Kokoška

Dan 1. (inače petak popodne)
Upao je kroz prozor u kupatilu. I naravno, odmah sam pozvana kao što me uvek zovu kad god treba nešto teško, komplikovano ili prljavo da se uradi.
Naravno, odmah urliknem da mi se donese portfiš (onaj model 3 u 1 koji mi služi za čišćenje, fitnes i kućnu eskrimu).
-Gledaj sine kako će tvoja majka pevac da uhvati kokošku, samo gledaj. Ima da mu prislonim šipku na grudi i onda će da stane nogicom... stani bre nogicom... I podići ću ga i napolje... To su godine iskustva sa živinom, a i redovno gledam na tjubetu onog malog što kroti papagaje.
-Pa što neće kad si tako pametna?
-Hoće, evo samo što nije... (golub preskače šipku)... E debilu, na šipku..



5 minuta kasnije:

-E jesi lep kao lutka i glup kao daska. Treba da te slikamo za Skandal. Jesam rekla na šipku... Ti ne gledaš onog malog na tjubetu?

-E, a da se manemo šipke i da ga pojedemo?

Ok, razumem ja da deca rastu i da su stalno gladna, ali ovo je previše. I okret sa sve dranjem i pedagoškom poukom i Skandal je izleteo iz kupatila pravo u moju sobu.




Ovde mu je civilizovano saopšteno da ću da mu zavrnem šiju bude li se pokakio na krevet. I da ću ipak da ispunim želju svog deteta i od njega napravim lažnu prepelicu u sosu od ružinih latica.

Prozor je otvoren i Skandal je konačno shvatio.

Prerano sam se obradovala da je gotovo.





Dan2. (subota oko podne)
Sedim za kompom, radim nešto i čujem korake u pozadini. Aha, dete je poranilo, pa tek je prošlo podne. Okrenem se i imam šta da vidim.
Skandal Sorajko i nije toliko glup. Ušao je preko terase i dnevne sobe, našao put ka meni i čim je stigao do ovog punkta sve mu je bilo jasno.



Tako opušteno, kao da si u svojoj kući, šta te briga...
Inače je prstenovan, mislim da je ćuban i stvarno molim vlasnika da dođe i pokupi svoju kokošku.



A onda smo se ubeđivali pošto sam mu otvorila drugi prozor, pa ga je to malo iziritiralo.
Tradicionalan je to papagaj.



Dan 3. (nedelja)
Ćubica Skandal Sorajko je lociran u dnevnoj sobi (gde je zobao mrvice oko fotelje), pa izbačen na terasu gde mi je pravio društvo dok sam prostirala veš.
U ovoj fazi pazim da ga ne zgazim, pošto se skroz odomaćio.



Dva sata kasnije kao nindža ušao je kroz drugi prozor (krajem oka sam spazila nogicu, pa erotski batak) i samo namignuo kao pozdrav.
Pa krenuo u istraživanje terena.
-Budeš li mi sredio knjigu, srediću ja tebe, to je iz biblioteke.



Onda me je pogledao onim švalerskim nindža pogledom "sve je pod kontrolom " i ja sam se momentalno zaljubila u Ćubicu.
I ako iko zna ikog kome fali ćuban iz golubarnika neka vidi slike i neka ga nosi pošto više ne mogu da se borim sa njim.

Sutra predpostavljam da će da mi sedi na glavi, što je prirodan tok našeg napredujućeg prijateljstva.
Očajnički molim vlasnika da vodi svoju živinu.



Kasnijim istraživanjem utvrđeno je da je naš Ćubica srpski visokoletač (a ja sam u tom slučaju bombarder B52) i poslala sam molbe i obaveštenja na sve strane i čekam.


U međuvremenu Ćubica je počeo da spava na našoj terasi, a ja ga redovno hranim.
Uz njega je život nekako kao u Nevenu.

Videćemo...