17. Umetnost transmutacije tokom 16. veka

Srednji vek je nazivan mračnim razdobljem u istoriji ove civilizacije. Zbog pritiska crkvenih dogmi naučna misao se razvijala vrlo sporo kako su nas učili na časovima istorije. Istina je, kao i uvek, negde na pola puta između crnog i belog. Nauka je sledila sopstveni ritam, koji zapravo nije ništa sporiji od ovog današnjeg. Već početkom 16. veka naukom se bavio svaki iole obrazovan čovek. Od Londona i Pariza pa sve do Praga i Bazela, Carigrada i italijanskih kneževina za svakog bogatijeg čoveka bio je imperativ da se bavi naučnim istraživanjima ili ako ga to lično ne zanima da finansira i obezbeđuje stan i laboratorije u svom zamku nekom siromašnijem tragocu za istinom. Sada, više nego ikada do tada, počinje i povezivanje i razmena znanja i informacija preko univerzitetskih centara.
Naravno, bilo je tu i grešaka i stranputica i nabadanja, ali ništa manje nego danas. Uostalom, to i jeste jedini način na koji se razvija nauka i odvija sama ljudska evolucija.

Alhemičarska pomama

Jedan od prvih alhemičara koji je proučavao i hemiju ljudskog tela bio je Žan Baptist van Helmont. On je kao Paracelzusov učenik i sledbenik želeo da raširi učenje o tome kako je prava suština hemije priprema lekova. U svom delu „De Natura Vitae Philosophores“ on tvrdi da je više puta video i dodirnuo Kamen filozofa. Pored detaljnih opisa i preciznih merenja vezanih za osobine same supstance, interesantno je istaći da i pored toga što je Helmont svoj život proveo u jednom zamku blizu Brisela, on u svom delu spominje uticaj i rad irskog naučnika po imenu Batler koji je neko vreme provodio kao zatvorenik u Flandriji. Batler je po Helmontovoj tvrdnji lečio nelečive bolesti, a on sam je bio prisutan kada je teško bolesnoj ženi dato da popije malu količinu bademovog mleka u koji je samo za trenutak bio uronjen Kamen filozofa. Ista priča uspešnog i brzog lečenja se ponavlja u slučaju čoveka kome su bile otečene obe ruke, a svi prsti paralizovani duže od deset godina (pretpostavlja se da je bio bolestan od artritisa).
Sam Batler je vrlo interesantna pojava. U knjizi „Životi alhemičarskih filozofa“ štampanoj 1815. god. spominje se da je on privlačio pažnju u Londonu svojim eksperimentima još u doba Džejmsa I, međutim krenuvši na neki put bio je zarobljen od strane afričkih pirata koji su ga prodali u roblje Arapima. Kako to obično i biva otkupio ga je čovek koji se i sam bavio ovom umetnošću. Batler mu je asistirao prilikom eksperimenata i u isto vreme i učio od njega. Dosta godina kasnije Batler radom otkupljuje svoju slobodu i vraća se u Evropu noseći sa sobom veću količinu „crvenog praha“, kako se Kamen još naziva.

U Francuskoj tog doba poznat je Denis Zahare, koji je preko Tuluza i Bordoa stigao u Pariz gde je vladala prava pomama za alhemičarskim eksperimentima. Nekih deset godina je pokušavao bezuspešno, da bi na kraju stao sa eksperimentima dok nije pomno proučio dela Rejmonda Lalija i Arnolda Viljaneva. Tada je osmislio potpuno nov pristup eksperimentima i za 15 meseci rada kako je sam tvrdio postigao je uspeh.
Za razliku od njega Džon Frederik Helvetius iako i sam alhemičar, tvrdi da je Kamen dobio na poklon od potpunog stranca koji je stigao iz Holandije po Helvetiusovoj proceni. Iako vrlo obrazovan, stranac je tvrdio da nema vezu sa medicinom i da je najobičniji kovač. Ovde treba istaći i činjenicu da su se alhemičarski eksperimenti najčešće i vršili po kovačnicama. A sledećeg dana stranac je počastvovao Helvetiusa tako što je od vrlo malo sprašenog Kamena i olova napravio veću količinu zlata.

Suština stvari

Ovaj istorijski period, kao što vidimo, prepun je pisanih podataka o „naučnicima“ i detaljnim opisima njihovih eksperimenata. To je takođe i period kada se nauka još uvek nije strogo odvojila od misticizma, te pruža sjajan uvid u ljudsku psihologiju i simboliku, koja se sada javlja kao kombinacija egipatskih i vavilonskih kultova sa značajnim arapskim uticajima, a isprožimana je hrišćanstvom.
Astrologija se javlja kao sastavni deo eksperimenata, njihova suština.
Sunce se povezuje sa srcem, i kao što je srce središte duha i intelekta tako i Sunce osvetljava sva svojstva duše i svega u kosmosu. Mesec se vezuje za rađanje i telesne pokrete, Mars za hrabrost, Venera za užitak. Jupiter ima snagu odlučivanja, a Saturn je primarna, originalna supstanca prepuna negativnosti koje čekaju svoju transformaciju. Merkur, kao najbliži Suncu i Mesecu, jeste prototip analitičkog mišljenja.
Ako bi u zodijačkom krugu na sam vrh postavili sazvežđa Lava i Raka, kao predstavnike Sunca i Meseca, ispod njih bi logično imali duplirane zone uticaja Merkura, Venere, Marsa, Jupitera i Saturna. Ovo je poredak koji je važio prilikom stvaranja kosmosa i prilikom stvaranja života na našoj planeti, početak svakog početka. I sada vidimo da je hijerarhija planeta opadajuća, a metala rastuća.
Na samom dnu je „prima materia“ olovo, simbol za Saturn je krst sa polumesecom ispod, što je znak da je ova supstanca nesvesna i nečista. Sledeći metal je kalaj, pri čemu nam simbol za Jupiter, polumesec ovog puta iznad krsta, pokazuje da je počelo pročišćenje supstance, duša počinje oslobođenje unutar materije. Simboli za Mars i Veneru koji se nalaze odmah jedno iznad drugog su slike kako je duh (uočimo razliku između duha i duše) zaronjen u materiju, što se vidi kod simbola za Mars ili gvožđe kao sunce ispod krsta (stari simbol za Mars). U slučaju Venere ili bakra kao njenog metala, a simbol je sunce iznad krsta, „sunce duha“ javlja se iznad „drveta elemenata“. Boja sunca postaje vidljiva, ali suština još uvek nije potpuno čista.
Simbol za Merkur koji se jedini sastoji od sva tri simbola gde je sunce iznad krsta a na njemu je mesec, je simbol žive. Živa u svojoj lunarnoj, tečnoj prirodi sadrži klicu sunca, ona je „primum agens“ ili majka zlata.
Na samom vrhu imamo Mesec (srebro) koji je simbol prijemčivosti i fleksibilnosti duše, i Sunce (zlato) kao stadijum transmutirane duše, čistog, prosvetljenog duha koji harmonizuje sve čega se dotakne.
Sunce se kao i duh ciklično spušta i uspinje, i upravo zato je u Saturnovom olovnom „haosu“ sakriven njegov život i javlja se kao sveprožimajući potencijal.
Alhemičarski kult o kralju koji mora da se ubije i pokopa, i jedno vreme provede mrtav da bi vaskrsao, je zapravo samo projekcija Sunca na putu kroz Zodijak. Božanska svetlost u ljudskoj duši samo privremeno umire kada uđe u Saturnovo carstvo. Ponovo se rodivši ona se uspinje kroz sedam nivoa svesti i fizičkog razvoja postavši tako „crveni eliksir“ ili zmaj, Kamen koji sve preobražava.