Osetim te.
I onda te pustim da me vodiš.
Kažu da je tamo u tvojoj dimenziji vodeća magneto-električna sila.
I da vlada anti-entropija.
Volim taj osećaj dok si tu uz mene.
I znam da ništa loše ne može da mi se desi.
Ljudi okolo traže zaklon, pomalo su uplašeni.
Ja gledam...
Volim kada te osetim.
I kada se pokažeš.
Friday, April 30, 2010
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
Znas da ova terasa sa vrha zgrade, mislim da je cetvrta i peta fotka, je stan neki umetnika a bogme koriscen je i za snimanje Lisica. To bese onaj neuspeli pokusaj da nam prodaju pricu o devojci koja zivi sama, ima tri gosta u kaficu i muci se sa reketasima ali ima jednu od najboljih gajbi u gradu. Suspenzija neverice u najboljem izdanju.
ReplyDelete(Eh, znas mene, samo izniknem da bih opet nestala. :D)
Lisice? To su kod mene pratili deda i unuče, i ne bi me dodirnulo da jedan dan ne natrčah na neku glumicu baš iz te serije i to baš u tržnom centru na Banjici. I ne bih ja ni primetila da prodavačice nisu napravile dramu kao da prolazi Hajle Selasije lično. Iz nekog razloga... iz više razloga... osećam se kao potpuni retard kada su te stvari u pitanju. Ništa ne razumem, ni zaplet, ni karaktere, ni svrhu, ni suštinu.. Džabe, nikad ništa od mene.
ReplyDeleteNa tim slikama bilo mi je bitno nebo, a ovih dana izgledalo je savršeno, nadam se da si videla :)
Zverala sam i ja kod tebe, i to baš juče... I jedva čekam još :)
I Morti.. kad god iznikneš dočekam te sa osmehom ;)