16. Paracelzus

Paracelzus je rođen 10.11.1493. god. pod imenom Aurolus Filipus Teofrastur Bobastur fon Hohenhajm. Otac mu je bio čuveni lekar i Veliki Majstor Tevtonskog reda od koga je Paracelzus i dobio svoja prva znanja.
U svojoj 16. godini primljen je na Univerzitet u Bazelu gde se prijavio za studije alhemije, hirurgije i medicine. Imajući u vidu da je tamo stigao sa već solidnim znanjima iz datih oblasti, Paracelzus za kratko vreme postiže odlične rezultate i izdiže se iznad ostalih studenata. Njemu se pripisuje čuvena lekarska rečenica da doza određuje da li je nešto otrov ili lek. I on je takođe zaslužan za uvođenje opijuma i žive u medicinske postupke, a već više stotina godina i dalje se primenjuje njegov protokol živom za lečenje sifilisa.
Godinama kasnije Paracelzus je proširivao svoje znanje minerologijom, ali i nekromantijom (prizivanjem duhova prirode) te je zbog toga po prvi put i proteran iz Bazela. Tada je počeo nomadski deo njegovog života tokom kojeg se izdržavao pružajući astrološke ili različite okultne usluge. Lutanja su vodila kroz današnje teritorije Nemačke, Francuske, Mađarske, Holandije, Danske, Švedske i Rusije. Interesantna je priča da su ga baš u Rusiji zarobili Tatari i odveli pred Velikog Čama, njihovog vođe, gde je Paracelzus za kratko vreme uspeo da ga preobrati u svog sledbenika i uskoro je izdejstvovao da na putu od Kine do Istambula bude lični pratilac i savetnik Čamovog sina. Tu već počinje sledeća priča kako je od arapskog adepta i derviša naučio kako se leči nelečivo, kako se vraća vid, čisti telo od lepre i kuge.
Paracelzus se tada vratio u Evropu sledeći tok Dunava uzvodno i prešao je u Italiju gde je postao vojni hirurg i stekao slavu lečeći beznadežne slučajeve. U svojoj 32. godni života on se vraća na svoj univerzitet i ovoga puta postaje profesor hirurgije, medicine i fizijatrije. Međutim, njegova predavanja su bila toliko iznad onog doba i uobičajenog Galenovog sistema i uzimajući u obzir da je imao konjunkciju Merkura i Plutona u prvoj dekadi Škorpije, što će reći da se svojim velikim znanjem često konfrontirao sa tadašnjim autoritetima, da je sve to dovelo do toga da je stekao nebrojene neprijatelje. Pamte ga kao prgavog i čoveka zaista prljavog jezika, koga su odmah proglasili jeretikom. Zbog svega ovoga Paracelzus je kratko zadržao svoju profesuru i ponovo je bio primoran da napusti grad.
Par godina kasnije o njemu se opet raspravljalo zbog konflikta sa etabliranim doktorima onog doba, ali i zbog izuzetnih uspeha njegovog lečenja elefantijazisa, što je bilo ravno čudu u to doba.
Činilo se da se sreća napokon okrenula u njegovu korist kada ga je vojvoda Ernst od Bavarije pozvao da mu se pridruži u Salcburgu i tu neometano bavi „velikom umetnošću“. Međutim, 1541. god. posle kratke bolesti, a sumnja se vrlo osnovano da je bio otrovan, Paracelzus umire.
Istoričari se slažu u tome da je bio daleko iznad svog doba po inteligenciji, ali i prekoj naravi (Merkur 0 Pluton u Škorpiji u sekstilu sa Jupiterom iz Device). Mesec i Venera u Strelcu su ga vodili na duga putovanja, a neobične ideje je dobijao iz sekstila Sunca u Škorpiji i Urana na poslednjem stepenu Jarca. Taj jak Mars u Jarcu u kvadratu sa Čvorovima doneo mu je snagu i istrajnost, ali moćne neprijatelje, što je potvrđeno i kvadratom Sunca i Saturna iz Vodolije.
I svakako je tačno, Mesec u kvadratu sa Jupiterom, Paracelzus jeste bio jeretik. Na svu sreću medicine.