...Ne treba da aktiviraš Mars dok učiš.
Ako već moraš, samo tamo gde je potrebno radikalno preseći situaciju.
Mars je tigar.
Dok osmatraš teren i konfiguraciju za buduću bitku (učenje), oslanjaj se na kornjaču i zmaja, znači na tradiciju, znanje, težnju, intuiciju, mozak (Saturn, Sunce, Jupiter, Mesec, Merkur... i zašto da ne Veneru (volim ne volim - relacija)).
A kada osetiš da imaš stabilnu zaleđinu (kornjaču) i da imaš sigurnu podršku "sa leve strane" (zmaja), e tek tada aktiviraš tigra sa desne (Mars), ali on mora da bude slabiji od zmaja, inače ulaziš u agresiju.
I sa svim tim "borbenim" podrškama kreiraš feniksa (samoostvarenje) ispred sebe.
Sve kasnije transformacije (zmaj-feniks tipa), sve je to boza-limunada. Osnove su ipak osnove.
...Važno da se lepo razumemo.
Monday, November 30, 2009
Saturday, November 28, 2009
...the rest of your life
Jedno obično jutro kada sam pogledala kroz prozor...
Postoje ti dani kada je svetlost lomljiva
I postoje lica koja su osvetljena iznutra
I čista, kristalna poezija u šumi
I određeno osećanje
... kada ostanem bez misli
Ovo je moja svetla dvorana
Krov je sada drugačiji
I raste novi život
…spokojno, u tišini.
Mesto gde sam jutrima uvežbavala ving čun
sada je zlatno polje…
Postoje ti dani kada je svetlost lomljiva
I postoje lica koja su osvetljena iznutra
I čista, kristalna poezija u šumi
I određeno osećanje
... kada ostanem bez misli
Ovo je moja svetla dvorana
Krov je sada drugačiji
I raste novi život
…spokojno, u tišini.
Mesto gde sam jutrima uvežbavala ving čun
sada je zlatno polje…
Friday, November 27, 2009
Venera u Škorpiji i u recepciji sa Marsom i Plutonom
Desilo se skoro, neko je eto tako u usputnom astro-razgovoru smestio moju Veneru u kanalizaciju. Opasna izjava, ja sve pamtim.
I naravno, pošto je moja Venera vladar mog horoskopa, kao vladar Ascedenta, vladar Sunca, kao jedina neaspektovana– pa tako i najjača. Ako se gleda po kućama, ona je u svom sedištu – 2. kuća. I ona je u recepciji sa Marsom u 8. kući u Biku... Ima li nečeg boljeg, goreg, jačeg, grdnijeg? Pa i ima, ta Venera je u recepciji sa Plutonom. Pluton je u 1. kući, a vlada drugom, a Venera je 2., a vlada prvom kućom.
I sad....Reći nekom ko je toliko vezan za Veneru da mu je vladarka u kanalizaciji, osim što nema smisla, može da izazove i neke po život opasne situacije.
Jeste, ta škorpionska Venera je najgora. Ona obožava drame, tragedije, strasti, večito je u paničnom strahu od smrti, a smrti hrli. Jurca za opasnim muškarcima i sve u svemu sjajno se provodi. Toliko da je se sve ostale Venere užasno plaše, i mora se priznati, večito joj zavide... Ali, da li je to baš tako?
Venera u Škorpiji to su taljige prepune groznih, prljavih ženturača, koje idu za vojskom. Dugački i otrovni jezici. Strast koja uništava samu sebe, melje i mrvi sopstvenu želju... Ali, ima još nešto. U horoskopu mora da se gleda sve, ne samo pozicija planete u znaku, već i u kojoj je kući smeštena i koje su joj ostale funkcije.
A ako neko kome analizirate natalnu kartu sedi ispred vas, situacija je još lakša. Obratite pažnju na usta. Da li su odgovarajuća uz lice, pune ili tanke usne (priča o Veneri je i priča o meri, o ravnoteži – to ide iz Vage). Pogledajte da li je dobro odabrana boja kose, šminke, odeća... Da li je umela da izabere ono što će da odredi nju, ovde mislim na garderobu, detalje i nakit, da je predstavi u najlepšem svetlu sa onim resursima kojima raspolaže (ono što je moje - Bik i kako to svoje pokazujem).
Venera u Škorpiji je na mestu svog izgona, kao i Mars u Biku. Ali to ne znači da planete tu gube svoju snagu. Snaga ostaje, ali se nalaze na teritoriji koju ne poznaju, tamo gde se ne osećaju dobro i čitav problem se bazira na tome.
I šta radi ostatak horoskopa? Da li je u pitanju viši ili niži tip, koliko god to rogobatno zvučalo?
Ok, niži tip je raščupana ženturača, otrovnog jezika i još otrovnijeg pogleda. Ali šta je viši tip?
Ako pogledamo sve znake u Zodijaku, pa im dodelimo neku funkciju... Evo recimo da je u pitanju jedno kraljevstvo u neko staro doba (…jer najbolje se uči iz bajki). Lav je kralj, Vodolija je narod. Škorpija je unutrašnja sila, vojno planiranje (ne vojska) koje će dovesti do proširenja teritorija (Bik). Kralju je cilj i svrha vladavine proširenje teritorija i bogatstva. Ovan je vojnik, on za kralja putuje i od vojske kralj uči. Ali Ovnu je kralj u srcu (5. kuća), a zapovedik (ratni strateg) Škorpija ga vodi u smrt (8. kuća).
I onda u tu priču smestimo jednu Veneru u Škorpiju, a sa recepcijama sa Marsom i Plutonom. I šta se tada dešava?
Kada je situacija poprilično komplikovana i kada na bojnom polju ne može tek tako da ostvari pobedu kralj mora da preduzme poslednji korak. On u bitku šalje ženu. Ona mora da izgleda savršeno, ona mora da bude obrazovana, da deluje smireno i krotko. Ali, isto tako... ona je drilovana. Ona može da bude kraljeva žena, ćerka, konkubina, neka od dvorskih dama, svejedno koja je - samo da je najbolja za misiju.
Tamo kada padne noć u logoru i vojnici se raspomame sa onim, ranije rečenim ženama, ona dugo posmatra karte, objašnjava se sa stratezima. I ona zna - tada kada sve bude naizgled izgubljeno, kada na polju ostanu samo trupla ovih koji se sada u noći čuju kako urlaju i slave, ona će poći ka neprijateljskom zapovedniku da ga zavede.
To naravno nikada i nije bio problem za nju. Jer... kako je lako zavoditi.
Ali, ona sanja o onom jednom Marsu, tamo preko puta u Biku. Jednom naizgled smirenom tromom čoveku, koji svoje dane provodi u prirodi, u tišini. On luta po brdima, bavi se zemljom i popravkama, tih i dobar čovek. Opasan i jak čovek. I zato i jeste lako, jer ona nema šta, nema koga da izgubi.
Celog života ona je sanjala da će se pojaviti taj jedan koji je veći muškarac od nje same i tada kada se i jeste pojavio razoružao ju je svojom smirenošću i dobrotom.
Slomio ju je svojom povučenošću.
To jutro pred samu bitku ona uzdahne duboko, jer zna šta je čeka. Sa jezom i sa radošću sprema se za poslednji potez. Onaj koji će joj doneti oslobođenje i taj davno željeni mir u duši.
Spremljena je, doterana, sa mislima prepunih šifri i vojnih pozicija...
Na bojištu se kratko oglasi truba da obavesti drugu stranu da stiže glasnik. I ona odlazi sama.
U nedrima nosi nož, u prstenu otrov. U očima zavođenje, u mislima mir.
I onda na toj šahovskoj tabli odigraš kraljičin gambit. Žrtvuješ nju... i dobiješ partiju.
I kada se trupe ponosno i u slavi vrate, niko se nje neće sećati...
Bitka je dobijena, kralj je slavljen, a kraljica…
Kraljica je ispunila zadatak… jer nema bajki za škorpionsku Veneru.
I naravno, pošto je moja Venera vladar mog horoskopa, kao vladar Ascedenta, vladar Sunca, kao jedina neaspektovana– pa tako i najjača. Ako se gleda po kućama, ona je u svom sedištu – 2. kuća. I ona je u recepciji sa Marsom u 8. kući u Biku... Ima li nečeg boljeg, goreg, jačeg, grdnijeg? Pa i ima, ta Venera je u recepciji sa Plutonom. Pluton je u 1. kući, a vlada drugom, a Venera je 2., a vlada prvom kućom.
I sad....Reći nekom ko je toliko vezan za Veneru da mu je vladarka u kanalizaciji, osim što nema smisla, može da izazove i neke po život opasne situacije.
Jeste, ta škorpionska Venera je najgora. Ona obožava drame, tragedije, strasti, večito je u paničnom strahu od smrti, a smrti hrli. Jurca za opasnim muškarcima i sve u svemu sjajno se provodi. Toliko da je se sve ostale Venere užasno plaše, i mora se priznati, večito joj zavide... Ali, da li je to baš tako?
Venera u Škorpiji to su taljige prepune groznih, prljavih ženturača, koje idu za vojskom. Dugački i otrovni jezici. Strast koja uništava samu sebe, melje i mrvi sopstvenu želju... Ali, ima još nešto. U horoskopu mora da se gleda sve, ne samo pozicija planete u znaku, već i u kojoj je kući smeštena i koje su joj ostale funkcije.
A ako neko kome analizirate natalnu kartu sedi ispred vas, situacija je još lakša. Obratite pažnju na usta. Da li su odgovarajuća uz lice, pune ili tanke usne (priča o Veneri je i priča o meri, o ravnoteži – to ide iz Vage). Pogledajte da li je dobro odabrana boja kose, šminke, odeća... Da li je umela da izabere ono što će da odredi nju, ovde mislim na garderobu, detalje i nakit, da je predstavi u najlepšem svetlu sa onim resursima kojima raspolaže (ono što je moje - Bik i kako to svoje pokazujem).
Venera u Škorpiji je na mestu svog izgona, kao i Mars u Biku. Ali to ne znači da planete tu gube svoju snagu. Snaga ostaje, ali se nalaze na teritoriji koju ne poznaju, tamo gde se ne osećaju dobro i čitav problem se bazira na tome.
I šta radi ostatak horoskopa? Da li je u pitanju viši ili niži tip, koliko god to rogobatno zvučalo?
Ok, niži tip je raščupana ženturača, otrovnog jezika i još otrovnijeg pogleda. Ali šta je viši tip?
Ako pogledamo sve znake u Zodijaku, pa im dodelimo neku funkciju... Evo recimo da je u pitanju jedno kraljevstvo u neko staro doba (…jer najbolje se uči iz bajki). Lav je kralj, Vodolija je narod. Škorpija je unutrašnja sila, vojno planiranje (ne vojska) koje će dovesti do proširenja teritorija (Bik). Kralju je cilj i svrha vladavine proširenje teritorija i bogatstva. Ovan je vojnik, on za kralja putuje i od vojske kralj uči. Ali Ovnu je kralj u srcu (5. kuća), a zapovedik (ratni strateg) Škorpija ga vodi u smrt (8. kuća).
I onda u tu priču smestimo jednu Veneru u Škorpiju, a sa recepcijama sa Marsom i Plutonom. I šta se tada dešava?
Kada je situacija poprilično komplikovana i kada na bojnom polju ne može tek tako da ostvari pobedu kralj mora da preduzme poslednji korak. On u bitku šalje ženu. Ona mora da izgleda savršeno, ona mora da bude obrazovana, da deluje smireno i krotko. Ali, isto tako... ona je drilovana. Ona može da bude kraljeva žena, ćerka, konkubina, neka od dvorskih dama, svejedno koja je - samo da je najbolja za misiju.
Tamo kada padne noć u logoru i vojnici se raspomame sa onim, ranije rečenim ženama, ona dugo posmatra karte, objašnjava se sa stratezima. I ona zna - tada kada sve bude naizgled izgubljeno, kada na polju ostanu samo trupla ovih koji se sada u noći čuju kako urlaju i slave, ona će poći ka neprijateljskom zapovedniku da ga zavede.
To naravno nikada i nije bio problem za nju. Jer... kako je lako zavoditi.
Ali, ona sanja o onom jednom Marsu, tamo preko puta u Biku. Jednom naizgled smirenom tromom čoveku, koji svoje dane provodi u prirodi, u tišini. On luta po brdima, bavi se zemljom i popravkama, tih i dobar čovek. Opasan i jak čovek. I zato i jeste lako, jer ona nema šta, nema koga da izgubi.
Celog života ona je sanjala da će se pojaviti taj jedan koji je veći muškarac od nje same i tada kada se i jeste pojavio razoružao ju je svojom smirenošću i dobrotom.
Slomio ju je svojom povučenošću.
To jutro pred samu bitku ona uzdahne duboko, jer zna šta je čeka. Sa jezom i sa radošću sprema se za poslednji potez. Onaj koji će joj doneti oslobođenje i taj davno željeni mir u duši.
Spremljena je, doterana, sa mislima prepunih šifri i vojnih pozicija...
Na bojištu se kratko oglasi truba da obavesti drugu stranu da stiže glasnik. I ona odlazi sama.
U nedrima nosi nož, u prstenu otrov. U očima zavođenje, u mislima mir.
I onda na toj šahovskoj tabli odigraš kraljičin gambit. Žrtvuješ nju... i dobiješ partiju.
I kada se trupe ponosno i u slavi vrate, niko se nje neće sećati...
Bitka je dobijena, kralj je slavljen, a kraljica…
Kraljica je ispunila zadatak… jer nema bajki za škorpionsku Veneru.
Tuesday, November 24, 2009
?
Tumačenje (posle podužeg teksta): ...Međutim, Arđuna je ubijao zbog principa religije, a ne po svojoj ćudi.
Pitanje (posle podužeg mozganja): Šta je „princip religije“... uopšte ili u ovom konkretnom primeru?
Razrešenje (pošto je Durga preparkirala tigra, a Krišna sišao sa Arđuninih bornih kola): Krišna prilazi tumaču, uzvišenom učitelju, i lupa mu dva šamara, a onda ga zaobilazi i staje pravo ispred mene. Tada i ja dobijam dva pedagoška šamara zato što se pravim pametna i zato što ne poštujem učitelja.
Okreće se i daje znak. Durga polazi prva, a za njom formacija ljudi na bornim slonovima.
Ja stojim skroz pozadi i trljam obraz.
Stvarno, što se pravim pametna?
Pitanje (posle podužeg mozganja): Šta je „princip religije“... uopšte ili u ovom konkretnom primeru?
Razrešenje (pošto je Durga preparkirala tigra, a Krišna sišao sa Arđuninih bornih kola): Krišna prilazi tumaču, uzvišenom učitelju, i lupa mu dva šamara, a onda ga zaobilazi i staje pravo ispred mene. Tada i ja dobijam dva pedagoška šamara zato što se pravim pametna i zato što ne poštujem učitelja.
Okreće se i daje znak. Durga polazi prva, a za njom formacija ljudi na bornim slonovima.
Ja stojim skroz pozadi i trljam obraz.
Stvarno, što se pravim pametna?
Steel claw
Budim se oko 4.
Jedem kao vuk.
Dišem kao vuk.
Krećem se kao vuk.
Noću punim džepove alatom.
Vodim računa da mi nešto ne ispadne.
I onda idem.
Drugačije metabolišem energiju.
Gubim težinu, ali postajem pokretljivija.
Balansiram, skačem bez straha.
Bez straha…
Jedem kao vuk.
Dišem kao vuk.
Krećem se kao vuk.
Noću punim džepove alatom.
Vodim računa da mi nešto ne ispadne.
I onda idem.
Drugačije metabolišem energiju.
Gubim težinu, ali postajem pokretljivija.
Balansiram, skačem bez straha.
Bez straha…
Saturday, November 21, 2009
Zero point
U stvari počelo je tako što sam se te noći popela na krov muzeja. Postoje požarne stepenice pozadi i naravno da napolju niko ne pazi. I da je bio neko isto bi bilo. Naučila sam kako da budem nevidljiva.
Otišla sam do ivice i gledala ka gradskim svetlima.
Uopšte nije bilo ni govora da nameravam da se bacim dole. Niti je to bila potrebna visina da sasvim sigurno uradim posao do kraja, niti mi se takve ideje vrzmaju po glavi.
Prosto sam bila usamljena.
Na nebu opet nije bilo zvezda, samo Mars tamo u pozadini i puno teškog žutog gradskog svetla.
Još uvek me je bolelo.
Razmišljala sam o sebi, o stvarima koje mi se dešavaju, o ljudima koje srećem i o tome kako nigde ne pripadam.
Bacila sam celu godinu, potrošila vrlo dragoceno vreme na ništa, samo na vežbanje, na najobičnije balansiranje. I želela sam da odem negde, bilo gde. I isto tako bilo mi je kristalno jasno da ne mogu da pobegnem.
Okrenula sam se sa namerom da se vratim kada sam odjednom dobila želju da skočim sa višeg na niži krov.
I tako je počelo.
Otišla sam do ivice i gledala ka gradskim svetlima.
Uopšte nije bilo ni govora da nameravam da se bacim dole. Niti je to bila potrebna visina da sasvim sigurno uradim posao do kraja, niti mi se takve ideje vrzmaju po glavi.
Prosto sam bila usamljena.
Na nebu opet nije bilo zvezda, samo Mars tamo u pozadini i puno teškog žutog gradskog svetla.
Još uvek me je bolelo.
Razmišljala sam o sebi, o stvarima koje mi se dešavaju, o ljudima koje srećem i o tome kako nigde ne pripadam.
Bacila sam celu godinu, potrošila vrlo dragoceno vreme na ništa, samo na vežbanje, na najobičnije balansiranje. I želela sam da odem negde, bilo gde. I isto tako bilo mi je kristalno jasno da ne mogu da pobegnem.
Okrenula sam se sa namerom da se vratim kada sam odjednom dobila želju da skočim sa višeg na niži krov.
I tako je počelo.
Thursday, November 19, 2009
7. Egipatska alhemija i aleksandrijska magičarska škola (7)
Egipatska civilizacija traje od praistorijskog doba, preko prvih pisanih dokumenata koji se javljaju u periodu oko 3 400. godine pre nove ere, pa sve do ranog hrišćanstva. Istoričari i arheolozi se slažu da je ova civilizacija ostavila neizbrisiv pečat na nekoliko velikih religija i uveliko doprinela tehnološkom napretku starog sveta.
Već od samih početaka pisane istorije metalurgija u Egiptu je bila visoko razvijena, pogotovo eksploatacija bakra (u zoni Istočne pustinje između Nila i Crvenog mora) i uopšte izdvajanje metala iz rude. Ova grana industrije je tada upošljavala veliki broj radnika, da bi se od Četvrte dinastije pa nadalje metalurgijom bavili isključivo faraonovi najbliži saradnici ili čak i njegovi sinovi. Nešto malo kasnije metalurgija, pa i hemija iz nje, bile su u nadležnosti sveštenika koji su vrlo pažljivo čuvali tajne od običnog naroda.
Drevna metalurgija
Znanja o preradi gvožđa Egipćani su dobili iz Male Azije. Ovaj metal se u početku i nije eksploatisao, već se samo koristio onaj koji je bilo meteorskog porekla i odatle i nosi naziv „nebeski metal“. Međutim, s obzirom da je gvožđe podložno brzom korodiranju, Egipćani su se potrudili da ga usavrše. Već u doba gradnje piramida (negde oko 2 900 god. p.n.e.) korišćeni su alati za koje je današnjom hemijskom analizom utvrđeno da su kombinovani sa ugljenikom, kao neka vrsta drevnog čelika.
Bakar se koristio kao komponenta za bronza leguru, pošto je vrlo brzo ustanovljeno da je tako ovaj metal daleko izdržljiviji. A takođe su poznata i vrlo bogata nalazišta galenita iz kog se izdvajalo olovo u zoni vrlo blizu Crvenog mora u planinama Gebel Rasis („olovne planine“ u prevodu).
Međutim, stari Egipat je možda napoznatiji po zlatu. Sama reč za zlato „nub“ potiče od reči Nubija odakle se ovaj metal dopremao, mada je sam Egipat imao i sopstvene zalihe. Takođe su korišćeni rečni resursi i tehnika ispiranja zlata.
Od ovog doba datira i tradicionalna podela metala prema planetama, tako da je Sunce u vezi sa zlatom, Mesec sa srebrom, Merkur sa živom, Venera sa bakrom, Mars sa gvožđem, Jupiter sa kalajem, a Saturn sa olovom.
Egipat je poznat po svom alhemičarskom znanju, ali na žalost, nije ostalo mnogo pisanih dokumenata da bi mogli da ih detaljno proučavamo. Odlukom imperatora Dioklecijana oko 290. godine spaljeni su svi tekstovi koji imaju veze sa magijom i hemijom. Od onih spisa koji jesu preostali ne možemo biti sigurni da li su originalni ili su pisani već pod uticajem ranih grčkih alhemičara.
Tekst za koji se smatra da je stariji od 1. veka nove ere je i „Papirus X“ iz Lajdena, ili takozvani Lajdenski papirus, a koji se nalazi u Lajdenskom unvezitetu od 1828. godine. U ovom dokumentu nalaze se jasna uputstva za spravljanje metaličnih legura, veštačkog zlata i srebra, kao i postupci vezani za bojenje.
Oto Lagerkranc je 1913. god. u Upsali objavio na nemački jezik grčki tekst sa sličnom tematikom pod nazivom „Papirus Grekusa Holmiensisa“ u kome se autor poziva na egipatske izvore i govori takođe o spravljanju legura, imitacijama plemenitih metala i dragog kamenja, kao i o ostalim tehnološkim postupcima prerade metala i minerala. Ovaj dokument je kasnije postao poznat pod imenom Stokholmski papirus.
Postupci i recepti u oba dokumenta su vrlo precizni i jasno je da nisu bili namenjeni javnosti, već samo stručnoj osobi za izvođenje konkretnih postupaka. Tako se u Lajdenskom papirusu spominje 75 recepata u vezi izrade legura i testiranja materjala, oko 15 recepata vezanih za imitacije plemenitih metala, i oko 11 recepata vezanih za bojenje površina metala i tkanina. Stokholmski papirus sadrži oko 150 recepata, pri čemu je prednost data izradi veštačkog dragog kamenja – oko 70 recepata, zatim bojenju – oko 60 recepata, dok se ostatak odnosi na legure i postupke izbeljivanja raznih materjala.
Interesantno je da su neki recepti vrlo slični, ako ne i potpuno isti, i za razliku od kasnijih alhemičarskih tekstova, napisani su potpuno realno bez ikakvih primesa okultnog.
Recepti koji se odnose na metale najčešće se bave transformacijom zlata i srebra od jeftinijih metala, kao i površinskom imitacijom zlata na nekom drugom metalu. Pri čemu se i tvrdi da čak i stručni testovi ispravnosti i kvaliteta zlata neće moći da utvrde bilo šta drugo osim najboljeg kvaliteta.
„Da bi napravio zlato uzmi tracijski kadmijum, napravi mešavinu kadmijuma u ljuskama, ili kadmijuma od golskog misija i sinopijskog crvenila, i isto tako jednakim delovima zlata. Kada staviš zlato u peć i kada dobije dobru boju, izvuci ostale sastojke, skloni zlato, ostavi da se ohladi i imaćeš dvostruko više zlata“, tvrdi jedan od recepata Lajdenskog papirusa.
Kadmijum je nečist oksid cinka, koji ponekad sadrži okside gvožđa ili bakra zbog topljenja u pećima gde je ranije topljen bakar. Misi je delimično oksidisano gvožđe ili bakarni pirit, suštinski u pitanju su bili sulfati bakra i gvožđa. Sinopijsko crvenilo je danas poznatije kao mineral hematit. Ova mešavina, ako pretpostavimo da temperatura u peći ili možda neki tajni sastojak, koji se ne spominje u receptu, proizvodi redukcioni proces i gradi leguru od zlata i cinka, sa manjim učešćem bakra i gvožđa.
A evo i jednog recepta za izbeljivanje bisera. „Ako biseri imaju braonkast sjaj ili izgledaju kao da su dimljeni, treba da napraviš soluciju od meda u vodi, da dodaš fino usitnjenu lijanu i da dobro skuvaš ovu mešavinu. Kada se malo ohladi pospi je po biserima, pusti da se potpuno ohladi i stvrdne, a tada je dobro obriši lanenom tkaninom. Ako biseri još uvek nisu dovoljno beli – ponovi proces.“
Aleksandrijska škola
Aleksandar Veliki je oko 330. god. pre nove ere osvojio Egipat i osnovao grad Aleksandriju. On je proglasio svog generala Ptolomeja za kralja Egipta, a Ptolomej budući i sam vrlo obrazovan čovek sebi je stavio u zadatak da obnovi i usavrši tadašnja znanja. I tako je Aleksandrija za vrlo kratko vreme postala ne samo najznačajniji grad Egipta, već i intelektualni centar starog sveta.
Pretpostavlja se da je aleksandrijska biblioteka sadržavala oko 500 000 rukopisa, a naučnici celog tadašnjeg sveta su dolazili i kreirali kulturu zavidnog stepena mešajući persijske, grčke, egipatske, hebrejske i kaldejske uticaje. Međutim kako su moć i uticaj Rimskog carstva jačali, tako je i Egipat slabio. Za vreme Cezarove opsade Aleksandrije 80. god. pre nove ere požar koji je počeo u luci paljenjem brodova proširio se i na sam grad i zahvatio biblioteku. Neki od rukopisa su spašeni, međutim ogroman deo je nestao zauvek.
Iako je za vreme Rimske imperije Aleksandrija zadržala veliki naučni uticaj (kao drugi centar odmah posle Rima) ipak je moglo da se predoseti skoro propadanje i to zahvaljujući unutrašnjim političkim lomovima carstva. I to tako da je već u 3. veku došlo do potpunog kolapsa starog sveta koji se povukao pred tada sve jačim fundamentalističkim hrišćanstvom.
Aleksandrijski Serapion je 389. godine bio potpuno uništen, kao i njegova biblioteka i to zbog edikta Teodosija koji je pozivao na rušenje svih nehrišćanskih hramova širom carstva. Ovo naređenje sprovedeno je surovo i beskompromisno. Iste godine Zenon imperator istočnog dela Rimskog carstva zatvorio je izuzetno važnu školu u Edesi i proterao njene učitelje dalje u Aziju, čime je samo zapravo trasirao alhemičarski put ka muslimanskim naučnicima. Centar znanja - Aleksandrijski muzej preživljavao je do 415. godine, kada je otprilike u isto vreme vrlo nasilno od strane hrišćana usmrćena čuvena naučnica Hipatija, zatvoren na takođe hrišćansku inicijativu.
Trenuci slave
Svoje najblistavije momente alhemija razvijana u Aleksandriji je doživela u periodu od prvog do trećeg veka. Takođe, tada se razvija i alegorijska grana zapadne alhemije koja je obilovala fantastičnim idejama i tajnim kultovima. Egipatski sveštenici su obučavali svoje učenike pristigle iz svih krajeva sveta, i na taj način uvodili ih u svet svojih božanstava. Tako su se kultovi boginje Izis i njeni hramovi proširili na sve strane Rimskog carstva. Kasnije jačanjem persijskih uticaja ista stvar se desila i sa Mitrinim kultom (persijski bog Sunca).
Alhemičarski tekstovi tog doba su najčešće pisani na grčkom jeziku i sadržavali su puno alegorija vezanih za učenja Platona i Aristotela koja su se odnosila na prirodu i njene procese. I od tada počinje kasnije toliko čuveni alegorijski ili hermetički stil pisanja koji je služio da se osoba koja nije inicirana u ovu nauku zadrži podalje i ne iskoristi tajna učenja u neku lošu svrhu.
Osnovno alhemičarsko „štivo“ tog doba bio je Platonov „Timon“, delo koje je obilovalo i metafizikom i fizikom, objašnjavajući postanak našeg materjalnog univerzuma.
Otprilike u prvom veku naše ere javlja se i čuvena alhemičarka Marija Propovednica. Postoje neke indicije, ali vrlo nesigurne da su Marija Propovednica i Marija Magdalena, žena Isusa Hrista bile ista osoba. U to doba jača uticaj gnostika u hrišćanstvu i potencira se njen značaj kao „najispravnijeg“ i najinteligentnijeg Isusovog učenika (po njegovim rečima kako se tvrdi u gnostičkim spisima iz Nag Hamadija otkrivenim 1947. god.). Ko god da je ona zapravo bila verovatno da je njoj samoj bilo najmanje važno. Važnije je to što je sebe iskazala kao vrhunskog praktičnog alhemičara i izumitelja niza tehničkih uređaja, od kojih su neki i dan danas u upotrebi (recimo „dupli“ bojler koji se koristi u kuhinjama i u Francuskoj je i dalje poznat pod imenom „bain-marie“).
Na žalost, pisani dokumenti koje je ona ostavila za sobom nisu preživeli do današnjih dana, ali je ostala zabeležena u dokumentima Zosimusa Panopolita i kasnijih alhemičara koji su je citirali i opisivali kao izuzetnog stručnjaka, vizionara i kao samu „Plutonovu ćerku“.
Zosimus Panopolit je ostao upamćen i kao autor dela „Predivna umetnost pravljenja zlata i srebra“, a njegova rođena sestra Teosebija bila je poznata kao vrstan stručnjak i to nezavisno od svog brata. Što se tiče alhemičarki, u istoriji je ostala zabeležena i Kleopatra (ne mešati je sa kraljicom Egipta koja je živela par stotina godina ranije). Kleopatra je napisala klasično delo „Krisopeja“ (u prevodu - pravljenje zlata), koje je zajedno sa dokumentom „Izis“ uvršteno u Kodeks Marcijanus iz 11. veka. U njemu nalazimo najraniju predstavu Ouroboros zmije koja grize sopstveni rep. Ovaj simbol je savršena predstava kosmičkih ciklusa i njeno značenje je „suma svih znanja“. Na istoj stranici rukopisa nalazi se i osmokraka zvezda. Pored simbola Tota, egipatskog boga znanja, ona označava i grupisanje nebeskih sila. Po pitagorejcima ova zvezda je predstava obnavljanja kosmosa jer prikazuje duplu polarnost elemenata proizvodeći na taj način stabilnost.
Ono što je možda važnije za istoriju je da je od tog vremena osmokraka zvezda postala simbol Marije, majke Isusa Hrista, uvodeći na taj način hrišćanski pravac dejstva i izražavanja u dalji alhemičarski rad kroz vekove.
Već od samih početaka pisane istorije metalurgija u Egiptu je bila visoko razvijena, pogotovo eksploatacija bakra (u zoni Istočne pustinje između Nila i Crvenog mora) i uopšte izdvajanje metala iz rude. Ova grana industrije je tada upošljavala veliki broj radnika, da bi se od Četvrte dinastije pa nadalje metalurgijom bavili isključivo faraonovi najbliži saradnici ili čak i njegovi sinovi. Nešto malo kasnije metalurgija, pa i hemija iz nje, bile su u nadležnosti sveštenika koji su vrlo pažljivo čuvali tajne od običnog naroda.
Drevna metalurgija
Znanja o preradi gvožđa Egipćani su dobili iz Male Azije. Ovaj metal se u početku i nije eksploatisao, već se samo koristio onaj koji je bilo meteorskog porekla i odatle i nosi naziv „nebeski metal“. Međutim, s obzirom da je gvožđe podložno brzom korodiranju, Egipćani su se potrudili da ga usavrše. Već u doba gradnje piramida (negde oko 2 900 god. p.n.e.) korišćeni su alati za koje je današnjom hemijskom analizom utvrđeno da su kombinovani sa ugljenikom, kao neka vrsta drevnog čelika.
Bakar se koristio kao komponenta za bronza leguru, pošto je vrlo brzo ustanovljeno da je tako ovaj metal daleko izdržljiviji. A takođe su poznata i vrlo bogata nalazišta galenita iz kog se izdvajalo olovo u zoni vrlo blizu Crvenog mora u planinama Gebel Rasis („olovne planine“ u prevodu).
Međutim, stari Egipat je možda napoznatiji po zlatu. Sama reč za zlato „nub“ potiče od reči Nubija odakle se ovaj metal dopremao, mada je sam Egipat imao i sopstvene zalihe. Takođe su korišćeni rečni resursi i tehnika ispiranja zlata.
Od ovog doba datira i tradicionalna podela metala prema planetama, tako da je Sunce u vezi sa zlatom, Mesec sa srebrom, Merkur sa živom, Venera sa bakrom, Mars sa gvožđem, Jupiter sa kalajem, a Saturn sa olovom.
Egipat je poznat po svom alhemičarskom znanju, ali na žalost, nije ostalo mnogo pisanih dokumenata da bi mogli da ih detaljno proučavamo. Odlukom imperatora Dioklecijana oko 290. godine spaljeni su svi tekstovi koji imaju veze sa magijom i hemijom. Od onih spisa koji jesu preostali ne možemo biti sigurni da li su originalni ili su pisani već pod uticajem ranih grčkih alhemičara.
Tekst za koji se smatra da je stariji od 1. veka nove ere je i „Papirus X“ iz Lajdena, ili takozvani Lajdenski papirus, a koji se nalazi u Lajdenskom unvezitetu od 1828. godine. U ovom dokumentu nalaze se jasna uputstva za spravljanje metaličnih legura, veštačkog zlata i srebra, kao i postupci vezani za bojenje.
Oto Lagerkranc je 1913. god. u Upsali objavio na nemački jezik grčki tekst sa sličnom tematikom pod nazivom „Papirus Grekusa Holmiensisa“ u kome se autor poziva na egipatske izvore i govori takođe o spravljanju legura, imitacijama plemenitih metala i dragog kamenja, kao i o ostalim tehnološkim postupcima prerade metala i minerala. Ovaj dokument je kasnije postao poznat pod imenom Stokholmski papirus.
Postupci i recepti u oba dokumenta su vrlo precizni i jasno je da nisu bili namenjeni javnosti, već samo stručnoj osobi za izvođenje konkretnih postupaka. Tako se u Lajdenskom papirusu spominje 75 recepata u vezi izrade legura i testiranja materjala, oko 15 recepata vezanih za imitacije plemenitih metala, i oko 11 recepata vezanih za bojenje površina metala i tkanina. Stokholmski papirus sadrži oko 150 recepata, pri čemu je prednost data izradi veštačkog dragog kamenja – oko 70 recepata, zatim bojenju – oko 60 recepata, dok se ostatak odnosi na legure i postupke izbeljivanja raznih materjala.
Interesantno je da su neki recepti vrlo slični, ako ne i potpuno isti, i za razliku od kasnijih alhemičarskih tekstova, napisani su potpuno realno bez ikakvih primesa okultnog.
Recepti koji se odnose na metale najčešće se bave transformacijom zlata i srebra od jeftinijih metala, kao i površinskom imitacijom zlata na nekom drugom metalu. Pri čemu se i tvrdi da čak i stručni testovi ispravnosti i kvaliteta zlata neće moći da utvrde bilo šta drugo osim najboljeg kvaliteta.
„Da bi napravio zlato uzmi tracijski kadmijum, napravi mešavinu kadmijuma u ljuskama, ili kadmijuma od golskog misija i sinopijskog crvenila, i isto tako jednakim delovima zlata. Kada staviš zlato u peć i kada dobije dobru boju, izvuci ostale sastojke, skloni zlato, ostavi da se ohladi i imaćeš dvostruko više zlata“, tvrdi jedan od recepata Lajdenskog papirusa.
Kadmijum je nečist oksid cinka, koji ponekad sadrži okside gvožđa ili bakra zbog topljenja u pećima gde je ranije topljen bakar. Misi je delimično oksidisano gvožđe ili bakarni pirit, suštinski u pitanju su bili sulfati bakra i gvožđa. Sinopijsko crvenilo je danas poznatije kao mineral hematit. Ova mešavina, ako pretpostavimo da temperatura u peći ili možda neki tajni sastojak, koji se ne spominje u receptu, proizvodi redukcioni proces i gradi leguru od zlata i cinka, sa manjim učešćem bakra i gvožđa.
A evo i jednog recepta za izbeljivanje bisera. „Ako biseri imaju braonkast sjaj ili izgledaju kao da su dimljeni, treba da napraviš soluciju od meda u vodi, da dodaš fino usitnjenu lijanu i da dobro skuvaš ovu mešavinu. Kada se malo ohladi pospi je po biserima, pusti da se potpuno ohladi i stvrdne, a tada je dobro obriši lanenom tkaninom. Ako biseri još uvek nisu dovoljno beli – ponovi proces.“
Aleksandrijska škola
Aleksandar Veliki je oko 330. god. pre nove ere osvojio Egipat i osnovao grad Aleksandriju. On je proglasio svog generala Ptolomeja za kralja Egipta, a Ptolomej budući i sam vrlo obrazovan čovek sebi je stavio u zadatak da obnovi i usavrši tadašnja znanja. I tako je Aleksandrija za vrlo kratko vreme postala ne samo najznačajniji grad Egipta, već i intelektualni centar starog sveta.
Pretpostavlja se da je aleksandrijska biblioteka sadržavala oko 500 000 rukopisa, a naučnici celog tadašnjeg sveta su dolazili i kreirali kulturu zavidnog stepena mešajući persijske, grčke, egipatske, hebrejske i kaldejske uticaje. Međutim kako su moć i uticaj Rimskog carstva jačali, tako je i Egipat slabio. Za vreme Cezarove opsade Aleksandrije 80. god. pre nove ere požar koji je počeo u luci paljenjem brodova proširio se i na sam grad i zahvatio biblioteku. Neki od rukopisa su spašeni, međutim ogroman deo je nestao zauvek.
Iako je za vreme Rimske imperije Aleksandrija zadržala veliki naučni uticaj (kao drugi centar odmah posle Rima) ipak je moglo da se predoseti skoro propadanje i to zahvaljujući unutrašnjim političkim lomovima carstva. I to tako da je već u 3. veku došlo do potpunog kolapsa starog sveta koji se povukao pred tada sve jačim fundamentalističkim hrišćanstvom.
Aleksandrijski Serapion je 389. godine bio potpuno uništen, kao i njegova biblioteka i to zbog edikta Teodosija koji je pozivao na rušenje svih nehrišćanskih hramova širom carstva. Ovo naređenje sprovedeno je surovo i beskompromisno. Iste godine Zenon imperator istočnog dela Rimskog carstva zatvorio je izuzetno važnu školu u Edesi i proterao njene učitelje dalje u Aziju, čime je samo zapravo trasirao alhemičarski put ka muslimanskim naučnicima. Centar znanja - Aleksandrijski muzej preživljavao je do 415. godine, kada je otprilike u isto vreme vrlo nasilno od strane hrišćana usmrćena čuvena naučnica Hipatija, zatvoren na takođe hrišćansku inicijativu.
Trenuci slave
Svoje najblistavije momente alhemija razvijana u Aleksandriji je doživela u periodu od prvog do trećeg veka. Takođe, tada se razvija i alegorijska grana zapadne alhemije koja je obilovala fantastičnim idejama i tajnim kultovima. Egipatski sveštenici su obučavali svoje učenike pristigle iz svih krajeva sveta, i na taj način uvodili ih u svet svojih božanstava. Tako su se kultovi boginje Izis i njeni hramovi proširili na sve strane Rimskog carstva. Kasnije jačanjem persijskih uticaja ista stvar se desila i sa Mitrinim kultom (persijski bog Sunca).
Alhemičarski tekstovi tog doba su najčešće pisani na grčkom jeziku i sadržavali su puno alegorija vezanih za učenja Platona i Aristotela koja su se odnosila na prirodu i njene procese. I od tada počinje kasnije toliko čuveni alegorijski ili hermetički stil pisanja koji je služio da se osoba koja nije inicirana u ovu nauku zadrži podalje i ne iskoristi tajna učenja u neku lošu svrhu.
Osnovno alhemičarsko „štivo“ tog doba bio je Platonov „Timon“, delo koje je obilovalo i metafizikom i fizikom, objašnjavajući postanak našeg materjalnog univerzuma.
Otprilike u prvom veku naše ere javlja se i čuvena alhemičarka Marija Propovednica. Postoje neke indicije, ali vrlo nesigurne da su Marija Propovednica i Marija Magdalena, žena Isusa Hrista bile ista osoba. U to doba jača uticaj gnostika u hrišćanstvu i potencira se njen značaj kao „najispravnijeg“ i najinteligentnijeg Isusovog učenika (po njegovim rečima kako se tvrdi u gnostičkim spisima iz Nag Hamadija otkrivenim 1947. god.). Ko god da je ona zapravo bila verovatno da je njoj samoj bilo najmanje važno. Važnije je to što je sebe iskazala kao vrhunskog praktičnog alhemičara i izumitelja niza tehničkih uređaja, od kojih su neki i dan danas u upotrebi (recimo „dupli“ bojler koji se koristi u kuhinjama i u Francuskoj je i dalje poznat pod imenom „bain-marie“).
Na žalost, pisani dokumenti koje je ona ostavila za sobom nisu preživeli do današnjih dana, ali je ostala zabeležena u dokumentima Zosimusa Panopolita i kasnijih alhemičara koji su je citirali i opisivali kao izuzetnog stručnjaka, vizionara i kao samu „Plutonovu ćerku“.
Zosimus Panopolit je ostao upamćen i kao autor dela „Predivna umetnost pravljenja zlata i srebra“, a njegova rođena sestra Teosebija bila je poznata kao vrstan stručnjak i to nezavisno od svog brata. Što se tiče alhemičarki, u istoriji je ostala zabeležena i Kleopatra (ne mešati je sa kraljicom Egipta koja je živela par stotina godina ranije). Kleopatra je napisala klasično delo „Krisopeja“ (u prevodu - pravljenje zlata), koje je zajedno sa dokumentom „Izis“ uvršteno u Kodeks Marcijanus iz 11. veka. U njemu nalazimo najraniju predstavu Ouroboros zmije koja grize sopstveni rep. Ovaj simbol je savršena predstava kosmičkih ciklusa i njeno značenje je „suma svih znanja“. Na istoj stranici rukopisa nalazi se i osmokraka zvezda. Pored simbola Tota, egipatskog boga znanja, ona označava i grupisanje nebeskih sila. Po pitagorejcima ova zvezda je predstava obnavljanja kosmosa jer prikazuje duplu polarnost elemenata proizvodeći na taj način stabilnost.
Ono što je možda važnije za istoriju je da je od tog vremena osmokraka zvezda postala simbol Marije, majke Isusa Hrista, uvodeći na taj način hrišćanski pravac dejstva i izražavanja u dalji alhemičarski rad kroz vekove.
Tuesday, November 17, 2009
Sunday, November 15, 2009
the men come in these places...
Mark Nofler ju je napisao tamo negde krajem sedamdesetih.
I shvatio da ne treba da je peva muškarac.
Par godina kasnije dao ju je Tini za prvi solo album.
Nabila sam nos u knjigu dok je on nameštao kameru i vezivao notepad sa zvučnicima.
Mislila sam da me nije primetio. I nije bilo ni važno.
Mislila sam o krovovima, o opasnim noćnim igricama, o riziku, o monitoring sistemima koji će me sasvim sigurno otkriti jednog dana, o onom što se otvorilo u meni posle egzaktnog aspekta.
Pokušavala sam zapravo da ne mislim o tome.
Preuzimajući inicijativu on pažljivo razmatra strategiju. Fokusira se na otkrivanje mogućnosti, prikupljanje činjenica, analizu alternativa, procenu pogodnosti i tada stupa u akciju... pokušavala sam da zapamtim. Ali, noć se uvlačila u mene i želja za suludom zabavom je rasla.
I tada je skočio sa bine.
Tačno ispred mene.
I shvatio da ne treba da je peva muškarac.
Par godina kasnije dao ju je Tini za prvi solo album.
Nabila sam nos u knjigu dok je on nameštao kameru i vezivao notepad sa zvučnicima.
Mislila sam da me nije primetio. I nije bilo ni važno.
Mislila sam o krovovima, o opasnim noćnim igricama, o riziku, o monitoring sistemima koji će me sasvim sigurno otkriti jednog dana, o onom što se otvorilo u meni posle egzaktnog aspekta.
Pokušavala sam zapravo da ne mislim o tome.
Preuzimajući inicijativu on pažljivo razmatra strategiju. Fokusira se na otkrivanje mogućnosti, prikupljanje činjenica, analizu alternativa, procenu pogodnosti i tada stupa u akciju... pokušavala sam da zapamtim. Ali, noć se uvlačila u mene i želja za suludom zabavom je rasla.
I tada je skočio sa bine.
Tačno ispred mene.
Friday, November 13, 2009
Making movies
U pustinji žena će izgubiti zastavu sa bornih kola.
Neka je ne traži.
Sedmog dana dobiće je natrag.
Videla sam mejl. Bacio ga je u spam, ali sam ga ipak videla. Linčova upravo ima referal kampanju i svašta mi dolazi. Zato sam tamo i pogledala.
A onda sam opet izašla u noć. Od podzemnih prolaza gde mi se raduju smrznuti muzičari i gde satima gledam skejtere pa sve do krovova.
Skoro sam naučila da izvedem traversu.
Bacam se preko vrhova zgrada. Procenjujem visine.
A kada se spustim gledam čopore.
Vukovi se udružuju zimi.
Neki, ne svi.
Nema potrebe da odgovaram, i zaista više nema potrebe ni da se raspravljamo, niti pravimo blesavi.
Znam da me trekuješ. Ne po broju hitova, to je najgluplji deo, već po server logu.
I znam da nemaš nikog da razume i da to veliko ništa nadire iz svih očiju koje te okružuju.
I vrlo dobro se sećam svega. I kako se pohuju tikvice preko skajpa i kako se instalira...
Ne zaboravljam.
Ono što je bila velika greška je što si hteo da razumeš svaki moj potez.
I što si pokušao da me uceniš ne bih li ti otkrila strategiju.
Tu se sve završilo.
Žena je izgubila zastavu sa bornih kola.
I više joj nije potrebna.
Neka je ne traži.
Sedmog dana dobiće je natrag.
Videla sam mejl. Bacio ga je u spam, ali sam ga ipak videla. Linčova upravo ima referal kampanju i svašta mi dolazi. Zato sam tamo i pogledala.
A onda sam opet izašla u noć. Od podzemnih prolaza gde mi se raduju smrznuti muzičari i gde satima gledam skejtere pa sve do krovova.
Skoro sam naučila da izvedem traversu.
Bacam se preko vrhova zgrada. Procenjujem visine.
A kada se spustim gledam čopore.
Vukovi se udružuju zimi.
Neki, ne svi.
Nema potrebe da odgovaram, i zaista više nema potrebe ni da se raspravljamo, niti pravimo blesavi.
Znam da me trekuješ. Ne po broju hitova, to je najgluplji deo, već po server logu.
I znam da nemaš nikog da razume i da to veliko ništa nadire iz svih očiju koje te okružuju.
I vrlo dobro se sećam svega. I kako se pohuju tikvice preko skajpa i kako se instalira...
Ne zaboravljam.
Ono što je bila velika greška je što si hteo da razumeš svaki moj potez.
I što si pokušao da me uceniš ne bih li ti otkrila strategiju.
Tu se sve završilo.
Žena je izgubila zastavu sa bornih kola.
I više joj nije potrebna.
Wednesday, November 11, 2009
Stelijum u Vodoliji sa dispozitorima u opoziciji
Izgledalo je lako. Izgledalo je lepo. Jupiter je ušao u sazvežđe Vodolije donoseći entuzijazam, olakšanje, radost. Izgledalo je i previše lepo da bi bilo istinito. Da bi trajalo.
Jupiter se zaleteo snagom Vodolije, ponela ga je masa, san o budućnosti, ideali. I stigao je tačno pred Kirona u zagrljaju Neptuna, tačno pred kapiju iluzije.
Neptun je kao opijum gde god da se nađe. Ako je lepo postavljen u sekstilnim ili trigonskim odnosima sa drugim planetama, on donosi inspiraciju, spisateljsku maštovitost, muzički blagoslov, slikarski ili vajarski osećaj, matematičke, fizičke i prostorne daljine. Prosto se zaroni u maglu, u more saznanja i više osećajem no logikom izvuče se savršeni biser.
Ali kvadratura, opozicija ili konjunkcija ovog tela sa bilo kojim drugim na nebu neizbežno donosi obmane. Osoba traži viši smisao, i to čak vrlo očajnički, baš u Neptunovom stilu, a sve na šta nailazi su laži. Više od bilo koje druge planete Neptun je u stanju da laže samog sebe. Na Ascedentu ili u 1. kući on često donosi poremećaje vida, i to kako fizičkog tako i duhovnog. U 5. kući on nam vrlo opravdano ukazuje na tendencije ka narkoticima, opijatima svih vrsta. Tražite li maglu ili obmanu, samo pogledajte njegovu poziciju. Ima li neobjašnjivih tokova u životu, samo pratite njegov tranzit i sve će se reći samo.
Kiron je lekar koji može da izleči sve osim sebe. Mudrost, želja za učenjem, strukovna spretnost sve je to Kiron, ali ne za samog sebe. On je bol i tu ništa ne može da promeni.
I tako su se ove godine u „sazvežđu čovečijem“ uhvatile laž i bol i na njih je svom silinom naleteo Jupiter da haos raširi do neslućenih granica.
Možda bi se sve i završilo jupiterskom radošću da se susret odvijao na nekom drugom mestu, međutim u ovom slučaju nije moglo drugačije. Dispozitori susreta su Saturn kao tradicionalni i Uran kao moderni vladar Vodolije. Saturn je bio pozicioniran u Devici, a Uran u Ribama. Pri čemu ovaj stariji na tom mestu pokušava da zavede red, podseti na pravi poredak, a ovaj mlađi seje haos. Početkom godine Saturn i Uran su se našli u opoziciji donoseći iznenadne nesreće i lomove. Ovo se ogledalo kao stradanje starijih i dece, neočekivanim kvarovima na brodovima i avionima, zarušavanjima zgrada, strujnim udarima, aferama po bolnicama i raskolima u crkvama. U toku proleća i leta aspekt je izgubio malo na svojoj snazi zahvaljujući retrogradnom hodu Saturna da bi se sredinom septembra ponovio. To je slika čoveka koji gubi veru.
Jupiter nas je svojim ulaskom u Vodoliju osnažio, dao nam novi polet, znak da nas ima više, da nam je dobro u toj masi, da se razumemo. Jeste, gledala nas je svetska ekonomska kriza, ali to je sve bilo tamo negde daleko. Osećali smo se ponovo mladim, kao u onim naivnim tinejdžerskim godinama. I nijedan san nije bio nedostižan. A Jupiter je išao dalje...
I nekako baš tada i to krajem januara desila se totalna solarna eklipsa. To zamračeno Sunce zaklonilo je i Jupiter i odjednom situacija se potpuno promenila. Sve naše nade, prijateljstva, ljubavi pretvorile su se u iluzije i Jupiter je uleteo u zagrljaj Neptunu i Kironu. Usporenjem Venere i njenim retrogradnim hodom mnoge ljubavi i prijateljstva završila su se nesporazumima. Parovi su se čekali mesecima potajno pateći. Neki od njih su se pomirili, ali tek pošto je Venera odmakla od svog stepena retrogradnosti, neki će to uraditi upravo sada dok je na snazi opozicija Saturn – Uran, trenutak kada se konačno otkriva i razjašnjava sve.
Saturn – Uran je veza koja je otvorila prolaz kroz dimenzije i omogućila da se dodirnu svetovi koji nikada nije trebalo ni da se ugledaju.
I zbog toga... neki parovi više nikada neće biti parovi. Neki prijatelji više neće biti prijatelji. I to se dešava.
Nije lako, ljudi prolaze kroz grad i odjednom se osećate kao da niste na ulici već da lebdite tamo negde u svemiru potpuno sami. Vratite se kući, uključite televizor ili sednete pred kompjuter i shvatite da ništa ne shvatate. Više vam ništa nije jasno. Jer, znali ste da postoji i onaj drugi svet. Svet u kome se ljudi ponašaju nemoralno, bez ikakvog cilja, prosto uništavaju da bi uništili. Nemaju nikakvih težnji ni nadanja da postignu išta više i kvalitetnije od kreiranja najobičnijih spletki, ljubomora, prevara i laži. I sve ste to znali poodavno i isto tako da vi niste deo tog sveta. A opet ste prevarom i protiv svoje volje bili uvučeni u igru.
Ne da bi učestvovali, već da bi bili povređeni, prevareni, izloženi ruglu. I osećate se vrlo ogoljeno, jadno i bedno. Kao da je to vaše kristalno srce, jedina dragocena stvar koju imate, razbijeno u hiljadu komada i prosuto u blato.
Gubite veru.
I to zaista boli. Ali „kolo sreće se okreće“. Saturn pobednički ulazi u Vagu, mesto svoje egzaltacije. A Jupiter produžava dalje i ulazi u sazvežđe Riba tamo gde je u svom domu i na mestu gde donosi prosvetljenje. Ne gubite veru, smatrajte ovaj period, koji se i inače završava do zime samo „probnim“ radom. Bilo je potrebno da uzletite i da se strmoglavite iz visina. Ima mudrosti i u padovima, ali se snaga krije u neodustajanju.
Setite se svojih snova, sopstvenih vizija. Onih koje ste napustili u februaru i martu dok se Venera vraćala. Sada je pravo vreme da im se vratite i da ih realizujete. Naučili ste, osetili ste gde je vaša sopstvena granica bola i šta je ono što vas lično vodi, a šta je ono što ne želite i ne morate da tolerišete.
A sada je pravo vreme da pokažete i snagu sopstvene vere. Da pokrenete točak sreće u željenom pravcu.
Saturn i Uran srešće se ponovo krajem aprila i jula 2010. samo što će ovog puta situacija izgledati malo drugačije. Vaša vera neće biti poljuljana jer će je čuvati Jupiter u svojoj domicilnoj kući – Ribama. A opozicija Saturna i Urana nosiće sasvim novu energiju kardinalnih sazvežđa koja će se fokusirati na odnos ja – mi, bračni ili ugovorni sasvim svejedno. Spremite se za preokret, za nove energije, za konačno pokretanje...
Jupiter se zaleteo snagom Vodolije, ponela ga je masa, san o budućnosti, ideali. I stigao je tačno pred Kirona u zagrljaju Neptuna, tačno pred kapiju iluzije.
Neptun je kao opijum gde god da se nađe. Ako je lepo postavljen u sekstilnim ili trigonskim odnosima sa drugim planetama, on donosi inspiraciju, spisateljsku maštovitost, muzički blagoslov, slikarski ili vajarski osećaj, matematičke, fizičke i prostorne daljine. Prosto se zaroni u maglu, u more saznanja i više osećajem no logikom izvuče se savršeni biser.
Ali kvadratura, opozicija ili konjunkcija ovog tela sa bilo kojim drugim na nebu neizbežno donosi obmane. Osoba traži viši smisao, i to čak vrlo očajnički, baš u Neptunovom stilu, a sve na šta nailazi su laži. Više od bilo koje druge planete Neptun je u stanju da laže samog sebe. Na Ascedentu ili u 1. kući on često donosi poremećaje vida, i to kako fizičkog tako i duhovnog. U 5. kući on nam vrlo opravdano ukazuje na tendencije ka narkoticima, opijatima svih vrsta. Tražite li maglu ili obmanu, samo pogledajte njegovu poziciju. Ima li neobjašnjivih tokova u životu, samo pratite njegov tranzit i sve će se reći samo.
Kiron je lekar koji može da izleči sve osim sebe. Mudrost, želja za učenjem, strukovna spretnost sve je to Kiron, ali ne za samog sebe. On je bol i tu ništa ne može da promeni.
I tako su se ove godine u „sazvežđu čovečijem“ uhvatile laž i bol i na njih je svom silinom naleteo Jupiter da haos raširi do neslućenih granica.
Možda bi se sve i završilo jupiterskom radošću da se susret odvijao na nekom drugom mestu, međutim u ovom slučaju nije moglo drugačije. Dispozitori susreta su Saturn kao tradicionalni i Uran kao moderni vladar Vodolije. Saturn je bio pozicioniran u Devici, a Uran u Ribama. Pri čemu ovaj stariji na tom mestu pokušava da zavede red, podseti na pravi poredak, a ovaj mlađi seje haos. Početkom godine Saturn i Uran su se našli u opoziciji donoseći iznenadne nesreće i lomove. Ovo se ogledalo kao stradanje starijih i dece, neočekivanim kvarovima na brodovima i avionima, zarušavanjima zgrada, strujnim udarima, aferama po bolnicama i raskolima u crkvama. U toku proleća i leta aspekt je izgubio malo na svojoj snazi zahvaljujući retrogradnom hodu Saturna da bi se sredinom septembra ponovio. To je slika čoveka koji gubi veru.
Jupiter nas je svojim ulaskom u Vodoliju osnažio, dao nam novi polet, znak da nas ima više, da nam je dobro u toj masi, da se razumemo. Jeste, gledala nas je svetska ekonomska kriza, ali to je sve bilo tamo negde daleko. Osećali smo se ponovo mladim, kao u onim naivnim tinejdžerskim godinama. I nijedan san nije bio nedostižan. A Jupiter je išao dalje...
I nekako baš tada i to krajem januara desila se totalna solarna eklipsa. To zamračeno Sunce zaklonilo je i Jupiter i odjednom situacija se potpuno promenila. Sve naše nade, prijateljstva, ljubavi pretvorile su se u iluzije i Jupiter je uleteo u zagrljaj Neptunu i Kironu. Usporenjem Venere i njenim retrogradnim hodom mnoge ljubavi i prijateljstva završila su se nesporazumima. Parovi su se čekali mesecima potajno pateći. Neki od njih su se pomirili, ali tek pošto je Venera odmakla od svog stepena retrogradnosti, neki će to uraditi upravo sada dok je na snazi opozicija Saturn – Uran, trenutak kada se konačno otkriva i razjašnjava sve.
Saturn – Uran je veza koja je otvorila prolaz kroz dimenzije i omogućila da se dodirnu svetovi koji nikada nije trebalo ni da se ugledaju.
I zbog toga... neki parovi više nikada neće biti parovi. Neki prijatelji više neće biti prijatelji. I to se dešava.
Nije lako, ljudi prolaze kroz grad i odjednom se osećate kao da niste na ulici već da lebdite tamo negde u svemiru potpuno sami. Vratite se kući, uključite televizor ili sednete pred kompjuter i shvatite da ništa ne shvatate. Više vam ništa nije jasno. Jer, znali ste da postoji i onaj drugi svet. Svet u kome se ljudi ponašaju nemoralno, bez ikakvog cilja, prosto uništavaju da bi uništili. Nemaju nikakvih težnji ni nadanja da postignu išta više i kvalitetnije od kreiranja najobičnijih spletki, ljubomora, prevara i laži. I sve ste to znali poodavno i isto tako da vi niste deo tog sveta. A opet ste prevarom i protiv svoje volje bili uvučeni u igru.
Ne da bi učestvovali, već da bi bili povređeni, prevareni, izloženi ruglu. I osećate se vrlo ogoljeno, jadno i bedno. Kao da je to vaše kristalno srce, jedina dragocena stvar koju imate, razbijeno u hiljadu komada i prosuto u blato.
Gubite veru.
I to zaista boli. Ali „kolo sreće se okreće“. Saturn pobednički ulazi u Vagu, mesto svoje egzaltacije. A Jupiter produžava dalje i ulazi u sazvežđe Riba tamo gde je u svom domu i na mestu gde donosi prosvetljenje. Ne gubite veru, smatrajte ovaj period, koji se i inače završava do zime samo „probnim“ radom. Bilo je potrebno da uzletite i da se strmoglavite iz visina. Ima mudrosti i u padovima, ali se snaga krije u neodustajanju.
Setite se svojih snova, sopstvenih vizija. Onih koje ste napustili u februaru i martu dok se Venera vraćala. Sada je pravo vreme da im se vratite i da ih realizujete. Naučili ste, osetili ste gde je vaša sopstvena granica bola i šta je ono što vas lično vodi, a šta je ono što ne želite i ne morate da tolerišete.
A sada je pravo vreme da pokažete i snagu sopstvene vere. Da pokrenete točak sreće u željenom pravcu.
Saturn i Uran srešće se ponovo krajem aprila i jula 2010. samo što će ovog puta situacija izgledati malo drugačije. Vaša vera neće biti poljuljana jer će je čuvati Jupiter u svojoj domicilnoj kući – Ribama. A opozicija Saturna i Urana nosiće sasvim novu energiju kardinalnih sazvežđa koja će se fokusirati na odnos ja – mi, bračni ili ugovorni sasvim svejedno. Spremite se za preokret, za nove energije, za konačno pokretanje...
Tuesday, November 10, 2009
Paradigm shift
Kesica čokoladnog sladoleda, gorka čokolada, kakao, mleko, šećer i kutija zamrznutih borovnica.
Ujutru umutim sladoled i ostavim da se zamrzne. Borovnice izručim u činiju.
I odem.
Popodne iskoristim sok od borovnica, skuvam gust i slatko-gorak sos. Izrendam čokoladu na krupnije. Takođe, skuvam gust sirup od kakaoa. I sve to pustim da se malo ohladi.
Dok čekam igram rumbu.
Znači, na dnu kakao (ali kvalitetan kakao), pa red sladoleda, pa malo sosa od borovnica, rendana čokolada, borovnice, pa sladoled, kakao, sos, borovnice, pa redom koliko je kapacitetna velika staklena čaša. Preko idu oba sosa i razbacane borovnice, te i čokolada.
Ukus je slatko-gorko-kiseo, ali neka dobra kombinacija.
Ukus je taman i zanosan.
The way young lovers do, na primer.
The way old lovers do, možda je tako bolje.
Dečija varijanta je jedna činija i dve kašike.
Ljubavnička varijanta je jedna činija i jedna kašika.
Ujutru umutim sladoled i ostavim da se zamrzne. Borovnice izručim u činiju.
I odem.
Popodne iskoristim sok od borovnica, skuvam gust i slatko-gorak sos. Izrendam čokoladu na krupnije. Takođe, skuvam gust sirup od kakaoa. I sve to pustim da se malo ohladi.
Dok čekam igram rumbu.
Znači, na dnu kakao (ali kvalitetan kakao), pa red sladoleda, pa malo sosa od borovnica, rendana čokolada, borovnice, pa sladoled, kakao, sos, borovnice, pa redom koliko je kapacitetna velika staklena čaša. Preko idu oba sosa i razbacane borovnice, te i čokolada.
Ukus je slatko-gorko-kiseo, ali neka dobra kombinacija.
Ukus je taman i zanosan.
The way young lovers do, na primer.
The way old lovers do, možda je tako bolje.
Dečija varijanta je jedna činija i dve kašike.
Ljubavnička varijanta je jedna činija i jedna kašika.
Saturday, November 7, 2009
Kroz moje oči
“Sad obratite pažnju, kad se nađe neki bojažljivi čovek, u kome je mašta radila i utisnula veliki strah, takav je i Mesec na nebu uz pomoć njegovih zvezda.
Kad takav bojažljivi čovek razbuđene mašte gleda Mesec, on gleda u speculum venenosum magnum naturae (veliko otrovno ogledalo prirode) i siderični duh i magnes hominis se tako truje od zvezda i Meseca.
Ali treba to još oštrije da usput utuvite. Bojažljivi čovek je načinio svoje oči kao da su vasiliskove pomoću svoje mašte i inficira ogledalo, Mesec i zvezde najpre sam sa sobom, a potom tako kao da je Mesec zaražen od čoveka koji mašta, što se dešava vrlo lako i brzo, zbog magnetske snage koju siderično telo i duh imaju zajedno sa sazvežđima, Mesecom i zvezdama velike prirode, pa onda čovek ponovo biva otrovan takvim ogledalom Meseca i zvezda u koje je pogledao,i to stoga.
Kao što vidite da se prirodno dešava da neka umorna žena u vreme kad ima menstruaciju umrlja ogledalo i pokvari ga svojim likom;
...jer u to vreme ona je otrovna i ima oči vasiliska ex causa menstrui et venenosi sanguinis (zbog otrovne menstruacione krvi), koja skriveno leži u telu žena i to nigde jače nego u očima;
...jer tu sideričan duh umrljanog tela stoji otvoren i nezaštićen pred sideričnim magnetom. Quia ex menstruo et venenoso sanguine mulieris causatur et nascitur basiliscus, ita luna in coelo est oculus basilisci coeli (Zato što iz otrovne menstruacione krvi žene nastaje vasilisk, pa je tako i Mesec na nebu oko nebeskog vasiliska.)
I kao što žene umrljaju ogledalo, tako i Mesec umrlja oči i siderični duh i telo čoveka, i to zato što su u takvo vreme oči bojažljivog čoveka koji mašta slabe i plašljive, i siderični duh i telo sebi privlače otrov iz ogledala koje si gledao. I to ne samo da jedan čovek ima silu da tako očima otruje Mesec, ne;
...kažem vam da najviše menstruozne žene tako truju Mesec i zvezde, i to mnogo pre i više nego svi muškarci, i sasvim lako. Jer kao što vidite da one metalno, i što je još više, stakleno ogledalo truju i prljaju, još mnogo više i brže one zaprljaju Mesec i zvezde u takvo vreme.
I samo li Mesec u takvo vreme zasija na vodu i žena pogleda tu vodu, već je Mesec zatrovan, a i još na mnogo drugih načina, koje ne bi bilo dobro jasno otkrivati.
I takvo trovanje Meseca se dešava zato: on je takođe golo oko duha i sideričnog tela i, kao što vidite, često postaje nov i mlad.
Zato kao što mlado dete koje pogleda u ogledalo, u koje je pre toga pogledala menstruozna žena,
...postaje dalekovito i škiljavo i oči mu postaju otrovane, zamrljane i pokvarene, onako kako je ogledalo zamrljano od menstruoznih žena, tako biva otrovan i Mesec, a tako i čovek.
I kao što je Mesec, kad postane nov i mlad, otrovan, a to možete primetiti dvostruko i na elementu vode i na drvetu koje je isečeno u neprikladno vreme, pa ne gori dobro, nego je crvotočno, otrovno, loše i trulo,
...tako je i sa Mesecom, i zato se on tako lako otruje od pukog pogleda i Mesec sa svojim sjajem je humidum ignis, hladne prirode, zato je i podoban da lakše primi otrov.”
Paracelsus
De Pestilitate, III
Koliko smo te puta prljale našim očima?
Koliko sam te puta otrovala svojim očima?
...Da li boli moja ljubav?
Kad takav bojažljivi čovek razbuđene mašte gleda Mesec, on gleda u speculum venenosum magnum naturae (veliko otrovno ogledalo prirode) i siderični duh i magnes hominis se tako truje od zvezda i Meseca.
Ali treba to još oštrije da usput utuvite. Bojažljivi čovek je načinio svoje oči kao da su vasiliskove pomoću svoje mašte i inficira ogledalo, Mesec i zvezde najpre sam sa sobom, a potom tako kao da je Mesec zaražen od čoveka koji mašta, što se dešava vrlo lako i brzo, zbog magnetske snage koju siderično telo i duh imaju zajedno sa sazvežđima, Mesecom i zvezdama velike prirode, pa onda čovek ponovo biva otrovan takvim ogledalom Meseca i zvezda u koje je pogledao,i to stoga.
Kao što vidite da se prirodno dešava da neka umorna žena u vreme kad ima menstruaciju umrlja ogledalo i pokvari ga svojim likom;
...jer u to vreme ona je otrovna i ima oči vasiliska ex causa menstrui et venenosi sanguinis (zbog otrovne menstruacione krvi), koja skriveno leži u telu žena i to nigde jače nego u očima;
...jer tu sideričan duh umrljanog tela stoji otvoren i nezaštićen pred sideričnim magnetom. Quia ex menstruo et venenoso sanguine mulieris causatur et nascitur basiliscus, ita luna in coelo est oculus basilisci coeli (Zato što iz otrovne menstruacione krvi žene nastaje vasilisk, pa je tako i Mesec na nebu oko nebeskog vasiliska.)
I kao što žene umrljaju ogledalo, tako i Mesec umrlja oči i siderični duh i telo čoveka, i to zato što su u takvo vreme oči bojažljivog čoveka koji mašta slabe i plašljive, i siderični duh i telo sebi privlače otrov iz ogledala koje si gledao. I to ne samo da jedan čovek ima silu da tako očima otruje Mesec, ne;
...kažem vam da najviše menstruozne žene tako truju Mesec i zvezde, i to mnogo pre i više nego svi muškarci, i sasvim lako. Jer kao što vidite da one metalno, i što je još više, stakleno ogledalo truju i prljaju, još mnogo više i brže one zaprljaju Mesec i zvezde u takvo vreme.
I samo li Mesec u takvo vreme zasija na vodu i žena pogleda tu vodu, već je Mesec zatrovan, a i još na mnogo drugih načina, koje ne bi bilo dobro jasno otkrivati.
I takvo trovanje Meseca se dešava zato: on je takođe golo oko duha i sideričnog tela i, kao što vidite, često postaje nov i mlad.
Zato kao što mlado dete koje pogleda u ogledalo, u koje je pre toga pogledala menstruozna žena,
...postaje dalekovito i škiljavo i oči mu postaju otrovane, zamrljane i pokvarene, onako kako je ogledalo zamrljano od menstruoznih žena, tako biva otrovan i Mesec, a tako i čovek.
I kao što je Mesec, kad postane nov i mlad, otrovan, a to možete primetiti dvostruko i na elementu vode i na drvetu koje je isečeno u neprikladno vreme, pa ne gori dobro, nego je crvotočno, otrovno, loše i trulo,
...tako je i sa Mesecom, i zato se on tako lako otruje od pukog pogleda i Mesec sa svojim sjajem je humidum ignis, hladne prirode, zato je i podoban da lakše primi otrov.”
Paracelsus
De Pestilitate, III
Koliko smo te puta prljale našim očima?
Koliko sam te puta otrovala svojim očima?
...Da li boli moja ljubav?
Friday, November 6, 2009
...da ne zaboravim
Ide priča da porodice koje za krsnu slavu imaju svetog Tomu uvek i definitivno imaju neku vezu sa Indijom.
Apostol Toma je bio gnostik. Možda baš prvi među jednakima.
I dobio je vrlo težak zadatak da širi hrišćanstvo u Indiji.
I uspeo je.
Dunđerska slava i to dobro znam. Prva koja otvara zimsku sezonu.
I onda krene jurnjava i sređivanje stana i haos.
...I spremanje hrane.
...I dočekivanje gostiju.
...ajvar, krastavčici, maslinke, ruska salata sa ćuretinom, pita sa sirom, pečene paprike sa belim lukom, pohovane pečene paprike, feta sir i ljute papričice, kuvana jaja i kačkavalj, salata od krastavaca i paradajza, kockice od piletine, šunke i kačkavalja, suvi vrat i čajna kobasica...
I postajem svesna koliko je zapravo star. Zašto ideš tamo svaki dan, sada je hladno? Idem kod nje, navikao sam na njeno društvo... Uskoro ćemo biti zajedno, gleda me dok ga nutkam predjelom. Nemoj... Nemoj još. Znam da ima fora. Mogu da te sahrane preko nje tek posle 3 godine, ne ranije.
Ne mogu toliko da čekam, maše mi da prestanem sa sipanjem hrane. Nedostaje mi.
jagnjeća čorba sa kiselim mlekom
sarme
Veliki me hvata u prolazu i podiže jednom rukom. Nemam sad vremena, guram ga od sebe. Onda grabi i Mili i drži nas obe u vazduhu. Ne sme niko da vas nervira, razumeš me. Pa, ti si jedini koji me trenutno nervira... I ne znam zašto sada odlaziš... Zato što sutra rano idem na put...
pečenje jagnjeće i praseće i kupus salata
Mali čeka bebu, snaja je malo uplašena, ali trudimo se da je zabavimo... Mali i ja još uvek izgledamo kao blizanci, pogotovo kad je meni kosa malo kraća, a on se jače našminka...
čokoladna torta ukrašena bademima, voćna torta od višanja, slatke pavlake i komadića čokolade
Bolje da ne znate kako smo to pravile. Neka neke stvari ostanu tajna...
sitni kolači: bajadere, marcipan lubenice, rum kuglice, suva pita, baklava, kokos rolat...
...rafaelo, kesten kuglice u čokoladi, bele štangle od oraha, pijane kocke, kuglice od smokava, keks rolat...
Kuglice su bile... pa, erotične...
Suma sumarum:
1,85 kg čokolade
7 buketa
omanje brdo ahata
Eto... do Mitrovdana, pa sv. Nikole, pa imamo Ignjatija i Jovana...
Viđaćemo se...
Apostol Toma je bio gnostik. Možda baš prvi među jednakima.
I dobio je vrlo težak zadatak da širi hrišćanstvo u Indiji.
I uspeo je.
Dunđerska slava i to dobro znam. Prva koja otvara zimsku sezonu.
I onda krene jurnjava i sređivanje stana i haos.
...I spremanje hrane.
...I dočekivanje gostiju.
...ajvar, krastavčici, maslinke, ruska salata sa ćuretinom, pita sa sirom, pečene paprike sa belim lukom, pohovane pečene paprike, feta sir i ljute papričice, kuvana jaja i kačkavalj, salata od krastavaca i paradajza, kockice od piletine, šunke i kačkavalja, suvi vrat i čajna kobasica...
I postajem svesna koliko je zapravo star. Zašto ideš tamo svaki dan, sada je hladno? Idem kod nje, navikao sam na njeno društvo... Uskoro ćemo biti zajedno, gleda me dok ga nutkam predjelom. Nemoj... Nemoj još. Znam da ima fora. Mogu da te sahrane preko nje tek posle 3 godine, ne ranije.
Ne mogu toliko da čekam, maše mi da prestanem sa sipanjem hrane. Nedostaje mi.
jagnjeća čorba sa kiselim mlekom
sarme
Veliki me hvata u prolazu i podiže jednom rukom. Nemam sad vremena, guram ga od sebe. Onda grabi i Mili i drži nas obe u vazduhu. Ne sme niko da vas nervira, razumeš me. Pa, ti si jedini koji me trenutno nervira... I ne znam zašto sada odlaziš... Zato što sutra rano idem na put...
pečenje jagnjeće i praseće i kupus salata
Mali čeka bebu, snaja je malo uplašena, ali trudimo se da je zabavimo... Mali i ja još uvek izgledamo kao blizanci, pogotovo kad je meni kosa malo kraća, a on se jače našminka...
čokoladna torta ukrašena bademima, voćna torta od višanja, slatke pavlake i komadića čokolade
Bolje da ne znate kako smo to pravile. Neka neke stvari ostanu tajna...
sitni kolači: bajadere, marcipan lubenice, rum kuglice, suva pita, baklava, kokos rolat...
...rafaelo, kesten kuglice u čokoladi, bele štangle od oraha, pijane kocke, kuglice od smokava, keks rolat...
Kuglice su bile... pa, erotične...
Suma sumarum:
1,85 kg čokolade
7 buketa
omanje brdo ahata
Eto... do Mitrovdana, pa sv. Nikole, pa imamo Ignjatija i Jovana...
Viđaćemo se...
Wednesday, November 4, 2009
6. Koreni zapadnih škola
Alhemija se kao nauka koja u sebi sublimiše duhovno i fizičko oslanja na trojstvo. Trojstvo se ogleda u svim sferama istraživanja. Može se odnositi na Trojstvo kao božanski odnos energija – otac, majka i dete Bog, na sklop materjalnog sveta – minerali, biljke i životinje, na sklop samog čoveka kao ogledala kosmosa – njegov fizički, mentalni i duhovni nivo.
Kao što je do sada pokazano istočnjačke alhemičarske škole, grubo rečeno indijska i kineska, stavljale su akcenat na mušku snagu kao pokretačku ili onu koja daje impuls, i žensku kao održavajuću, reaktivnu silu neophodnu da bi bilo koji poduhvat uspeo. Hermes Trisgemistus se smatra ocem zapadnjačkih škola alhemije, ali ko je „majka“? Ko stoji iza svakog poduhvata i ko štiti alhemičare? Ko je ta ženska pokretačka snaga koja podučava i održava procese?
Odgovor ćemo naći u egipatskoj mitologiji.
Izis – kult koji večno živi
Na području Mediterana još uvek stoje skulpture tamne žene - majke sa detetom. Crna Bogorodica kakvom je danas smatraju i kojoj se klanjaju hrišćani zapravo su ostaci kulta Izide, egipatske boginje.
Od svih egipatskih bogova i ne znajući kakvu to silu sadrži u sebi, njoj se i danas prinose darovi i molitve. Rođena je od majke Nut i oca Geb-a, bogova neba i zemlje. Njena sestra je Neftis, a njena braća su Set i Oziris, koji joj je i muž. Često se Neftis i Izis posmatraju kao Venera u različitim vladarstvima (Neftis kao vladar Bika, a Izis kao vladar Vage), a Oziris i Set po istoj logici kao Mars u Ovnu ili Mars u Škorpiji.
Njeno ime Izis, Iz, Is, Esa, Isa, Isi... znači kameni presto, ili vladarski presto, stolicu kraljeva. Na širem području Afrike i dan danas se neguje kult vladarske stolice koja je obavezno izrađena od zlata i pridaju joj se okultne moći. Stolica kralja je njegova majka. Što samo govori da tradicija i mit značaja boginje zaštitnice i dalje traju.
Interesantno je da je po nekim autorima ime Isus izvedeno iz njenog imena, mada se jezički stručnjaci uglavnom slažu da to nije tačno, jer je Isus - ime nastalo grčkom transkripcijom jevrejskog imena Jošua. Baš kao što je i i Izis na isti način postala Izida (Plutarh – Priča o Izidi i Oziridi).
Kao Izis poznata je u Egiptu, ali širom starog sveta možemo je naći u varijantama ženskih božanstava Ištar ili Astarta bilo da se pozivamo na starojevrejske ili vavilonske mitove. Ona je ta ženska održavajuća energija, ona ista Šakti poznata iz hindu simbolike. A njena priča je sledeća...
Set je bio ljubomoran na Ozirisa, te je smislio plan kako da ga ubije. Poslao je ljude koji su ga izmerili noću i kradomice i dao da se izradi drveni sanduk po tačnim Ozirisovim merama. Tada ga je pozvao na gozbu i objavio da će baš taj drveni sanduk pokloniti onome ko uspe da stane u njega. Naravno da sanduk nikome nije odgovarao sve dok Oziris nije ušao u njega. Set je skočio, zatvorio ga i bacio u reku.
Kada je Izis saznala šta se desilo krenula je u mučnu potragu nadajući se da je Oziris još uvek živ. Sanduk je na kraju i pronašla, ali u susednom carstvu, te je morala da izgubi dragoceno vreme moleći vladara Biblosa da joj dopusti da spase svog muža. Na kraju, uspela je da ga izvuče iz sanduka, ali u tom trenutku Oziris je već bio mrtav.
Sakrila je telo u močvari kraj reke i otišla da pripremi adekvatnu sahranu. Međutim, Set je budno pratio šta ona radi i isekao Izirisovo telo na 13 komada (po nekim izvorima na 15) i razbacao ih okolo. Kada se Izis vratila bolno je shvatila da će morati da primeni magiju. Sakupila je 12 delova Ozirisovog tela i sastavila ih, ali nije mogla da pronađe njegov polni organ, koji su najverovatnije pojele ribe. Zato ga je napravila od gline (a po nekim izvorima od zlata) i transformisala se u zmaja da bi obletela oko Ozirisovog tela i vratila ga u život.
Oziris je zaista oživeo, ali Izis je znala da magija neće dugo trajati. Uspela je da izvede polni odnos sa njim i ostane trudna, tačno pre no što ju je muž ovog puta zauvek napustio.
Pošto je kao trudna bila u vrlo osetljivoj situaciji i nije mogla da se brani, ona se krila sve do porođaja i neko vreme posle toga dok njen sin Horus, preko nje inkarniran Oziris, nije ojačao i bio spreman da se suprotstavi Setu.
Horus i Set su od tada u večnom sukobu. Horus pobeđuje u zoru, a Set u sumrak.
A bitka i dalje traje...
Moć žene
U ovom mitu možemo da osetimo kolika je „ženska“ ljubav, koliku snagu i pokretačku moć ona nosi u sebi. Izis je krenula na svoje životno putovanje za Ozirisom potpuno sama, noseći u sebi jednu želju - da pomogne, da oživi.
Deljenje Ozirisovog tela na 13 delova prenosno je značenje 13 lunarnih ciklusa u toku godine. A da bi uspela da ovlada magijom, ova ne samo požrtvovana već i lukava boginja, morala je da natera Ra da joj kaže svoje pravo ime. Po starim tumačenjima (a to se i danas vrlo dobro zna u judaizmu) kada znamo nečije istinsko ime mi tada možemo da ovladamo njegovim moćima. Da bi Ra, kao vrhovno i solarno božanstvo, uopšte izreklo svoje tajno ime bilo je potrebno da se desi nešto čudno ili šokantno. I Izis je to izvela tako što je naterala zmiju da ga ujede. Ovde opet imamo simboliku istovetnu hinduističkoj i čak hrišćanskoj - gnostičkoj, gde je zmija simbol znanja i večno pokretljive energije.
Njena transformacija u zmaja i podizanje u vazduh sada pokazuje koliko ona moćnu energiju sadrži u sebi, koliko su zapravo moćne „ženske“ vrste energija. U ovoj fazi Izis se na slikama prikazuje sa širom otvorenim krilima kao prelepa mala ali moćna boginja.
Ona je zaštitnica iscelitelja, magičara i alhemičara, svih ubogih i stradalih. I dan danas kada se molimo u očajanju, kada je situacija ozbiljna, mi se obraćamo majci Boga, ženskom principu, jer ona donosi utehu i olakšanje. Njoj nije potrebno da primenjuje primitivne rituale ne bi li izazvala transformaciju. Transformacija je ona sama, magični preokret unutar duha koji dovodi do promene fizičkog tela.
Oziris, budući da je bog, a ipak ubijen od strane drugog boga, sada je dobio vladarstvo nad podzemnim carstvom i brigu o mrtvima. Međutim, i pored toga on je zadržao vlast nad ciklusima plodnosti zemlje. Izis posećujući svog muža održava vezu između gornjeg i donjeg carstva, između rađanja i plodosti, i umiranja i raspadanja. Susreti nje i njenog muža znak su obnavljanja prirode. Svake godine u proleće, jer Ozirisov Ba (njegova duša ili središte) je ovan i nosi svi simboliku sazvežđa Ovna, Egipćani bi jeli kolačiće od žita, u smislu da uzimaju Ozirisovo mrtvo telo koje će u njima samima ponovo oživeti. Da li su hrišćani kasnije preuzeli ovu simboliku i preneli je na priču o Isusovom stradanju i uskrsnuću, direktno je unoseći u ritual pričešća, to sada i nije toliko važno, s obzirom da se judeo-hrišćanski mitovi direktno oslanjaju na egipatsku mitologiju. Važnije je to što svuda u svetu, i svakoj religiji imamo oca boga, majku boga i dete boga, ono što kao ljudska bića nosimo u svojoj podsvesti. Otac je muški princip, majka ženski, a dete je inkarnacija, ponovni život svog oca, a kroz majku.
I kao i uvek baza jednog deteta, njegova sigurnost, njegov „presto“ je njegova majka. A kada odraste da bi se ostvario kao muškarac i zauzeo mesto svog oca - tu ulogu dobija njegova žena.
Izis se takođe često predstvalja i kao žena koja u naručju drži ili doji dete, svog sina Horusa. Nema ni traga sumnje da u podsvesti ljudskog bića ne postoji snažnija slika od te u kojoj žena drži malo dete. Sva ljubav i sva snaga skoncentrisani su u tom arhetipu.
Ono što su učili anđeli
Naravno da je mit o Izis daleko detaljniji, ali ovde ćemo se skoncentrisati na onaj deo gde je ova boginja izlečila svog sina Horusa od ujeda škorpije. Sam Horus predstavlja se u ljudskom telu sa ponekad glavom sokola ili orla. Znamo da se zodijački znak Škorpije nekada davno smatrao znakom Orla (kako stoji i u Bibliji). Snaga transformacije Ozirisa u Horusa može da se posmatra kao škorpionski poduhvat, gde su život i umiranje, borbe i preživljavanja konstante. Transformacija jednog gmižućeg, opasnog ali i isprepadanog stvora u uzlet samouverene ptice.
Izis se u ovom delu priče ponaša kao Mesec u Škorpiji, neko ko može da izabere da pati ili da leči. I ona shvatajući da od patnje nema koristi počinje svoj isceliteljski posao. Takođe, kao „ženski“ princip možemo je posmatrati kao Veneru u Škorpiji, onu kojoj se strast i daje i uzima.
Takođe, Izis je u tom istom smislu i zaštitnica i pokrovitelj bogova koji štite posmrtne organe. Pogotovo se njen direktan uticaj ogleda prema Imsetiju – bogu zaštitniku posmrtne posude u kojoj se posle mumifikacije pokojnika čuva njegova jetra. Egipćani su bili vrlo svesni „snage“ jetre, njenog uticaja na celokupno zdravlje osobe, kao što su i alhemičari znali da će se svi procesi transformacije odigrati baš tu u telu onoga ko bi popio eliksir.
Po vavilonskim predanjima Bog je stvorio čoveka, a anđeli su imali tu obavezu da nadgledaju i kontrolišu njegov razvoj u Rajskom vrtu. Čovek nije smeo da se hrani sa drveta saznanja i drveta večnog života. Bog je to strogo zabranio. I sve priče o nastanku ljudske vrste svode se na isto. Ali zašto?
Po nekim legendama sa ova dva drveta mogli su da jedu samo anđeli i Bog kao njihov vrhovni zapovednik, jer to nije bila obična hrana. I kao što takođe znamo, zmija je nagovorila ženu, a žena muškarca da ipak probaju jednu vrstu zabranjenih plodova. Čovek se u tom trenutku osvestio i naravno tim činom zauvek sebe proterao iz zaštićene zone raja u bolnu stvarnost.
Ono što se dalje spominje u vavilonskim legendama je da su sami anđeli naučili čoveka da spravlja Kamen mudrosti ne bi li na drugačiji način okusio plodove sa drveta večnog života. Pored tog i danas komplikovanog posla, anđeli su naučili ljude da eksplatišu rudu i osnovne metalurške procese Interesantno je da su naučili i žene na prvi pogled nevažnu stvar – kako da se šminkaju i doteruju.
U tom smislu u stara vremena se pojavljuje i dokument pod imenom „Izis svom sinu Horusu“ gde sama boginja objašnjava svom sinu kako je stekla magijske i isceliteljske moći. Ona tvrdi da te moći nije mogla da ostvari sama, već je pomoć potražila od anđela. Uzletela je na nebo i zamolila prvog anđela da joj oda tajne isceljivanja i alhemije, nudeći mu sebe zauzvrat. On jeste bio zainteresovan, ali joj je i iskreno rekao da on to ne zna. Ali i da će sledećeg dana sa sobom povesti anđela koji poseduje ta znanja. Izis je sledećeg dana pokušala isto, i zaista oba anđela su bila tu. Onaj koji je znao tajne otkrio ih je bez ikakvih tražnji zauzvrat. A sledeći redovi ovog dokumenta se odnose na direktne savete Horusu da sve što radi i sve što ima veze sa isceljivanjem ili hemijskim preparatima mora da bude utemeljeno u istini i ljubavi. Ponovo se insistira na ljubavi.
Treba istaći i činjenicu da se baza alhemičarskih istraživanja Aleksandrijske škole zasniva na tim redovima. A ceo spis možemo posmatrati kao detaljno uputstvo lekarima, magičarima i alhemičarima... (u staro doba ove brojne profesije su bile jedna). Jedan iscelitelj mora da se mentalno i emotivno podigne u više dimenzije saznanja. Ne sme da odustaje pred preprekama, mora da traži pravi autoritet koji će ga podučavati i mora bude spreman da da samog sebe u tom procesu.
Jednom kada je ovladao znanjem iscelitelj ili alhemičar svejedno, mora da se pridržava strogih moralnih normi i da sve radi sa ljubavlju.
Onom ljubavlju i onom ženskom predanošću jedne boginje.
I danas poštovane Izis.
Kao što je do sada pokazano istočnjačke alhemičarske škole, grubo rečeno indijska i kineska, stavljale su akcenat na mušku snagu kao pokretačku ili onu koja daje impuls, i žensku kao održavajuću, reaktivnu silu neophodnu da bi bilo koji poduhvat uspeo. Hermes Trisgemistus se smatra ocem zapadnjačkih škola alhemije, ali ko je „majka“? Ko stoji iza svakog poduhvata i ko štiti alhemičare? Ko je ta ženska pokretačka snaga koja podučava i održava procese?
Odgovor ćemo naći u egipatskoj mitologiji.
Izis – kult koji večno živi
Na području Mediterana još uvek stoje skulpture tamne žene - majke sa detetom. Crna Bogorodica kakvom je danas smatraju i kojoj se klanjaju hrišćani zapravo su ostaci kulta Izide, egipatske boginje.
Od svih egipatskih bogova i ne znajući kakvu to silu sadrži u sebi, njoj se i danas prinose darovi i molitve. Rođena je od majke Nut i oca Geb-a, bogova neba i zemlje. Njena sestra je Neftis, a njena braća su Set i Oziris, koji joj je i muž. Često se Neftis i Izis posmatraju kao Venera u različitim vladarstvima (Neftis kao vladar Bika, a Izis kao vladar Vage), a Oziris i Set po istoj logici kao Mars u Ovnu ili Mars u Škorpiji.
Njeno ime Izis, Iz, Is, Esa, Isa, Isi... znači kameni presto, ili vladarski presto, stolicu kraljeva. Na širem području Afrike i dan danas se neguje kult vladarske stolice koja je obavezno izrađena od zlata i pridaju joj se okultne moći. Stolica kralja je njegova majka. Što samo govori da tradicija i mit značaja boginje zaštitnice i dalje traju.
Interesantno je da je po nekim autorima ime Isus izvedeno iz njenog imena, mada se jezički stručnjaci uglavnom slažu da to nije tačno, jer je Isus - ime nastalo grčkom transkripcijom jevrejskog imena Jošua. Baš kao što je i i Izis na isti način postala Izida (Plutarh – Priča o Izidi i Oziridi).
Kao Izis poznata je u Egiptu, ali širom starog sveta možemo je naći u varijantama ženskih božanstava Ištar ili Astarta bilo da se pozivamo na starojevrejske ili vavilonske mitove. Ona je ta ženska održavajuća energija, ona ista Šakti poznata iz hindu simbolike. A njena priča je sledeća...
Set je bio ljubomoran na Ozirisa, te je smislio plan kako da ga ubije. Poslao je ljude koji su ga izmerili noću i kradomice i dao da se izradi drveni sanduk po tačnim Ozirisovim merama. Tada ga je pozvao na gozbu i objavio da će baš taj drveni sanduk pokloniti onome ko uspe da stane u njega. Naravno da sanduk nikome nije odgovarao sve dok Oziris nije ušao u njega. Set je skočio, zatvorio ga i bacio u reku.
Kada je Izis saznala šta se desilo krenula je u mučnu potragu nadajući se da je Oziris još uvek živ. Sanduk je na kraju i pronašla, ali u susednom carstvu, te je morala da izgubi dragoceno vreme moleći vladara Biblosa da joj dopusti da spase svog muža. Na kraju, uspela je da ga izvuče iz sanduka, ali u tom trenutku Oziris je već bio mrtav.
Sakrila je telo u močvari kraj reke i otišla da pripremi adekvatnu sahranu. Međutim, Set je budno pratio šta ona radi i isekao Izirisovo telo na 13 komada (po nekim izvorima na 15) i razbacao ih okolo. Kada se Izis vratila bolno je shvatila da će morati da primeni magiju. Sakupila je 12 delova Ozirisovog tela i sastavila ih, ali nije mogla da pronađe njegov polni organ, koji su najverovatnije pojele ribe. Zato ga je napravila od gline (a po nekim izvorima od zlata) i transformisala se u zmaja da bi obletela oko Ozirisovog tela i vratila ga u život.
Oziris je zaista oživeo, ali Izis je znala da magija neće dugo trajati. Uspela je da izvede polni odnos sa njim i ostane trudna, tačno pre no što ju je muž ovog puta zauvek napustio.
Pošto je kao trudna bila u vrlo osetljivoj situaciji i nije mogla da se brani, ona se krila sve do porođaja i neko vreme posle toga dok njen sin Horus, preko nje inkarniran Oziris, nije ojačao i bio spreman da se suprotstavi Setu.
Horus i Set su od tada u večnom sukobu. Horus pobeđuje u zoru, a Set u sumrak.
A bitka i dalje traje...
Moć žene
U ovom mitu možemo da osetimo kolika je „ženska“ ljubav, koliku snagu i pokretačku moć ona nosi u sebi. Izis je krenula na svoje životno putovanje za Ozirisom potpuno sama, noseći u sebi jednu želju - da pomogne, da oživi.
Deljenje Ozirisovog tela na 13 delova prenosno je značenje 13 lunarnih ciklusa u toku godine. A da bi uspela da ovlada magijom, ova ne samo požrtvovana već i lukava boginja, morala je da natera Ra da joj kaže svoje pravo ime. Po starim tumačenjima (a to se i danas vrlo dobro zna u judaizmu) kada znamo nečije istinsko ime mi tada možemo da ovladamo njegovim moćima. Da bi Ra, kao vrhovno i solarno božanstvo, uopšte izreklo svoje tajno ime bilo je potrebno da se desi nešto čudno ili šokantno. I Izis je to izvela tako što je naterala zmiju da ga ujede. Ovde opet imamo simboliku istovetnu hinduističkoj i čak hrišćanskoj - gnostičkoj, gde je zmija simbol znanja i večno pokretljive energije.
Njena transformacija u zmaja i podizanje u vazduh sada pokazuje koliko ona moćnu energiju sadrži u sebi, koliko su zapravo moćne „ženske“ vrste energija. U ovoj fazi Izis se na slikama prikazuje sa širom otvorenim krilima kao prelepa mala ali moćna boginja.
Ona je zaštitnica iscelitelja, magičara i alhemičara, svih ubogih i stradalih. I dan danas kada se molimo u očajanju, kada je situacija ozbiljna, mi se obraćamo majci Boga, ženskom principu, jer ona donosi utehu i olakšanje. Njoj nije potrebno da primenjuje primitivne rituale ne bi li izazvala transformaciju. Transformacija je ona sama, magični preokret unutar duha koji dovodi do promene fizičkog tela.
Oziris, budući da je bog, a ipak ubijen od strane drugog boga, sada je dobio vladarstvo nad podzemnim carstvom i brigu o mrtvima. Međutim, i pored toga on je zadržao vlast nad ciklusima plodnosti zemlje. Izis posećujući svog muža održava vezu između gornjeg i donjeg carstva, između rađanja i plodosti, i umiranja i raspadanja. Susreti nje i njenog muža znak su obnavljanja prirode. Svake godine u proleće, jer Ozirisov Ba (njegova duša ili središte) je ovan i nosi svi simboliku sazvežđa Ovna, Egipćani bi jeli kolačiće od žita, u smislu da uzimaju Ozirisovo mrtvo telo koje će u njima samima ponovo oživeti. Da li su hrišćani kasnije preuzeli ovu simboliku i preneli je na priču o Isusovom stradanju i uskrsnuću, direktno je unoseći u ritual pričešća, to sada i nije toliko važno, s obzirom da se judeo-hrišćanski mitovi direktno oslanjaju na egipatsku mitologiju. Važnije je to što svuda u svetu, i svakoj religiji imamo oca boga, majku boga i dete boga, ono što kao ljudska bića nosimo u svojoj podsvesti. Otac je muški princip, majka ženski, a dete je inkarnacija, ponovni život svog oca, a kroz majku.
I kao i uvek baza jednog deteta, njegova sigurnost, njegov „presto“ je njegova majka. A kada odraste da bi se ostvario kao muškarac i zauzeo mesto svog oca - tu ulogu dobija njegova žena.
Izis se takođe često predstvalja i kao žena koja u naručju drži ili doji dete, svog sina Horusa. Nema ni traga sumnje da u podsvesti ljudskog bića ne postoji snažnija slika od te u kojoj žena drži malo dete. Sva ljubav i sva snaga skoncentrisani su u tom arhetipu.
Ono što su učili anđeli
Naravno da je mit o Izis daleko detaljniji, ali ovde ćemo se skoncentrisati na onaj deo gde je ova boginja izlečila svog sina Horusa od ujeda škorpije. Sam Horus predstavlja se u ljudskom telu sa ponekad glavom sokola ili orla. Znamo da se zodijački znak Škorpije nekada davno smatrao znakom Orla (kako stoji i u Bibliji). Snaga transformacije Ozirisa u Horusa može da se posmatra kao škorpionski poduhvat, gde su život i umiranje, borbe i preživljavanja konstante. Transformacija jednog gmižućeg, opasnog ali i isprepadanog stvora u uzlet samouverene ptice.
Izis se u ovom delu priče ponaša kao Mesec u Škorpiji, neko ko može da izabere da pati ili da leči. I ona shvatajući da od patnje nema koristi počinje svoj isceliteljski posao. Takođe, kao „ženski“ princip možemo je posmatrati kao Veneru u Škorpiji, onu kojoj se strast i daje i uzima.
Takođe, Izis je u tom istom smislu i zaštitnica i pokrovitelj bogova koji štite posmrtne organe. Pogotovo se njen direktan uticaj ogleda prema Imsetiju – bogu zaštitniku posmrtne posude u kojoj se posle mumifikacije pokojnika čuva njegova jetra. Egipćani su bili vrlo svesni „snage“ jetre, njenog uticaja na celokupno zdravlje osobe, kao što su i alhemičari znali da će se svi procesi transformacije odigrati baš tu u telu onoga ko bi popio eliksir.
Po vavilonskim predanjima Bog je stvorio čoveka, a anđeli su imali tu obavezu da nadgledaju i kontrolišu njegov razvoj u Rajskom vrtu. Čovek nije smeo da se hrani sa drveta saznanja i drveta večnog života. Bog je to strogo zabranio. I sve priče o nastanku ljudske vrste svode se na isto. Ali zašto?
Po nekim legendama sa ova dva drveta mogli su da jedu samo anđeli i Bog kao njihov vrhovni zapovednik, jer to nije bila obična hrana. I kao što takođe znamo, zmija je nagovorila ženu, a žena muškarca da ipak probaju jednu vrstu zabranjenih plodova. Čovek se u tom trenutku osvestio i naravno tim činom zauvek sebe proterao iz zaštićene zone raja u bolnu stvarnost.
Ono što se dalje spominje u vavilonskim legendama je da su sami anđeli naučili čoveka da spravlja Kamen mudrosti ne bi li na drugačiji način okusio plodove sa drveta večnog života. Pored tog i danas komplikovanog posla, anđeli su naučili ljude da eksplatišu rudu i osnovne metalurške procese Interesantno je da su naučili i žene na prvi pogled nevažnu stvar – kako da se šminkaju i doteruju.
U tom smislu u stara vremena se pojavljuje i dokument pod imenom „Izis svom sinu Horusu“ gde sama boginja objašnjava svom sinu kako je stekla magijske i isceliteljske moći. Ona tvrdi da te moći nije mogla da ostvari sama, već je pomoć potražila od anđela. Uzletela je na nebo i zamolila prvog anđela da joj oda tajne isceljivanja i alhemije, nudeći mu sebe zauzvrat. On jeste bio zainteresovan, ali joj je i iskreno rekao da on to ne zna. Ali i da će sledećeg dana sa sobom povesti anđela koji poseduje ta znanja. Izis je sledećeg dana pokušala isto, i zaista oba anđela su bila tu. Onaj koji je znao tajne otkrio ih je bez ikakvih tražnji zauzvrat. A sledeći redovi ovog dokumenta se odnose na direktne savete Horusu da sve što radi i sve što ima veze sa isceljivanjem ili hemijskim preparatima mora da bude utemeljeno u istini i ljubavi. Ponovo se insistira na ljubavi.
Treba istaći i činjenicu da se baza alhemičarskih istraživanja Aleksandrijske škole zasniva na tim redovima. A ceo spis možemo posmatrati kao detaljno uputstvo lekarima, magičarima i alhemičarima... (u staro doba ove brojne profesije su bile jedna). Jedan iscelitelj mora da se mentalno i emotivno podigne u više dimenzije saznanja. Ne sme da odustaje pred preprekama, mora da traži pravi autoritet koji će ga podučavati i mora bude spreman da da samog sebe u tom procesu.
Jednom kada je ovladao znanjem iscelitelj ili alhemičar svejedno, mora da se pridržava strogih moralnih normi i da sve radi sa ljubavlju.
Onom ljubavlju i onom ženskom predanošću jedne boginje.
I danas poštovane Izis.
Sunday, November 1, 2009
Orjentacija
Moja je greška.
Uvek i samo moja.
Na osnovu živog napravila sam iluzorni model.
I onda sam gledala u to nepostojeće stvorenje i obožavala ga.
Klanjala mu se kao idolu. A idola možeš samo da gledaš. I ništa više.
Nema ničeg.
I zapravo je potpuno nebitno što model nije odgovarao stvarnoj osobi.
Mogu sada da pričam i pljujem po njemu kako je on...
Ali to već nije moj problem.
Moj problem jeste što sam videla... i krenula u tu priču.
Zašto sam to uradila?
Da bi počelo reprogramiranje?
Možda.
Valjda je to bio jedini način da uđem i u taj proces.
I dobro je. Stvarno je dobro.
Vratim se sama sebi, uživam, osmehujem se.
A onda se sve ponovi.
Pa počnem nešto kao kontranapad.
I verovatno ću da ga raditi ponovo i ponovo, i to vrlo disciplinovano svaki dan do god se sećam.
Sutra bi mu bio rođendan.
Da postoji, da je stvaran.
I znam tačno šta bih mu poklonila, šta mu stvarno treba.
I zaboravim.
A onda se setim kako sam pre dve nedelje tražila taj poklon po gradu i pitala se u isto vreme zašto to uopšte radim.
Bilo me je sramota.
Osećala sam sramotu umesto njega.
I zaboravila.
I posle sam se setila.
Kucala poruke nepostojećem čoveku i opet i opet ih brisala.
I ponovo pokušavala. Peglala sopstvene neuronske staze, iscrtavala nove.
Urezivala ih.
Borba se nastavlja... dok ne zaboravim zauvek.
Dok mi srce ne bude čisto.
Uvek i samo moja.
Na osnovu živog napravila sam iluzorni model.
I onda sam gledala u to nepostojeće stvorenje i obožavala ga.
Klanjala mu se kao idolu. A idola možeš samo da gledaš. I ništa više.
Nema ničeg.
I zapravo je potpuno nebitno što model nije odgovarao stvarnoj osobi.
Mogu sada da pričam i pljujem po njemu kako je on...
Ali to već nije moj problem.
Moj problem jeste što sam videla... i krenula u tu priču.
Zašto sam to uradila?
Da bi počelo reprogramiranje?
Možda.
Valjda je to bio jedini način da uđem i u taj proces.
I dobro je. Stvarno je dobro.
Vratim se sama sebi, uživam, osmehujem se.
A onda se sve ponovi.
Pa počnem nešto kao kontranapad.
I verovatno ću da ga raditi ponovo i ponovo, i to vrlo disciplinovano svaki dan do god se sećam.
Sutra bi mu bio rođendan.
Da postoji, da je stvaran.
I znam tačno šta bih mu poklonila, šta mu stvarno treba.
I zaboravim.
A onda se setim kako sam pre dve nedelje tražila taj poklon po gradu i pitala se u isto vreme zašto to uopšte radim.
Bilo me je sramota.
Osećala sam sramotu umesto njega.
I zaboravila.
I posle sam se setila.
Kucala poruke nepostojećem čoveku i opet i opet ih brisala.
I ponovo pokušavala. Peglala sopstvene neuronske staze, iscrtavala nove.
Urezivala ih.
Borba se nastavlja... dok ne zaboravim zauvek.
Dok mi srce ne bude čisto.
Subscribe to:
Posts (Atom)
