-Da li si ikada videla bumbara?
-Ne znam, valjda kada sam bila mala. Ono doba u vrtiću. Posle se ne sećam. Posle nisam.
-E pa gledaj, ovo je moguće jedan od poslednjih primeraka.
-U moje doba bilo ih je na sve strane. I baš su bili onako nabijeni, okrugli. Nas su kao decu upozoravali da je sasvim dovoljno da te istovremeno ubodu tri bumbara ili jedan stršljen pa da se preseliš u večna lovišta. A stršljeni su tek bili kao bombarderi. A ose... uh, gadne, užasno pametne i gadne.
Ovo danas ni na šta ne liči.
U kraju više nema deteline, jer nema bumbara za oprašivanje. Pčele su se evolucijski spustile na nivo drogiranih mrava, tačno su tolike, gube šare i uskoro će im i krila nestati.
Stršljene nisam videla više od 10 godina, a ose su posebna priča.
U parku mi prave društvo dok treniram, privuče ih miris koji koristim protiv komaraca, ali su toliko bezazlene da mogu slobodno da se igram sa njima.
I to je tuga.
Važno je da prskamo pesticide i herbicide.
Baš je važno da trujemo i njih i nas.
No comments:
Post a Comment