Kao što je do sada pokazano istočnjačke alhemičarske škole, grubo rečeno indijska i kineska, stavljale su akcenat na mušku snagu kao pokretačku ili onu koja daje impuls, i žensku kao održavajuću, reaktivnu silu neophodnu da bi bilo koji poduhvat uspeo. Hermes Trisgemistus se smatra ocem zapadnjačkih škola alhemije, ali ko je „majka“? Ko stoji iza svakog poduhvata i ko štiti alhemičare? Ko je ta ženska pokretačka snaga koja podučava i održava procese?
Odgovor ćemo naći u egipatskoj mitologiji.
Izis – kult koji večno živi
Na području Mediterana još uvek stoje skulpture tamne žene - majke sa detetom. Crna Bogorodica kakvom je danas smatraju i kojoj se klanjaju hrišćani zapravo su ostaci kulta Izide, egipatske boginje.
Od svih egipatskih bogova i ne znajući kakvu to silu sadrži u sebi, njoj se i danas prinose darovi i molitve. Rođena je od majke Nut i oca Geb-a, bogova neba i zemlje. Njena sestra je Neftis, a njena braća su Set i Oziris, koji joj je i muž. Često se Neftis i Izis posmatraju kao Venera u različitim vladarstvima (Neftis kao vladar Bika, a Izis kao vladar Vage), a Oziris i Set po istoj logici kao Mars u Ovnu ili Mars u Škorpiji.
Njeno ime Izis, Iz, Is, Esa, Isa, Isi... znači kameni presto, ili vladarski presto, stolicu kraljeva. Na širem području Afrike i dan danas se neguje kult vladarske stolice koja je obavezno izrađena od zlata i pridaju joj se okultne moći. Stolica kralja je njegova majka. Što samo govori da tradicija i mit značaja boginje zaštitnice i dalje traju.
Interesantno je da je po nekim autorima ime Isus izvedeno iz njenog imena, mada se jezički stručnjaci uglavnom slažu da to nije tačno, jer je Isus - ime nastalo grčkom transkripcijom jevrejskog imena Jošua. Baš kao što je i i Izis na isti način postala Izida (Plutarh – Priča o Izidi i Oziridi).
Kao Izis poznata je u Egiptu, ali širom starog sveta možemo je naći u varijantama ženskih božanstava Ištar ili Astarta bilo da se pozivamo na starojevrejske ili vavilonske mitove. Ona je ta ženska održavajuća energija, ona ista Šakti poznata iz hindu simbolike. A njena priča je sledeća...
Set je bio ljubomoran na Ozirisa, te je smislio plan kako da ga ubije. Poslao je ljude koji su ga izmerili noću i kradomice i dao da se izradi drveni sanduk po tačnim Ozirisovim merama. Tada ga je pozvao na gozbu i objavio da će baš taj drveni sanduk pokloniti onome ko uspe da stane u njega. Naravno da sanduk nikome nije odgovarao sve dok Oziris nije ušao u njega. Set je skočio, zatvorio ga i bacio u reku.
Kada je Izis saznala šta se desilo krenula je u mučnu potragu nadajući se da je Oziris još uvek živ. Sanduk je na kraju i pronašla, ali u susednom carstvu, te je morala da izgubi dragoceno vreme moleći vladara Biblosa da joj dopusti da spase svog muža. Na kraju, uspela je da ga izvuče iz sanduka, ali u tom trenutku Oziris je već bio mrtav.
Sakrila je telo u močvari kraj reke i otišla da pripremi adekvatnu sahranu. Međutim, Set je budno pratio šta ona radi i isekao Izirisovo telo na 13 komada (po nekim izvorima na 15) i razbacao ih okolo. Kada se Izis vratila bolno je shvatila da će morati da primeni magiju. Sakupila je 12 delova Ozirisovog tela i sastavila ih, ali nije mogla da pronađe njegov polni organ, koji su najverovatnije pojele ribe. Zato ga je napravila od gline (a po nekim izvorima od zlata) i transformisala se u zmaja da bi obletela oko Ozirisovog tela i vratila ga u život.
Oziris je zaista oživeo, ali Izis je znala da magija neće dugo trajati. Uspela je da izvede polni odnos sa njim i ostane trudna, tačno pre no što ju je muž ovog puta zauvek napustio.
Pošto je kao trudna bila u vrlo osetljivoj situaciji i nije mogla da se brani, ona se krila sve do porođaja i neko vreme posle toga dok njen sin Horus, preko nje inkarniran Oziris, nije ojačao i bio spreman da se suprotstavi Setu.
Horus i Set su od tada u večnom sukobu. Horus pobeđuje u zoru, a Set u sumrak.
A bitka i dalje traje...
Moć žene
U ovom mitu možemo da osetimo kolika je „ženska“ ljubav, koliku snagu i pokretačku moć ona nosi u sebi. Izis je krenula na svoje životno putovanje za Ozirisom potpuno sama, noseći u sebi jednu želju - da pomogne, da oživi.
Deljenje Ozirisovog tela na 13 delova prenosno je značenje 13 lunarnih ciklusa u toku godine. A da bi uspela da ovlada magijom, ova ne samo požrtvovana već i lukava boginja, morala je da natera Ra da joj kaže svoje pravo ime. Po starim tumačenjima (a to se i danas vrlo dobro zna u judaizmu) kada znamo nečije istinsko ime mi tada možemo da ovladamo njegovim moćima. Da bi Ra, kao vrhovno i solarno božanstvo, uopšte izreklo svoje tajno ime bilo je potrebno da se desi nešto čudno ili šokantno. I Izis je to izvela tako što je naterala zmiju da ga ujede. Ovde opet imamo simboliku istovetnu hinduističkoj i čak hrišćanskoj - gnostičkoj, gde je zmija simbol znanja i večno pokretljive energije.
Njena transformacija u zmaja i podizanje u vazduh sada pokazuje koliko ona moćnu energiju sadrži u sebi, koliko su zapravo moćne „ženske“ vrste energija. U ovoj fazi Izis se na slikama prikazuje sa širom otvorenim krilima kao prelepa mala ali moćna boginja.
Ona je zaštitnica iscelitelja, magičara i alhemičara, svih ubogih i stradalih. I dan danas kada se molimo u očajanju, kada je situacija ozbiljna, mi se obraćamo majci Boga, ženskom principu, jer ona donosi utehu i olakšanje. Njoj nije potrebno da primenjuje primitivne rituale ne bi li izazvala transformaciju. Transformacija je ona sama, magični preokret unutar duha koji dovodi do promene fizičkog tela.
Oziris, budući da je bog, a ipak ubijen od strane drugog boga, sada je dobio vladarstvo nad podzemnim carstvom i brigu o mrtvima. Međutim, i pored toga on je zadržao vlast nad ciklusima plodnosti zemlje. Izis posećujući svog muža održava vezu između gornjeg i donjeg carstva, između rađanja i plodosti, i umiranja i raspadanja. Susreti nje i njenog muža znak su obnavljanja prirode. Svake godine u proleće, jer Ozirisov Ba (njegova duša ili središte) je ovan i nosi svi simboliku sazvežđa Ovna, Egipćani bi jeli kolačiće od žita, u smislu da uzimaju Ozirisovo mrtvo telo koje će u njima samima ponovo oživeti. Da li su hrišćani kasnije preuzeli ovu simboliku i preneli je na priču o Isusovom stradanju i uskrsnuću, direktno je unoseći u ritual pričešća, to sada i nije toliko važno, s obzirom da se judeo-hrišćanski mitovi direktno oslanjaju na egipatsku mitologiju. Važnije je to što svuda u svetu, i svakoj religiji imamo oca boga, majku boga i dete boga, ono što kao ljudska bića nosimo u svojoj podsvesti. Otac je muški princip, majka ženski, a dete je inkarnacija, ponovni život svog oca, a kroz majku.
I kao i uvek baza jednog deteta, njegova sigurnost, njegov „presto“ je njegova majka. A kada odraste da bi se ostvario kao muškarac i zauzeo mesto svog oca - tu ulogu dobija njegova žena.
Izis se takođe često predstvalja i kao žena koja u naručju drži ili doji dete, svog sina Horusa. Nema ni traga sumnje da u podsvesti ljudskog bića ne postoji snažnija slika od te u kojoj žena drži malo dete. Sva ljubav i sva snaga skoncentrisani su u tom arhetipu.
Ono što su učili anđeli
Naravno da je mit o Izis daleko detaljniji, ali ovde ćemo se skoncentrisati na onaj deo gde je ova boginja izlečila svog sina Horusa od ujeda škorpije. Sam Horus predstavlja se u ljudskom telu sa ponekad glavom sokola ili orla. Znamo da se zodijački znak Škorpije nekada davno smatrao znakom Orla (kako stoji i u Bibliji). Snaga transformacije Ozirisa u Horusa može da se posmatra kao škorpionski poduhvat, gde su život i umiranje, borbe i preživljavanja konstante. Transformacija jednog gmižućeg, opasnog ali i isprepadanog stvora u uzlet samouverene ptice.
Izis se u ovom delu priče ponaša kao Mesec u Škorpiji, neko ko može da izabere da pati ili da leči. I ona shvatajući da od patnje nema koristi počinje svoj isceliteljski posao. Takođe, kao „ženski“ princip možemo je posmatrati kao Veneru u Škorpiji, onu kojoj se strast i daje i uzima.
Takođe, Izis je u tom istom smislu i zaštitnica i pokrovitelj bogova koji štite posmrtne organe. Pogotovo se njen direktan uticaj ogleda prema Imsetiju – bogu zaštitniku posmrtne posude u kojoj se posle mumifikacije pokojnika čuva njegova jetra. Egipćani su bili vrlo svesni „snage“ jetre, njenog uticaja na celokupno zdravlje osobe, kao što su i alhemičari znali da će se svi procesi transformacije odigrati baš tu u telu onoga ko bi popio eliksir.
Po vavilonskim predanjima Bog je stvorio čoveka, a anđeli su imali tu obavezu da nadgledaju i kontrolišu njegov razvoj u Rajskom vrtu. Čovek nije smeo da se hrani sa drveta saznanja i drveta večnog života. Bog je to strogo zabranio. I sve priče o nastanku ljudske vrste svode se na isto. Ali zašto?
Po nekim legendama sa ova dva drveta mogli su da jedu samo anđeli i Bog kao njihov vrhovni zapovednik, jer to nije bila obična hrana. I kao što takođe znamo, zmija je nagovorila ženu, a žena muškarca da ipak probaju jednu vrstu zabranjenih plodova. Čovek se u tom trenutku osvestio i naravno tim činom zauvek sebe proterao iz zaštićene zone raja u bolnu stvarnost.
Ono što se dalje spominje u vavilonskim legendama je da su sami anđeli naučili čoveka da spravlja Kamen mudrosti ne bi li na drugačiji način okusio plodove sa drveta večnog života. Pored tog i danas komplikovanog posla, anđeli su naučili ljude da eksplatišu rudu i osnovne metalurške procese Interesantno je da su naučili i žene na prvi pogled nevažnu stvar – kako da se šminkaju i doteruju.
U tom smislu u stara vremena se pojavljuje i dokument pod imenom „Izis svom sinu Horusu“ gde sama boginja objašnjava svom sinu kako je stekla magijske i isceliteljske moći. Ona tvrdi da te moći nije mogla da ostvari sama, već je pomoć potražila od anđela. Uzletela je na nebo i zamolila prvog anđela da joj oda tajne isceljivanja i alhemije, nudeći mu sebe zauzvrat. On jeste bio zainteresovan, ali joj je i iskreno rekao da on to ne zna. Ali i da će sledećeg dana sa sobom povesti anđela koji poseduje ta znanja. Izis je sledećeg dana pokušala isto, i zaista oba anđela su bila tu. Onaj koji je znao tajne otkrio ih je bez ikakvih tražnji zauzvrat. A sledeći redovi ovog dokumenta se odnose na direktne savete Horusu da sve što radi i sve što ima veze sa isceljivanjem ili hemijskim preparatima mora da bude utemeljeno u istini i ljubavi. Ponovo se insistira na ljubavi.
Treba istaći i činjenicu da se baza alhemičarskih istraživanja Aleksandrijske škole zasniva na tim redovima. A ceo spis možemo posmatrati kao detaljno uputstvo lekarima, magičarima i alhemičarima... (u staro doba ove brojne profesije su bile jedna). Jedan iscelitelj mora da se mentalno i emotivno podigne u više dimenzije saznanja. Ne sme da odustaje pred preprekama, mora da traži pravi autoritet koji će ga podučavati i mora bude spreman da da samog sebe u tom procesu.
Jednom kada je ovladao znanjem iscelitelj ili alhemičar svejedno, mora da se pridržava strogih moralnih normi i da sve radi sa ljubavlju.
Onom ljubavlju i onom ženskom predanošću jedne boginje.
I danas poštovane Izis.
No comments:
Post a Comment