista dešava. U sledećih par stotina hiljada ili miliona godina desiće se isto, da bi se ponovo sve "rasturilo".

Život jeste u stalnom kretanju.


Unatoč cezijumu...

Ale i aždaje 1

Obećala sam joj ozbiljno još kada je bila jako mala zmajsko jaje.



Trebalo je da ga dobavim nekim čudnim crnotržišnim putevima i da odgajimo malog Norberta...



..Koji bi nam služio da na njemu letimo do škole i generalno svuda gde poželimo (low cost air transport).



Impuls Hol na Novom Beogradu, zima 2009/10, izložba "Dinosaurusi Patagonije".



A onda smo nagađale da li mu je ovo pišna kost i kako se razlikuju mužjaci od ženki.



I ne znam samo koliko sam para do sada uložila u našu kolekciju dinosaurusa... i sad uopšte ne mogu da se setim gde smo ih ostavile.



Ovde se jasno vidi evolutivni prelaz u ptice, ali pokušavam sve vreme da se uzdržim od potrebe da održim jedno kratko paleontološko (sa osvrtom na zoopaleontološki momenat) predavanje.
U stvari, mrzi me...



A ovako izgleda naš gavran Juran kad se iznervira.



Nesi



I evo odgovora. Ženke su bile našminkane, imale su duže trepavice, a mužjaci su nosili šešire.
Pa da.



Neki primerci stvarno jesu bili ogromni i šteta što zbog osvetljenja (i zabrane pentaranja) nisam uspela da pokažem koliki su.



Niti da se jasno vidi razlika u lobanjama, vidnom polju, nogama, i naravno kandžama, između biljojeda i predatora.