Arhitektura

Sa njim je tako lako ne pričati, već realizovati sulude ideje.
Oboje imamo taj Uran/Merkur u konjunkciji, ali ja sam vičnija mehanici, a on struji.




Pokazivala sam mu ovo, kao ideju skinutu sa jedne slike, jedne od onih koje nam vanzemaljci konstantno bacaju na žitna polja. I tvrdim godinama da su u pitanju nacrti, ali evo do ovog čoveka koji je sastavio skalameriju niko nije uključio kefalo.

Obećala sam mu da ćemo za par godina takav huver da kupujemo kod Kineza u bloku 70.
Pa pričala o onoj ideji gde su putevi i navigacija i izvor napajanja.




Ovi detalji mu nisu bili poznati, ali to je bio moj deo miraza za naše prijateljstvo.

Moderna psihologija

Ako hoćete da znate zašto se svi zajedno nekontrolisano vrtimo ukrug, razmislite o tome koje nam se vrste "rešenja" trenutno nude. Ne spadam u velike obožavaoce psihologije kakva se danas praktikuje. Po mom mišljenju, previše je nejasna, previše neodređena i egzistira u svetu mišljenja i subjektivnosti. Možda je to i u redu, ako živite u nekakvoj kuli od slonovače i možete sebi da dopustite pompezne govorancije o dvosmislenim i apstraktnim elementima života. Ne verujem, međutim, da je to ono što želite, a ne mislim ni da je to ono što vam je potrebno. Živite u stvarnom svetu i imate posla sa stvarnim problemima koji iziskuju stvarnu promenu. Nisu vam potrebni samo spoznaja i razumevanje vaših problema; potrebno vam je da se promene, i to odmah.

Razmislite i o industriji "samopotvrđivanja" koja dominira u našoj kulturi. Ona zapravo ima vrlo malo veze sa potvrđivanjem, a mnogo sa krajnjim rezultatom nekoga drugog. Umnogome je neusredsređena, lenja, pritvorna, politički ispravna i, iznad svega, ima dobru prođu na tržištu, često o trošku istine. Gurui kao da imaju sve, osim glagola u svojim rečenicama. Vi pokušavate da plaćate svoju kiriju i pošaljete decu na fakultet umesto u zatvor, a oni hoće da se poigravate svojim unutrašnjim ovim, ili unutrašnjim onim, ili samim sobom; možda loš izbor reči, ali je primeren.

Prodaju nam "samounapređivanje" na isti način na koji vam prodaju i sve drugo: lako je; pet jednostavnih koraka; rezultati dolaze brzo, brzo, brzo. Međutim, skupo plaćate - i to na više načina - za ovu zagađujuću poplavu psihoblebetanja. Kažem zagađujuću, jer umesto da nam oduzme izgovore i natera nas da se uhvatimo u koštac sa našim stvarnim životom, psihoblebetanje nas naoružava novom gomilom izgovora. Rezultat toga je samo još veće odvraćanje pažnje i još više problema.

Životne strategije
Filip Mekgro





 

Kokoška

Dan 1. (inače petak popodne)
Upao je kroz prozor u kupatilu. I naravno, odmah sam pozvana kao što me uvek zovu kad god treba nešto teško, komplikovano ili prljavo da se uradi.
Naravno, odmah urliknem da mi se donese portfiš (onaj model 3 u 1 koji mi služi za čišćenje, fitnes i kućnu eskrimu).
-Gledaj sine kako će tvoja majka pevac da uhvati kokošku, samo gledaj. Ima da mu prislonim šipku na grudi i onda će da stane nogicom... stani bre nogicom... I podići ću ga i napolje... To su godine iskustva sa živinom, a i redovno gledam na tjubetu onog malog što kroti papagaje.
-Pa što neće kad si tako pametna?
-Hoće, evo samo što nije... (golub preskače šipku)... E debilu, na šipku..



5 minuta kasnije:

-E jesi lep kao lutka i glup kao daska. Treba da te slikamo za Skandal. Jesam rekla na šipku... Ti ne gledaš onog malog na tjubetu?

-E, a da se manemo šipke i da ga pojedemo?

Ok, razumem ja da deca rastu i da su stalno gladna, ali ovo je previše. I okret sa sve dranjem i pedagoškom poukom i Skandal je izleteo iz kupatila pravo u moju sobu.




Ovde mu je civilizovano saopšteno da ću da mu zavrnem šiju bude li se pokakio na krevet. I da ću ipak da ispunim želju svog deteta i od njega napravim lažnu prepelicu u sosu od ružinih latica.

Prozor je otvoren i Skandal je konačno shvatio.

Prerano sam se obradovala da je gotovo.





Dan2. (subota oko podne)
Sedim za kompom, radim nešto i čujem korake u pozadini. Aha, dete je poranilo, pa tek je prošlo podne. Okrenem se i imam šta da vidim.
Skandal Sorajko i nije toliko glup. Ušao je preko terase i dnevne sobe, našao put ka meni i čim je stigao do ovog punkta sve mu je bilo jasno.



Tako opušteno, kao da si u svojoj kući, šta te briga...
Inače je prstenovan, mislim da je ćuban i stvarno molim vlasnika da dođe i pokupi svoju kokošku.



A onda smo se ubeđivali pošto sam mu otvorila drugi prozor, pa ga je to malo iziritiralo.
Tradicionalan je to papagaj.



Dan 3. (nedelja)
Ćubica Skandal Sorajko je lociran u dnevnoj sobi (gde je zobao mrvice oko fotelje), pa izbačen na terasu gde mi je pravio društvo dok sam prostirala veš.
U ovoj fazi pazim da ga ne zgazim, pošto se skroz odomaćio.



Dva sata kasnije kao nindža ušao je kroz drugi prozor (krajem oka sam spazila nogicu, pa erotski batak) i samo namignuo kao pozdrav.
Pa krenuo u istraživanje terena.
-Budeš li mi sredio knjigu, srediću ja tebe, to je iz biblioteke.



Onda me je pogledao onim švalerskim nindža pogledom "sve je pod kontrolom " i ja sam se momentalno zaljubila u Ćubicu.
I ako iko zna ikog kome fali ćuban iz golubarnika neka vidi slike i neka ga nosi pošto više ne mogu da se borim sa njim.

Sutra predpostavljam da će da mi sedi na glavi, što je prirodan tok našeg napredujućeg prijateljstva.
Očajnički molim vlasnika da vodi svoju živinu.



Kasnijim istraživanjem utvrđeno je da je naš Ćubica srpski visokoletač (a ja sam u tom slučaju bombarder B52) i poslala sam molbe i obaveštenja na sve strane i čekam.


U međuvremenu Ćubica je počeo da spava na našoj terasi, a ja ga redovno hranim.
Uz njega je život nekako kao u Nevenu.

Videćemo...

Nedeljama i utorcima

Nedeljama i utorcima popodne sam na Prokopačkoj ploči.
Učim novo.

 

Treba da zaslužim dozvolu za tetivno oružje i da me unesu u bazu strelaca.

I treba da mi se ovih dana pridruži i prijatelj sa starog treninga.

Da je po našem udarali bi se u toku nišanjenja, čisto da ostanemo u formi i neprekidamo disanje.

Ali verovatno ćemo morati da budemo mirni kao bubice.

Ako i ništa drugo, za sada mi se sviđaju mir i tišina na tom mestu.

Kome? Čemu? Rašta?

Našla sam sasvim slučajno tu staru pesmu.
Podigla ruke iznad glave i naslonila se praveći stolici vrlo opasan nagib.
I počela da se smejem.

Aha, Sunce, pa kiše, Hondina Afrika, ona veće kubikaže, neki autoputevi, baš skoro spomenut sklapajući karambit.
Mogla bih da kažem putna prašina, ali lagala bih.
To leto par godina ranije bilo je kišno.
I osim benzina osećao se i kiseonik.

I dalje sam se smejala, čak i kada se stolica samo izmakla.
Tu negde krajičkom mozga aktivirala se sinapsa za rajhijansko terapeutsko padanje, a onda ju je anulirala druga sinapsa sa drugog kraja mozga zadužena za borilačke padove.
Pa se aktivirala treća sinapsa, najjača - ona sa ugraviranom psovkom.

I to u momentu kako sam se prostrla unatraške po podu.

I nastavila da se smejem.

Spolja.
I budistički iznutra.

Neka su blagosloveni svi bivši.
Boli me briga.

Ja sam slobodna.
 

Normalna šminka normalne žene (koja se inače nenormalno šminka) - letnja varijanta

Ovo je tekst o "normalnoj" tojest jeftinoj i svima dostupnoj šminki, jer drugu vrstu i ne priznajem.
Detaljno šta o čemu, kome i zašto možete pročitati u ranijem tekstu:
Normala šminka normalne žene (koja se uobičajeno nenormalno šminka), zimska varijanta 1.

A ovde ću se skoncentrisati samo i jedino na temu - letnje šminkanje. 

Elem, letnje šminkanje je vezano za letnje vreme (kako mu i naziv kaže), a letnje vreme je vezano za letnju boju kože. Kako se šminkaju plavuše ne znam i više se ni ne sećam tih davnih faza mog života kada sam napravila pogolemu grešku farbajući se par puta u plavo, ali da to tada nisam uradila danas bih žalila. No, kako se šminkaju tamnije žene znam savršeno.
Ide se na kombinaciju preplanulog tena, zemljanih tonova i pozlate. Nekako baš kao što to rade orjentalne žene.

Pa da vidimo...

Ten je prvo sređen najtamnijim Avon Luxe tečnim puderom, koji je sasvim ok. Nije previše suv, niti previše mastan, ali ga leti stavljam vrlo štedljivo. Zbog sunčanja, a i istovremenog šminkanja ovog leta ustalila mi se navika da po tačkicu tečnog pudera razmažem oko očiju i samo se tu našminkam, a sve ostalo ostavim nenašminkano. Tako taj deo oko očiju, koji je ekstra osetljiv štitim od preranog boranja, a ostatak se sunča neometano.
Za vrele dane inače idealno ide True Match L'Orealov tečni puder zato što mislim da je jako suv, ali ovog puta ga nisam imala, pošto stvarno u poslednje vreme gledam da se kurtališem svih viškova i nekako farbe za lice svedem na potrebni minimum.
To je inače i najveća investicija u mojoj letnjoj šminki. Ne brinite se, sve ostalo je daleko jeftinije.

Posle nanošenja tečnog pudera (išao je doručak pa se to lepo spojilo sa kožom, a posle doručka) stavljeni su Aura 551 korektor ispod očiju, zarad anuliranja podočnjaka i Alisa 3 korektor na fleke, ožiljke, sve eventualne nepravilnosti. Zatim je preko svega u svojstvu fiksatora išao moj najomiljeniji Don Žuan puder, pomešane nijanse 3 i 4.
Alisa korektor je odličan i kupuje se na istoj tezgi na pijaci gde i Don Žuan puder.

A za tačno nanošenje korektora koristim stare četkice za sjaj za usne koje su dobro oprane. 

Konturovanje lica:

Prvo sam za čisto konturovanje (bočno stanjivanje obraza i nosa) koristila ovu najtamniju senkicu  i plavu četku. Zatim je kao "realno rumenilo" korišćena Essence senka i to metalik (ne obična) i to miss tangerine 06.
A za gliter to jest hajlajter na jagodicama korišćen je Golden Rose glittering loose eyeshadow 206 koji već godinama nigde nema da se kupi. Umesto toga slobodno možete da koristite zlatnu senku za oči ili onaj tečni zlatni gel koji igračice tradicionalno koriste za premazivanje tela leti. Ali tu pazite da ne preterate (ja to bez greške uvek zabrljam).



























E ovo je moje staro rumenilo (bilo, pošto sam ga bacila). Ta nijansa u jako tankom sloju naravno bila je idealna za konturovanje jako tamnog lica. Rumenilo je naravno bilo kinesko (mislim da sam ga kupila kod Mileta na banjičkoj pijaci pre ohoho) i bačeno je pošto je posle cirka samo desetak godina počelo da miriše kao masne bojice.

Četkicu iz istog pakovanja sam zadržala, oprala i sada mi služi za stanjivanje nosa.

 

I pošto je lice generalno urađeno, skoncentrisala sam se na najvažniji deo - oči.

Godinama leti koristim ove Baolishi i još čuvenije Davis eye debele kineske olovke sa ugrađenim šljokicama ili bez, duo ili mono. 

Problem je jedino u tome što se Davis eye firma drži kao pijan plota one "stalna inovacija" filozofije, pa ako sam prošlog leta bila prezadovoljna nijansom 19 mono olovke sa šljokicama, ovog leta je sasvim sigurno nigde pronaći neću.

Moji očajnički pokušaji obično izgledaju tako što me nebrojene Kineskinje optuže da bezočno lažem, da takva stvar nikada, ali nikada, i pre mongolskih invazija nije postojala, niti će postojati..., ja izvučem prošlogodišnji prcvoljak od olovke i umorno joj pokažem.

Ona se na to zabezekne, pa okrene glavu i promrmlja pitanje odakle mi to i da se te nedozvoljene stvari što pre kurtališem.

Te standardne situacije koje se standardno tiču mojih kupovina letnjih debelih olovaka naučile su me "daj šta daš filozofiji" i čim se pojavi "kupi koliko god ima na lageru, koliko god možeš fizički da poneseš ili koliko god para imaš (i onih za "svaki slučaj i ne daj Bože")".

Davis eye firma inače na svakih par godina i izbaci stare tipove olovaka, pošto valjda ispregledaju dijagrame prodaje, pa uporede... A moje je da ove detalje pratim kao Foreks berzu.

I reagujem istom brzinom.

No da vidimo...

Ispod oka je išla jedna od tih olovaka, bočno je malo podebljano ljubičastom (olovku sam zaboravila da slikam), onda je na gornji kapak išla zlatna metalik senka Essence - golden up! 07. Ispod samih obrva išla je najsvetlija moguća senka iz komplet kutije (biće pokazana ispod). Onda je bočno od spoljne ivice kapka kao sredini išla narandžasto-crvenkasta senka iz tog obećanog kompleta.

Narandžastija šire, crvenkastija unutar nje.

Obećala sam i evo je.
Sada iz tog kompleta Qianyu 04 koristim ovo tamnije rumenilo. Ova "pojedena" šminka je takođe bačena pošto sam braon senku iskoristila kao rumenilo, a bila je odlična... To mi je ćerka jednom sasvim slučajno donela, onako usput pošto ti kompleti senki koštaju oko 150 dinara i to u pokušaju rekonstruisanja jednog davnog (pre dve godine) savršenog kompleta koji više nigde ne može da se pronađe.
No, te tri senke - najsvetlija ide ispod obrva, narandžasta bočno na kapku, a crvenija unutar narandžaste.
Ovih dana koristim i ovu "prljavu" nijansu preko sredine kapka, kao i crnu ispod nje za smoki eyes efekat, pošto leti ne crtam olovku na gornji kapak - bilo bi preterano.






E ovako izgleda kada se oboji sredina kapka Essence metalik senkom - coffee to glow 02, a koju ovih dana zamenjujem onom ranije narečenom senkicom iz kineskog kompleta.

Ovo je takođe jeftina, vrlo zgodna kineska šminkica Qianyu 3 i mislim da košta oko 100 - 140 dinara. Čak ima da se nađe i po kao "ozbiljnim" parfimerijama (gde će prodavačica mrtva ladna bubnuti da je u pitanju turska šminka, kao da je turska kvalitetnija).
Ti zemljani kompleti su idealni za letnje vreme, a ima žena koje ih koriste tokom cele godine. I zašto da ne? Jeftini su i daleko kvalitetniji od Essence koje se kupuju u DMu ili Liliju.

Ova kutijica može da pokrije par meseci celokupnog senčenja jedne normalne žene (a košta 140 din), a izgleda vrlo lepo i diskretno.





No, kada je to urađeno na uglove gornjih kapaka je stavljena ta Essence tamna metalik senka ili ovih dana crna senka iz kineskog kompleta i dobijen je smoki efekat očiju.

Šta će sad ovo ovde?... Aha, to da detaljnije pogledate Essence metalik senke.




Mislim da koštaju oko 250 dinara, ali nisam baš sigurna.

I ovo je komplertiran posao, s tim da sam malo iznad ove narandžaste u spoljnom uglu kapka, a na braon-sivoj liniji dodala i malo one crvenkaste senke iz mini kineskog kompleta.

To su te "kakao" nijanse koje leti jako volim. Nije skroz braon, pošto braon ume da napravi oko umornim, već sa sivkastim odsjajem.

I ponovo zgodna, a jeftina kombinacija senki, pogotovo za leto.

Obrve su iscrtane Golden rose 118 olovkom, donje trepavice ovom žuto-zelenom Essence maskarom (koju nameravam da bacim).
Gornje trepavice su prvo urađene Kost Long maskarom (zbog dužine), a onda Rapsodi maskarom (zbog gustine). Obe maskare se nalaze po pijačnim tezgama, s tim da je Kost naravno skuplja i ide negde oko 270 dinara. Rapsodi je oko 100 i nešto, više se ni ne sećam.






I to je generalno to.
Ovako izgleda sve u kompletu pri normalnom osvetljenju.

Salsiram, nisam dugo

I ako ovo mogu da pročitam to je znak da sam preživela četvoronedeljno trovanje.
I da je krajnje vreme da vratim telo u normalu.
I izađem uveče.

I pronađem nekog da igra sa mnom.

Ma uvek je disanje suština

Pusti me

Platila sam deset puta više od tebe.

Ručak od "ništa" - pirinač za početnike i bezglutenski kolač

U kući se našlo grilovano pileće belo meso, jedna tikvica, standardna mešana salata (paradajz + krastavci + crni luk) i hitan zahtev da napravim ručak.
Provera u frizu mi je pokazala da imam i pola kese smrznutog graška, a i dan ranije potopila sam list one najjeftinije kineske alge, pa sam morala da smislim šta dalje.

Uzela sam dve i po šolje pirinča i stavila ih u šerpu u kpju je već bilo usuto ulje. Ringla je bila na najjačem i mešala sam dok se nije dobro spojilo, ali sam pazila da ne zagori. Zatim sam usula duplo više šolja hladne vode i ostavila da proključa.

Kada je proključalo pustila sam još minut dva da se malo bolje raskuva, a onda sam kutlačom izvadila otprilike pola tako polukuvanog pirinča i stavila ga u zasebnu posudu. Tada sam uključila i rernu na nekih 250 C da se dobro zagreje.

Pleh za tortu sam namazala tanko puterom i vrlo malo pirinčanog brašna, čisto da mi se ne zalepi u toku pečenja.

U šerpu u kojoj se kuvao pirinač dodala sam začin C, majčinu dušicu, bosiljak i malo origana, kao i četvrtinu kese smrznutog graška.

Zatim sam očistila i isekla na kockice tu jednu veću tikvicu i to je takođe otišlo u šerpu. Gde se kuvalo na najjačoj vatri dok nije ponovo proključalo. Zatim sam smanjila vatru, poklopila i s vremena na vreme mešala drvenom varjačom da ne se bi zalepilo i izgorelo na dnu. Takođe, negde pred kraj posula sam sve belim lukom u prahu i to je pružilo jednu savršenu aromu.

Pirinač koji je izvađen, tako polukuvan, pomešala sam sa 2 jajeta, velikim parčetom putera, 3 kašike šećera i 3 kašike rogača u prahu.

Sve sam dobro umešala. Ovo može da se umesto rogača izvede sa kakao prahom, pa da se posle pečenja prelije kakao prelivom (kakao + puter + malo mleka ili vode) i tako dobije pirinčani koh sa kakao prelivom (naravno bezglutenski), ali ovog sam želela da za promenu izbegnem čokoladni ukus.

Kada je bilo dobro sjedinjeno preručila sam u pleh za kolač i dobro izravnala. Minut kasnije malo sam podigla ivice. Zatim sam smanjila temperaturu u rerni na ispod 200 C i stavila da se peče.

Imalo je vrlo lep, mada stvarno polukuvan ukus i ovako.

Taman u to vreme slani pirinač je bio gotov i tada sam ocedila parče jeftine alge (nisu nori, ali su jako dobre, pogotovo za štitnu žlezdu i kožu) i počela da mozgam kako bi ovo mogla da aranžiram.

Ovako je izgledao skuvan pirinač sa jednom tikvicom i malo graška, ali je mirisao prelepo. Stvarno preporučujem beli luk u prahu. Poštedeće vas silnog posla, a daće savršen ukus.

Pirinač sam u stilu japanskih maki (rolnica) stavila na algu, urolala i kao zavezala trakicom.

Uz to je dodato parče grilovanog mesa i kasnije salata i glavni obrok je bio savršenstvo ukusa i stila.

A i ovaj bezglutenski "pirinčani koh od rogača" je ubrzo bio ispečen. I mirisao je fantastično, nekako na kraj leta.

Detektivskim istraživanjem u špajzu sam pronašla tegle sa pekmezom od kajsija i uzela jednu manju računajući da će mi biti dovoljna, međutim...

Pa sam se vratila po još jednu, ovog puta standardnu teglu i celu je razmazala po kolaču.

Možda je moglo da se malo zapeče i tako, ali nisam htela da eksperimentišem te sam sve posula cimetom i desert za taj dan je bio završen.
Lagan, lep, domaći, prirodan. 

Rogač mi da malo čudan ukus, ali lep i prirodan ukus. I sa cimetom takođe obara šećer u krvi, tako da oni koji imaju probleme u vezi toga takođe mogu da uživaju.

I eto, pola sata do maksimum sat vremena za ceo ručak i to bez velikog truda.

Život 25

-Da li si ikada videla bumbara?
-Ne znam, valjda kada sam bila mala. Ono doba u vrtiću. Posle se ne sećam. Posle nisam.

 -E pa gledaj, ovo je moguće jedan od poslednjih primeraka.

-U moje doba bilo ih je na sve strane. I baš su bili onako nabijeni, okrugli. Nas su kao decu upozoravali da je sasvim dovoljno da te istovremeno ubodu tri bumbara ili jedan stršljen pa da se preseliš u večna lovišta. A stršljeni su tek bili kao bombarderi. A ose... uh, gadne, užasno pametne i gadne.
Ovo danas ni na šta ne liči.

U kraju više nema deteline, jer nema bumbara za oprašivanje. Pčele su se evolucijski spustile na nivo drogiranih mrava, tačno su tolike, gube šare i uskoro će im i krila nestati.
Stršljene nisam videla više od 10 godina, a ose su posebna priča.
U parku mi prave društvo dok treniram, privuče ih miris koji koristim protiv komaraca, ali su toliko bezazlene da mogu slobodno da se igram sa njima.
I to je tuga.

Važno je da prskamo pesticide i herbicide.
Baš je važno da trujemo i njih i nas.