Shamrock diaries 21 - push up killer

Kako sam čula sa svih strana prethodnog dana sklekovi su ispali grdan dril. Ok, pomislila sam, šta god, uvek mogu da pobegnem do toaleta (kao) ako ne mogu da izdržim. A i to je jučerašnja tema, za danas je verovatno spremio novu noćnu moru.
I stadosmo u krug...
-You know what you should do now?
Svi se kiselo osmehuju.
-Yes! You're right - push up position..






Par minuta samo stajanja, pa onda deset sporih, pa spuštanje na podlaktice, pa deset sporih, pa jedna ruka na leđa, pa deset sporih, pa zamena ruke, ponovo, pa standardno stajanje na pesnicama, pa ponovo, pa...
-Girls are doing those better than you!
Gola voda, a još nismo ni počeli.
A onda priča o pravom jačanju tela, o pravoj pokretljivosti, o životinjskoj brzini, o masi i manama velike mišićne mase, o otključavanju i paljenju i gašenju svetla nogama, o redovnom seksu...
Naterao nas je da sednemo na određeni način i prekrstimo ruke na grudima, a da zatim promenimo poziciju koristeći neke mišiće koji fakat postoje u telu samo što ih nikada nismo iskoristili.
Sledećih 15 minuta pokušavala sam da se premestim, zatim da to uradim snagom volje, pa telekineze, onda sam zamahala rukama u pokušaju da poletim i ništa. To mi je ostalo kao domaći zadatak za njegov sledeći dolazak.

I hvala Bogu, pređosmo na krljanje. Prvo iznenadni udarci, pa udarci u glavu sa svih strana, pa sprovođenja i na kraju obaranja.
Mladi dežurni medicinar se naravno upario sa mnom i posle mi bežao svakih 15 minuta da previja posekotine i pregleda ligamente.
Ali dok je bio uz mene nije propustio da mi par puta tako umetnički ispomera vrat, da je glavni prekinuo sve da bi nas upozorio kako se klasično lomi vrat, pa kako se specijalno u dva poteza lomi vrat tačno između tog i tog pršljena, tako da ako se mučenik odmah ne priključi na aparate za disanje - prelazi u bardo.
Mislim da je bolja opcija da se uopšte ne priključuje, manje ima da se muči vegetirajući.

I nastavili smo.
Gadna ta omladina.





Naravo noževi.





U svim mogućim pozicijama.
Moje pitanje vezano za elevator defence i da li da žrtvujem noge da bih sačuvala trup i glavu su rezultirali time da je dragon poljubio zid glavom i kolenom.





Mislim ok, mogao je samo da objasni, nije bilo potrebe da tako slikovito primeni, ali...





I naravno stara priča o distanci i tome da u realnosti NEMA distance.
I o filipinskim dobrim i lošim opsesijama.





Tu sada ide momenat kada me je medicinar isekao trenažnim nožem na dva mesta, a meni kao svakom pravom ženskom čeljadetu na pamet nije palo da odem tamo dole niže u sali da me zavije. Koja se ikada sređivala brijačem ili onim električnim čerupačem pilića (pardon dlaka) pa bila sažvakana između pinceta zna da je to ispod časti.





M. je patio, a moja sreća je bila u tom trenutku što sam stajala, pošto se bacio naglavačke preko ovih sedećih.
Kada u igru uleti pravi nož standardi se momentalno menjaju.





A onda ako smo zaboravili - push up position.
Čisto da se podsetimo.





Pošto Bog čuva pijandure i budale, tako se i moja malenkost samim proviđenjem našla tačno između glavnog belgijskog instruktora i nekog ljutog husarskog profesionalca, koji su me u toku ustajanja podizali (kao da letim) i, u toku spuštanja, vrlo pažljivo, štaviše nežno, rukovali mnome da je to bila skoro milina.
U slučaju da ne uradimo kako treba i pukne lanac znali smo šta nam sleduje..






I pitanjima o noževima nikad kraja.





A onda guns and drums.
Stradao je Deni, divni, dobri Belgijanac koji je tako džentlmenski izdržao moje gnjavljenje u toku pauze za ručak.





U celoj onoj buci u toku pucačine bitno je da čuješ ovaj zvuk..
Vezano je za šaržer.
I nije za svakog.





Jer posle možeš i da se osmehneš.





I brzina, brzina i brzina.
Ali uz opuštenost.





Nijedan pogodak.
Kad se samo setim, jednom davno smo radili istu stvar. I od deset pokušaja bila sam pogođena samo jednom.





To "samo jednom" košta života u realnoj situaciji. Mora da se radi na refleksima i to non-stop.





Tu sada ide ono podsećanje na otvaranje i zatvaranje vrata nogama.





I specijalne finte za specijalno zainteresovane.





Iz jednog pokreta sklanjanje sa linije i istovremeno razoružavanje.





I to je bilo to.
Dan ranije sredila sam moj nož da posle u onoj pakujućoj jurnjavi ne moram da ga lociram.





I bio je primećen.
Glavni je izrazio želju da mu se sledeći put preda isti takav za njegovu ćerku.
Da ima dete lepu stvar za igranje.





Normalno, pošto nemam svoj vežbovni puštolj imala sam eksluzivno pravo i čast da koristim njegov.
I posle sam se našla uz njega.





Krug je tradicija. Nema tajni, nema frustracija.
Sve se kaže jasno i glasno.





Slušao ih je sve vrlo pažljivo.





Tolike godine obuke, ratovanja, svakojakih situacija od Sibira, Čečenije, pa redom.
Uz njega je mir.





Rekao mi je za vreme pauze iste stvari koje su mi govorili i guro Bob i major.
Elementi časti, zdravog razuma i uvek humora - ipak radimo za istu damu Durgu.





I svi oni koji su pod njenom komandom.
I koji su mi postali i saborci i prijatelji.

Sonny

Ako ne preživim danas... pamtite me po pjesmama mojim.











A moram da preživim, Bob dolazi za par dana i drži Mui Thai i Eskrimu.

Dan ranije

Morala sam da se pojavim, prosto istraživanja i pripreme terena radi.
I to je dobro, inače bih u nedelju u zoru obigravala oko Crvenog krsta. Ovako sam uz pomoć 3 seljaka pronašla Sportski centar Vračar (na mapi je predstavljen pogrešno).
I popela se gore u glavnu salu.

I osetila se vrlo golom (u kratkoj haljini) i vrlo pogrešno obučenoj.
I obećala da ću sutra biti pristojna, kao pravi muškarac na vojnoj vežbi.

Sandra duša je patila, ali pošto delimo seminar na pola moja sutrašnja patnja bi po planu trebalo da bude veća.

Exploring the pain, je vrhovna mantra njegovog sadašnjeg dolaska.
Nemanja (taj što sedi u prvom planu) mi je onako u poverenju rekao da sam mu falila u toku sklekovi-maltretiranja, pošto sam ga divno sredila u četvrtak.
Navikao je da ja brojim, pogotovo kad se potkačimo.

I naravno zna se koji domaći dragon radi sa glavnim čovekom
(pa posle ne može da dođe sebi kad mu kažem da ga se plašim).

Slike su sa telefona, ali nije ni važno.
Ja znam njihova lica.
I srca.

Napolju je bilo jedno predivno rascvetalo drvo magnolije, pocrnela sam za nijansu čekajući trolu baš preko puta BDPa i Baćio se na sreću još uvek renovira, što me je poštedelo šoka u stomaku zbog sladoleda, jer sutra moram da izdržim nastavak.

Dajner najt aut (eksluding maj kidnis)

Aparat ne radi.





Ali bez obzira, muzika je odlična.
Svi mogući hitovi iz svih mogućih doba prebačeni u rokabili fazon.





I motala su se deca po okolini.





Slatka, ali napuštena.





I lik koji satima ravna neke peščane kocke ispred izloga.





Hrana je bila toliko loša i plastična da nije bilo svrhe fotografisati.
Gistro "fine tople američke palačinke (dva komada) koje izigravaju zemičku, a unutra debeo sloj sladoleda od čokolade posut sirupom od višanja (to je izigravalo hamburger), dve činijice karamel i višnja sosa (izigravaju dipove) isečena jabuka (izigrava pomfrit)".
U prevodu testo izvađeno iz frižidera, podgrejano u mikrotalasnoj sa sladoledom lošeg kvaliteta, hemikalijama u boji i jedino je jabuka bila stvarna.

Ovo će me naučiti da se ubuduće ne primam na kulinarske ocene po Netu.
Pored neopevano spore usluge, u stilu samog dajnera, kelneri su kao sa Marsa da su pali, hrana je tuga i tragedija.





Moraću što pre da se pakujem i iskoristim i ovaj aranžman.





I posle pitanje:
-Hoćeš da te odvezem kući?
-Ma Bože sačuvaj, ja ću raketom, samo da malo stabilizujem levi bubreg.





I bilo mi je potrebno oko dan i po da se metabolički sistem vrati u normalu.
Kako li žive ljudi koji to stalno jedu, imala sam tada sasvim dovoljno vremena da se i to pitam.

Pred eklipsu

Prošla pored VMA.
Pogledala u osvetljene prozore.
Htela da mu pošaljem poruku,
možda pozovem.
Gledala ponovo u prozore.

Produžila dalje.

Furious angels

Sve znam.
Sve karte sam detaljno proučila.
I kako sve miriše baš na tu pesmu.
Onu koju sam pevala 2009.

Sve znam.
Sada neka samo teče.

Soni boj

Spremamo se.
Šaljemo jedni drugima vremensku prognozu.
Sonny with a slightly chance of pain.

Ali i na to smo spremni.

Stižu nam Normani i Kelti.
Ne zna se koji su luđi.
Možda među njima neki bude baš i bol srca mog.

I na to sam spremna.
Takvi su tranziti. 

Nedelja dana teorije zavere 4. deo

I konačno - nova (stara) fizika.

Nedelja dana teorije zavere 3. deo

Dajte više tu ispravnu novu fiziku...

Nedelja dana teorije zavere 2. deo

O tehnologiji koja se primenjuje od 1967. godine.
O našim podzemnim bazama na Marsu.
O kargo letovima u trajanju od 33 sata kada se ljudi i oprema prebacuju zajedno i o pojedinačnim prebacivanjima standardnom dematerjalizacijom.
Iznad svega o reversnoj inženjeriji i novoj fizici koja se predugo krije i zbog čega se već poduže vreme blokiraju sve ostale nauke, a naročito biologija.

Nedelja dana teorije zavere 1. deo

Intervju  Dejvida Vilkoka i Stivena Grira, a u vezi premijere filma "Sirius".
O vanzemaljcima, tehnologijama, pranju mozga, zaštiti bankarskog sistema...

Dama D

Sinoć je S. popila pesnicu u usta, što joj je rascepilo usnu na pola i oteklo joj drugu polovinu.
Zubi su, na sreću, netaknuti.

Ja, sa druge strane, posle sparinga sa B.-om izbubetana, ali puna elana, zamenih partnera i kao lako ćemo...
Mali je ionako mlad i neiskusan, i prošli put sam mu pokazala kako bi za dlaku stradao, pošto nije očekivao aperkat.
Elem, počnem da se duvam i onako opušteno da mu zadam dva lakta u glavu iz okreta... Kad ja njemu drugi lakat, a on meni tras pesnicu u oko.

Ok, nije mi prvi put. Dva puta mi je rukavica letela ka oku. I poslednje čega sam se sećala bio je onaj natpis Pride na njoj, posle je bio mrak.
Rukavice su super za to.
Mogu da onesveste, ali su generalno sigurnije.
Ovo ulično je hiljadu puta rizičnije.
Nema zanesvesta, ali oko može najgrđe da strada.

I sedimo tako S. i ja.
Njoj krvari usna, meni suzi oko.
Pa onda ona proverava da li je počelo i meni da krvari.
Pa provera kapilara u beonjačama.

Nju je N. vodio kući, mene F.

Danas je ok, nije se rascvetalo, što je super, jer sutra ponovo radim. Treba da stanem pred ljude kao normalna.

Dama Durga je sinoć počela svoj prolećni Navaratri.
Prve tri noći su pod upravom Kali.
Samo me je podsetila da je nikako ne zaboravim.

Dama D. je na snazi.

Evidentemente

Samo me je pogledala u jednom trenutku, izbezumila se na sekundu, a onda joj je lice pokrila tuga.

-Upravo sam shvatila, ne shvatila, nekako neko mi je rekao, znam u glavi... tvoja 42. godina i rastajemo se.
-I?
Na licu joj je i dalje tuga.

-Da je nečije tuđe dete u pitanju pa i da razumem, ali ti sine Brute? Svi ćemo umreti, svi redom i hvala Bogu na tome. I nemoj da počinješ kao i one sveznajuće babetine "samo da je po redu", jer ko si ti da znaš šta je red i kako je planiran.
Iskoristi.
Iskoristi me do maksimuma.
Iskoristi me kao onog krpenog zeca kog si obožavala kao beba dok se nije raspao.
Kala Bhairava, pa ti bar znaš šta znači taj koncept.

Očigledno je da ću umreti.
Ali daj da od ove špansko-tursko-indijske serije napravimo remek delo.

Jer ne prolazi najbolje ona glumica koja se spetlja sa glavnim glumcem.
Najbolje se provede ona koja zavede reditelja.

I ne davi više, pa ti makar znaš da je sve očigledno.


Zavedeš Ga ovako.




A onda odigraš sa Njim ovako.




I to je sve.

Život 21 - spašavanje redova Rajana

Uđem tako u trolu, okačim se skroz pozadi i zakukam kako je staklo prljavo, kako jadna pčela, kako je neki moron ostavio otvorenu i praznu plastičnu flašu ledenog čaja tu odmah.





I onda mi prosvetljenje surdukne u glavu, te se zahvalim majmunu koji ne zna gde se baca đubre. Izvučem fotoaparat, odradim, vratim aparat, otvorim drugi džep na rancu i izvučem prvu karticu koja mi se našla pod prstima.





Uzmem onu flašu, otresem je za svaki slučaj, pa vrlo pažljivo poklopim pčelu. A onda još pažljivije zavučem karticu ispod nje. Usput mi je bilo i jasno da životinja da samo što nije umrla.
I iznesem je na stanici kod Dragiše i stavim na ogradu kod porodilišta.





Tuga za gledati, ali minut kasnije počela je da se mrda onako kako pčele signališu u košnici. Mrd ovamo, mrd onamo i bam, samo je ponovo bila u punoj snazi.
Moglo je bukvalno fizički da se vidi kako joj se telo promenilo.





I tako je mrduljala još neko vreme, pa se popela na ogradu, a onda prelet na porodiljsku livadu. Ja uzeh onu flašu, pa pravo u kantu, pa produžih svojim putem.





Ali ceo taj dan je ostala misao. Našla sam je u troli koja koristi jednosmernu struju i to samo što je nije ubilo. Ok, jasno mi je. Ali ako one imaju svoj energetski grid, kako da mi pronađemo naš? Kako se repozicionira za bolju univerzalnu energetiku?
Kako da ubodem tu geometriju?

Uveče mi je čika Ed odgovorio na mejl. Prerano sam se radovala.
Pčele imaju 3 miles + 3 feet limit oko košnice.
Ako ga pređu više ne mogu da se vrate, nema centralnog signala.

Ako je meni za utehu, makar nije skončala u prljavoj troli.

Este loco

U četvrtak mi je ponovo odrao glavu u greplingu, mada je i on doživeo šok kada je shvatio da umem da izvedem davljenje nogama.

U petak sam sa njom pričala o distribuciji određenih simptoma kroz generacije, pošto daleki predak biva zaražen sifilisom.
Posle smo razvukle temu na masovnu variola vakcinaciju 1972.
I na mijazme.
I na to kako sam ugledala proleće baš tu u blizini, na uglu Jaše Prodanovića i Cvijićeve.

U subotu sam otišla rano, pa nisam videla da me je D. pozvao da idemo zajedno na demonstracije. U kancelariji sam imala ceo plemenski zbor u svojstvu pratnje mladog princa. I posle pola sata pregovaranja shvatila sam da sa odraslima treba kao sa decom, a sa decom kao sa odraslima.
I to je rešilo problem.
Nisam ni videla demonstracije dok sam se vraćala. Samo njegovu poruku.
I moj osmeh dok razmišljam kako bi to lepo bilo da ponovo trčimo kao klinci, naoružani štanglama, dok nas jure vodeni topovi...
Ali bila sam umorna. I politika me odavno ne interesuje.

Pričala sam Mili o bazi i o tome kako je kargo letu potrebno 33 sata do tamo. Praktično duže bi putovale do Malezije no do tog mesta. I kako neću odustati od tog sna.
Este loco, ali nemam drugog izbora.

Danas razmišljam o njemu, i o tome kako sam do guše u problemu.
I kako bih sve dala samo da sedim u tom kargo letu i odlazim.

Valles Marineris.
Samo o tome sanjam.
Este loco...
Ali samo o tome sanjam.




 

Astrološka konsultacija

Ovde možete pogledati intrevju koji je Kapiil Radž uradio sa dr. Denisom Harnesom, vedskim astrologom, o tipovima pristupa klijentima i psihološkim metodama.
Bez obzira što je u pitanju vedska, a ne tropska astrologija, iz njihovog razgovora može mnogo toga da se nauči o zrelosti i egu samog astrologa.

Život 20

ispred zgrade





koprivicama (Lamium purpureum) odgovara vlažnije i hladnije vreme





i gde god da se okrenem oko mene se prostiru zeleno-ljubičasta mora 





a ispod se provuče i mišjakinja (Stellaria media).





Može da se jede sirova, u salati, kao i spanać. A može da se blanšira, kao i spanać. Ali mi se ovih dana jako sviđa recept za pesto, gde se samelje u blenderu sa malo belog luka i onda služi kao preliv uz neko jelo sa kvalitetnim sirom. A da, kao i spanać.