Ale i aždaje 2

Sedosmo pred monitor, pošto je taj deo bio izdvojen od ostatka izložbe, da se obrazujemo i dakako, da nešto pojedemo. Ogladni čovek od tolike nauke.
A ovaj je jedan od najvećih biljojeda. To se vidi i po nogama i po načinu na koji mu je struktuiran trup.



U međuvremenu pretrovasmo se hranom, a onda smo logično ostale da utvrdimo znanje i malo provarimo hranu.



Ovo je predator. To se vidi po tome što ima jake noge (da bi bio brz), ubojiti nokat kojim je "fiksirao" žrtvu i lobanju punu gadnih i kao žilet oštrih zuba. Naravno, oči orjentisane ka napred da bi bolje video plen.



I konačno, malo osnova geologije...
Mi upravo sada živimo u kenozoiku, mladoj geološkoj eri.
Evo to smo svi mi.



Srednja geološka era se zove mezozoik (srednje doba) i deli se na trijas, juru i kredu.
Dinosaurusi su se pojavili krajem trijasa, imali populacioni vrhunac u toku jure, da bi se u kredi lagano izgubili.
Ko misli da ih je sredila kometa, zemljotres ili vanzemaljci, neka čita malo detaljnije naučne radove koji se tiču te problematike.

Istina, ima tu nekih mojih glupih pitanja, koja su se na katedri za paleontologiju završavala kontrapitanjem "Je l' laže cezijum?", ali ta rasprava je ostala na akademskom nivou, što će reći da čekam dotičnog asistenta na prvoj krivini da ga malo pobliže upoznam baš sa cezijumom.



Stara era ili paleozoik. Ti je život već bujao, što će reći da je zapravo počeo...



...u toku kambrijuma

Mada, po udžbeniku, postojao je već u predkambrijumsko doba, kada se u okeanima valjala ta prva proto-čorba života puna aminokiselina.



Prvi pankontinent pod imeno PANGEA.
Mili i ja smo se malo igrale na ovoj magnetnoj tabli.



Pangea se prvo podelila na Gondvanu i Lauraziju.
(A koga zanima više neka traži po Netu, ja sve ovo ionako vadim iz limbičkog dela mozga...)



Tu sada jako lepo idu neke priče kako to da mi kao celokupna vrsta po glavama držimo mitove o zmajevima, kako se svi narodi sećaju potopa, mada mi se čini to više ima veze sa uzdizanjem Tetis geosinklinale i prodorom vode u prvo unutrašnje more zvano Paratetis, danas poznatije kao Mediteran.
Ali ko sam ja da idem protiv cezijuma?
Jer... tada nije bilo ljudi.
(Ma nije nego...)



Ovo sam joj specijalno pokazivala. Podvlačenje Indijskog podkontinenta pod Azijsku ploču. U Tibetanskim spisima postoje tekstovi gde se tvrdi da je Tibet bio na obali okeana i da je onda uzdignut na ono što se danas zovu Himalaji.
Pa kako su o tome pisali kada nisu postojali u to doba? O veliki cezijumu, ave!



Ovo joj nije bilo jasno. Kako to da je postojao baš samo jedan pankontinent?



I samo jedan panokean?



Ali to se zaista dešava. U sledećih par stotina hiljada ili miliona godina desiće se isto, da bi se ponovo sve "rasturilo".

Život jeste u stalnom kretanju.


Unatoč cezijumu...