Svadba ko svadba i šta da se priča...

Prvo je stigao licencirani...




Crkva sv. Đorđa na Banovom brdetu.
Ne znam, nisam se navikla na nju. Bilo mi je malo čudno.




Luster im je savršen za Feng Šui (ispravno se kaže Fang Šuei).




Normalno, okrunjeni su.
Snaja mi je predivna, a njemu kruna baš i ne stoji.
Sve vreme sam čekala da sklizne niže i napravi mu one klempave uši.
Ali nije... na sreću.




Bio je i stari prijatelj Gaavril.




Procedura je procedura. I ima da se poštuje.
Tri kruga paradnim korakom, i to svezani.




Jedan drugi anđeo se brinuo o bidermajeru za to vreme.




Elem, sve su nas poređali u borbenu formaciju i dali znak da igre počnu. Ali kako smo bile apsolutno nezainteresovane, buketić samo što nije pao. J. se u poslednji čas bacila i uhvatila štafetu.
Toliko o ženskim težnjama u vezi udaje...




U sali nas je sačekao man with roses.
Gentleman.
Divan čovek, sjajan, smiren, duhovit na lep način.
Odlično... sada smo rodbina.




Muzika je bila perfektna. Dobro odabran evergrin, školovani muški i ženski glas, ne pretenciozni, samo odlični, podešeno ozvučenje.
I uz efekte takve muzike odjednom su svi bili fini, na note.




Mili je sa J. imala zadatak da nas zakiti.
...I zaboravila da skine duks.




Predjelo. Molim fokus na tanjir... Hvala.
Kao što se na slici ukazuje, na mesu svinjskog porekla imamo parče proje, dva komada sira i malo ajvara.
Od svega toga koristim samo ajvar i salatu. I zato sam i odlučila da izmaltretiram kelnera, vratila mu tanjir i zatražila nešto posno.




Ovo je izigravalo ruzmarin. Devojke su odlučile da nas vezuju oko ruke, da kao iglama ne bi oštetile tanke bluze. Posle im je neko ubacio buvu da je to katolički običaj. Meni je bilo svejedno, ideja je lepa, cvetić je sladak, ali je na kraju ispalo da ič ne valja. Stalno mi se odvezivala trakica, čak i iz čvora.
Te sam sebi zadala hitan zadatak da manifestujem čiodu.




Čekale su me čak dve po povratku iz ladies room i to tik uz cvetni aranžman na stolu. Neko se uvek brine o svemu.
A čekalo me je i "posno".

Na ovoj slici nam se ukazuje pirinač, solo i u paprici.
Nije mi se svideo, hladan i bezukusan. Ja to volim sa bosiljkom, ruzmarinom i kuvano na maslinovom ulju.
I naravno, prebranac.
I to volim sa prazilukom.

Sve ostalo se tretira kao dekoracija.
Dekoraciju sam, u tom smislu, prvo i pojela.
U stvari, bilo bi bolje da sam zatražila vanglu dekoracije, pa da smo mirni do torte... al' ne može čovek da se seti svega u trenutku.

No, zaključak: ljudi se ovde drže na ugljenim hidratima i homeopatskim dozama vitamina.
U gadnu sam babu izrasla... znam i sama.




No, konačno je licencirani održao govor.
Spomenuo je i neke drage ljude koji nas gledaju iz jedne lepše dimenzije i raduju se...

A onda su odigrali svoj prvi bračni valcer.
U stvari, igralo je njih troje.

Ona i njih dvojica.




I licencirani i ja smo pokušali da ličimo na plesni par, ali on kapira korake jako sporo. Pokušavala sam i valcer i tango, ali džabe.
Inače, tkanicu nosim (ovo je muška) da me ne bi pomešali sa osobljem restorana.




E, ovo je moj novi dečko.
Sladak k'o ovaj 'lebac što ga tako slatko žvaće.




A snaja br. 1 je bila kao holivudska glumica iz tridesetih godina.
Snaje volim više od njih dvojice, žene moraju da se podržavaju međusobno. Nema tu dalje priče.





Ovde imamo krucijalni dokaz da se po beogradskim restoracijama servira identičan meni. Prilažem dokaznu fotografiju, mislim da je 33. iz posta svilen konac rules!
Tada mi se uglavio vedski post (post kao posno, a ne kao blog post), te je ribu po povratku kući probala naša Sivkica, ali sada sam bila oslobođena religioznih dana, kako hrišćanskih tako i svih ostalih te sam se bacila i...
I ništa. Predimljeno (a zašto je uopšte dimljeno?) i presoljeno.
I pojedoh limun...
Dakle, ovde ljudi definitivno pune svoja tela skrobom i u sledećoj fazi lekovima.
U stvari, izrasla sam u duplu gadnu babu...




U međuvremenu Mili je dobila sarmu i pečenje i upravo počela da se dosađuje u iščekivanju torte. Da ne bi gubila vreme počela je i da fantazira kako bi izgledala moja svadba.
Ovo postaje opasno, pomislila sam, prvo me je licencirani zamislio kao udatu ženu, Ljilja je poželela da sledeće venčanje bude moje, pa sad Mili...
Ali, s obzirom da se i muzika srozala na hitove Miše Kovača, Srebrnih krila, Čole, Joksimovića... i u nedostatku boljih ideja skoncentrisala sam se na planiranje iste, hipotetične svadbe.
Na švedskom stolu ima da stoje torte i kolači i to pola sata posle donošenja predjela, da deca ne crkavaju od muke i dosade. Tačka 2. bend ćemo angažovati, isti ovaj, ali pod uslovom da izbace domaću soft pop glazbu i pod 3. ja ću lično i personalno intervenisati na sastavljanju jelovnika... Samo da se zna.
Ostalo nam je još samo da taj istorijski porodični dogovor ratifikuje i Trilateralna komisija i gotovo.




Rasprava je nastavljena dalje, da bi zaključile - 2 venčanja u roku od 4 meseca su previše. Najbolje se snalazimo uz dinamiku jedna svadba na 10 godina. Tada nam je sve novo.

I kao što sam u toku prethodnog venčanja prediktovala da će godina biti plodna, nisam se prevarila.
Obe bebe, od oba svadbena para, očekuju se krajem juna, početkom jula.

A muzika je... Počeli su narodnjaci.
Stvarno nemam ništa protiv, dapače podržavam, ali... kakva je sad tu uloga moja, neću te pitati...

I da, prilažem još jedan krucijalni dokaz da ne ličim na Hajda, pjevača čiji glazbeni sustav trenutno trešti iz zvučnika (prim. aut.: pogledati par prethodnih postova).
Jeste, imam mongolsko lice, ali ipak...
A Mili kaže, gledaj, pa nisi ćorava, potpuno ste isti.

Ovde bi sad lepo legla ona priča o dva ovna na brvnu, ali neka neću...

By the way, vidi se kako sam i umetnički uheftala cvetić.




I meni najdraža fotografija...
Licencirani sa gospođom, mlađi sa gospođom, torta... i oberkelner koji je preživeo moja "izvoljavanja".




A onda sam shvatila da u stvari kum zna da pleše.
I odigrasmo salsu na ništa više nego Cecu.
Dragane moj, kad odu svi...
Važno da je veselo.

Važno da je tu sloga.




I konačno...
Bilo je još torti, ali ljudi su me gledali kao da sam idiot što idem okolo i fotografišem.

Ova sa natpisom je po Milinom uverenju bila najbolja.
U pitanju je domaća torta sa nekim žutim kremom, a samo odneta na profesionalno ukrašavanje.




A ova je moj favorit.
Kore postoje samo u tragovima i to čokoladne, puno ulupane pavlake, višnje i bogato posuto mrvicama gorke čokolade.

Kada sam se vratila po još... Tog "još" više nije bilo.
A onda sam bez blama grebala po ostacima mrvica dok je kelnerica zgranuto čekala da odnese poslužavnik.
Ma, jednom se živi.




Eto, tu stvarno nema šta da se priča.
Ostalo mi je samo kao želja da čujem i ovo, jer stvarno nemam ništa protiv bilo koje vrste muzike do god mi prija.

Pa, za novi par i novi početak...

kompromis...dok radim nešto drugo

China, Korea, Valjevo i Stepojevac !!!!!!!!

Ovaj video mora da stoji tačno na ovom mestu, dok ja pokušavam da uradim i završim neke daleko važnije stvari...




By the way, Mili me danima ubeđuje da Hajd (pjevač ovog vokalno instrumentalnog sastava) i ja ličimo kao blizanci.
Lupa dete gluposti.


U očekivanju daleko prozaičnijih postova...

San i operativna java

Trebalo mi je skoro godinu dana da se sastavim.
Mrzela sam e-75.
I bilo mi je potrebno vreme da...
Ne znam, da prestanem da se traumiram i razmišljam o prošlosti.




Ali u tome i jeste stvar, koliko brzo sam sposobna da se vratim u ravnotežu.
Da oslobodim memorijski prostor na telefonu, na kompu, u mozgu.
Koliko se brzo izvlačim.
Koliko brzo brišem nepotrebne informacije.




Kao ona biblijska priča o Lotovoj ženi.
Nema osvrtanja.
Nema sećanja.




I kada se očisti sve - otvori se novi prostor.
Za stare prijatelje sa severozapada i njihove nove ideje.
U te svrhe i služi e-75.




Platforma je uspostavljena, svi serveri su u funkciji, portovi otvoreni, javu sam preuzela.
Glavna informaciona magistrala je prohodna.




Idemo momci.
Vreme je za akciju.

11. Simbolika i mitologija zmije u alhemiji

Počelo je od muškarca, žene i zmije. Zmija je ženi rekla da neće umreti ako proba plodove sa drveta saznanja i večnog života. A probavši plod sa drveta saznanja i muškarac i žena su prvo osetili stid, ono što ih je zauvek isteralo iz zaštićene zone postojanja. Ono što ih je nateralo da se bore, da nauče što više ne bi li postali kao sam Tvorac, ne bi li ponovo osetili onaj prvobitni mir i spokojstvo.

Kaducej

Mit o zmiji je jedan od najstarijih arhetipova u ljudskoj svesti. U Indiji je osnova svih duhovnih učenja da se ovaj svet, ova ravan postojanja, sastoji iz tri gune, tri veze ili zmije. Prvo je stvorena tamas guna (tamna ili crna zmija) koja se spustila sa božanske ravni na dole. To je sila koja umrtvljuje. Zatim se transformisala u rajas gunu (crvenu ili agresivnu zmiju) koja je proizvela mnoštvo i akciju unutar tog mnoštva. I na kraju, preobraženjem mnoštva u duhovnu sferu bila je kreirana sattva guna (bela, smirujuća zmija), kao blistava sila koja podiže energiju ka božanskoj ravni.





Tri gune ili tri zmije kao tri faze alhemičarskog rada – nigredo (crnjenje), albedo (beljenje) i rubedo (crvenjenje).
Prilikom duhovnog rada na sebi čovek prolazi kroz sve tri energije i njegovo konačno oslobođenje nije da „obitava“ unutar satvičke gune, već da ih transformiše sve i uzdigne se na nivo Boga. Međutim, možemo da uočimo da se alhemičarski posao sastoji u tome da zadrži crvenu fazu. Jer, ako je faza beljenja oduhovljenje tela, tada sa pravom u procesu kreiranja univerzalnog leka želimo da otelovimo duh (crvenjenje) što je fiksiranje duhovnog u fizičku sferu.
Naravno, vrlo je bitno ne zaboraviti i na trojstvo elemenata kao koren svih učenja. Da bi se pokrenula bilo koja energija i da bi ona funkcionisala u željenom pravcu potrebno je da udružimo tri komponente. U alhemičarskom slučaju konkretno u pitanju su sumpor, živa i so. Sumpor nosi preovlađujuću mušku energiju, živa žensku, dok se so pojavljuje kao modulator, uravnoteživač unutar procesa. Na potpuno isti način na koji nam sve velike religije stalno ukazuju na snagu trojstva, i koje se najčešće pojavljuje kao odnos muškarac, žena i dete, kao nebeski „monad“.

Zmija se pojavljuje i kao trojstvo. U zapadnoj praksi funkcioniše kroz mit o Hermesu. Hermes je kao što znamo predstavljen planetom Merkur i on je nosilac informacija, zaštitnik lekara i naučnika. U svojoj suštini on je zapravo bespolan i nastoji da uravnoteži ili poveže polarne energije (polaritet Sunce-Mesec, Venera-Mars i Jupiter-Saturn). Zbog svoje pokretljivosti i brzine Hermes ima krila na nogama. Ali što je još važnije Hermes ima i „čudesni“ štap. Setimo se da je Mojsije takođe imao čudesni štap kojim je razdvojio more i omogućio Jevrejima beg iz Egipta, sveti Ilija je svoj štap pretvarao u zmiju, a svaki šaman ili vrač i dalje odano nosi sopstvenu palicu, kao uostalom i svaka vila u bajkama ili svaki rašljar. Sam štap nije ništa drugo do produžena ruka onog ko ga nosi, koncentracija sile unutar samog bića usmerena u jednom pravcu, koja zbog svog usmerenja, zapravo fokusa, dobija višestruko na snazi.
Po legendi, videvši dve zmije kako su se upetljale u toku borbe Hermes je udario štapom tačno između njih i one su se naizmenično i spiralno obmotale oko štapa. To je slika koju možete da vidite na ulazu u svaku apoteku. A takav štap sa zmijama se zove kaducej.
Alhemičarski - u pitanju je odnos sumpora i žive, nad kojima vlada duhovna osovina.

Ako se vratimo Bibliji kao izvoru još jednom možemo da saznamo da se istinski iscelitelj prepoznaje po tome što je sposoban da popije otrov i ostane živ, da lako uči i koristi što više stranih jezika, i naravno da nema strah od „gmazova“, zmija i guštera konkretno. Što su sve merkurijanske osobine.
Na Istoku hiljadama godina funkcioniše učenje o dualnim silama u ljudskom telu, zapravo dve zmije koje se ukrštaju oko kičme. One se zovu Ida i Pingala i nose u sebi energije Sunca i Meseca. Treća zmija ili energija koja se pojavljuje tačno između njih, ali samo kada su uravnotežene jeste Sušumna. Tada čovek ima savršen protok energija u sebi i uživa u odličnom zdravlju.
Naravno, ne treba zaboraviti Kundalini. To je najmoćnija energija unutar tela, nalazi se u zoni korenske čakre i predstavljena je kao crvena zmija tri i po puta obmotana u stanju sna. Probuđena Kundalini pulsaciono se uzdiže uz kičmu do krunske čakre. Smatra se probuđenom iskonskom Šakti energijom (ženskom božanskom silom) koja se na vrhu glave spaja sa Šivom (muškom božanskom silom) i tako spojena vraća se u telo darujući ga božanskim moćima i uvidima u večnu mudrost.

Slika koja fascinira i plaši je alhemičarska predstava zmije prikucane na krst. U svojoj suštini, to je simbol fiksiranja žive kao „nemirne“ životne sile. Krst je kosmička osovina oko koje se uvija energija misli i ideja, i koja samu sebe rasipa u željama i maštanjima. Fiksiranjem žive postiže se usmerenost, a time se stiče i snaga.
U kineskoj tradiciji usmerena zmija dobija krila i transmutira u zmaja, energiju velikog opsega. I bitno je da zmaj nije previše spor, jer se tada smatra mrtvom, stagnantnom energijom, niti sme da bude previše brz, jer je tada „ubistven“. Idealan zmaj se kreće stabilnom brzinom i to vijugajući sve vreme, baš kako se kreće i zmija u prirodi.

Dakle, u početku smo imali muškarca, ženu i energiju. Onu energiju koja im je donela i strah, i stid i želju za učenjem. I koja je isto tako bila uzrok progonstva sa mesta gde su bili deca Boga.
Da bi ih naterala da postanu roditelji Boga.
Da ne odustanu pokušavajući.

Hoće li sloboda umjeti da pjeva kao što su sužnji pjevali o njoj - part 2

Negde u aprilu prošle godine objavila sam jedan očajnički post, a koji se ticao moje još očajnije potrage za dubokim crnim starkama, kritikama porodice Džonas i njihovog pogubnog muzičkog, i svih ostalih, uticaja na moje mlado i nezrelo, ali prilično jogunasto čeljade, kao i određene doze žaljenja za finskim metalcima koji su u tom trenutku postali naša zajednička muzička prošlost.

U stilu, crtaću ja finske metalce, ali finskoga arlaukanja više biti neće.

Kao zaključak tog kapitalnog porodično-istorijskog dokumenta pozvala sam se na Kancelariju strateškog uticaja i njihovu povelju "Sloboda".
Ponavljam je zarad prisećanja:



Elem, u međuvremenu situacija je avanzovala, metamorfisala se takoreći, u fazu "Kakve bre, starke, to nose samo šabani!"

Te sada imam sledeći zadatak. A dotični zadatak se svodi na standardno "da mi kupiš Mile suknjicu od svile" i moj još standardniji odgovor "nisam ti ja Rokfeler, Bildeberger grupa, niti slobodna masonka da mi serviraš svoje dijamantske želje i potrebe".

Šta god rekla ili uradila sudbina je neumoljiva.
Zbogom starke, dobrodošle martinke.

Možda su starke bile skupa i nekvalitetna roba, ali martinke su još skuplje, mada... dosta izdržljive.
A već je hvatam krajem oka kako isprobava i moju staru motorku.
I prisećam se onih scena kada je V. "udubio" nogu nekom liku u KST-u pre hiljadu godina.
Vrlo sam brzo shvatila zašto treba da se izvučem iz gomile kada se svira neka poletnija glazba.

Motorka joj je prevelika, hvala Bogu... za sada.
Ali martinke...

I zašto martinke?

Zato što su čudni putevi Gospodnji, zato što ozbiljno pišem o alhemiji, zato što sam silom prilika u toku pretraživanja naučila da pod obavezno iz rezultata elimišem japanski serijal "Full Metal Alchemist", zato što je ona upravo iz tog razloga usput odgledala sve sezone ovog serijala na You Tube-u, pročitala sve što se o tome dalo pročitati i onda počela da traga za podacima koji se tiču muzike koja je korišćena u epizodama.

Sve ove akcije rezultirale su ovako:





Pošto ni moja vrlo bliska kapitulacija po pitanju martinki nije dovoljna, Mili me sada spopada japanskim slengom i konstatacijom da pojma o životu nemam kad ni najobičniji japanski ne znam.
Mudro joj uzvraćam mandarinskim kineskim, na šta ona zapušava uši (da joj se jezički uticaji ne bi mešali) i trudim se da gledam svoja posla.
To jest, trudim se da napravim finansijsku konstrukciju koja bi izdržala sve dečije snove.
...Ili bar većinu.

A džapanci?
U odnosu na Jonas brothers, L'Arc En Ciel (Duga, u prevodu za one sa skupljim ulaznicama) su mila majka, muzika za moje uši i kontemplatvni momenat - all in one.

Čini mi se da ipak nekako, negde, u nekom pogledu svaki dan napredujemo.

Šećerna jabuka, orasnice i šarene bombone

Ponekad je potrebno samo malo...




Nikakva egzotična destinacija, samo lokalni vašar.




Dečija radost...



... i zečija radost.




Moje oduševljenje...



...i opštenarodno veselje.




Neki su rizikovali



...onako baš baš...



a neki su ostali dole...



... da fotografišu istorijski trenutak.




Po kazni sam morala da se vozim na zmaju,



i posle toga više nije bilo smisla da se osećam ovako...




A neki su se i dalje pravili važni...



... valjda u želji da se obuče za astronaute.




Mornar na nebu, ako nisam - biću.
Ako zoru nisam oteo još,
nisam ukrao,
ukrašću je već...

...setim se tih stihova i produžim dalje.




...sve do čarobnog drveta...



I posle nastavimo u ledeni gradski dan.

jnana yoga

Trajanje materjalnog svemira je ograničeno i ispoljeno je u ciklusima kalpa. Kalpa je dan Brahme, a dan Brahme se sastoji od hiljadu ciklusa četiri yuga ili razdoblja: Satya, Treta, Dvapara i Kali. Ciklus Satya ima obeležja vrline, mudrosti i religije, gde praktično ne postoji neznanje i porok, i ta yuga traje 1 728 000 godina.
U Treta yugi pojavljuje se porok i ta yuga traje 1 296 000 godina. U Dvapara yugi postoji još veće opadanje vrline i religije, porok narasta i ova yuga traje 864 000 godina.
I konačno, u Kali yugi (koja traje već od pre 5 000 godina) postoji obilje razdora, neznanja, nereligije i poroka. Prava vrlina praktično i ne postoji, i yuga traje 432 000 godina. U Kali yugi porok narasta do te mere da se na kraju yuge On pojavljuje kao avatar, uništava demone, spašava svoje odane i otpočinje sledeću Satya yugu, a zatim se ovaj celokupan proces ponavlja.

Ove četiri yuge koje se okreću hiljadu puta predstavljaju jedan dan Brahme, boga ovog stvaranja, a isti broj sačinjava jednu noć. Brahma živi stotinu ovakvih godina i onda umire.
Zemaljskim proračunima ovih "stotinu godina" iznosi 311 biliona i 40 milijardi zemaljskih godina.
Prema tome, život Brahme izgleda fantastičan i beskrajan, ali sa tačke gledišta večnosti samo je kratak kao bljesak munje. U okeanu Uzročnosti postoje bezbrojne Brahme koje se javljaju i iščezavaju kao mehurići pene. Brahma i njegov stvoreni svet su zajedno deo materjalnog svemira i zato su stalno promenljivi.





Za materjalno stvaranje, Njegova potpuna ekspanzija uzima oblik tri Visnua.
Prvi, Maha-Visnu stvara čitavu materjalnu energiju poznatu kao mahat-tattva. Drugi, Garbhodakasayi-Visnu ulazi u sve univerzume da bi u njima stvorio raznolikosti. Treći, Ksirodakasayi-Visnu je rasprostranjen kao sveprožimajući Duh u svim univerzumima i poznat je kao Paramatma koja je prisutna i u najsitnijim česticama.
Svako ko poznaje ova tri Visnua može da se oslobodi materjalne zapletenosti...

Razmišljam o geologiji ovih dana.

Lekcije iz ekonomije i mapiranja psihe

Ne znam zašto, u stvari znam, zbog čega se na tehničkim fakultetima pred kraj školovanja uči i ekonomija.
Ipak treba da budemo upućeni u neke osnove, da ne izigravamo samo sklapače mehanizama.
Iz istog razloga bili smo prinuđeni da prespavavamo i časove sociologije na prvoj godini. A kada se bolje prisetim učiše nas nešto i o odbrani države.

Ono što jeste problem generalno a tiče se i nižeg i višeg obrazovanja u Srba jeste nedostatak ispravnog koncepta obrazovanja, te i realizacije istog. Što će reći skraćeno - ništa tu ne valja.

To što smo učili o sociologiji, zakonima funkcionisanja država (i ponašanju u toku ratovanja), kao i o ekonomiji, mogli smo da saberemo u jedan jedini predmet koji bi trajao dva semestra ili sve vreme školovanja.
Ali samo pod uslovom da je odlično koncipiran.

I da nam ga prenosi osoba koja to naravno ume da uradi.
Druga je neka priča što smo, na primer, imali nekoliko profesora koje prvo treba naučiti da razgovetno govore, pa onda nekoliko njih koje treba naučiti maternji jezik... i popriličan broj onih koje prvo treba uputiti na obavezno lečenje alkoholizma.
Ali, kao što rekoh, druga je to neka priča.





Ekonomija i ja smo godinama vrlo uspešno izbegavale jedna drugu, iako smo živele u istom domaćinstvu. Kada odrastaš sa činjenicom da su ti roditelji ekonomisti i to vrlo dobri teoretičari, možeš samo istu da zamrziš iz dubine duše.
A onda smo se srele na poslednjoj godini fakulteta.
Naravno da sam je razvlačila do samog kraja.
I da bih shvatila da se taj potez nikako ne isplati, ulaskom u sistem iznedren pod Bolonjskom deklaracijom dobila sam još par predmeta za polaganje i automatski mi među njima uvališe i marketing.

Marketing je, iskreno, jedna sjajna nauka, ali ne i u Srbiji. Pogotovo ne kada je isti onaj profesor koji mi je tako traljavo predavao ekonomiju, napisao još goru knjigu (prepunu grešaka) dobio u zadatak da me prosvetli i ovoj oblasti.
No, vremena za razvlačenje nije bilo.
Dete u meni je raslo i mogla sam da biram da sednem i naučim odmah napamet sve one servirane budalaštine ili da čekam i uradim istu stvar sa sve bebom u naručju.
Tako sam presekla sve dovode sopstvenog mozga koji bi mogli da postave i neko vispreno pitanje i ljudski se pretrovala lupetanjima.
Prošla oba ispita i to sa pristojnim ocenama.

Samo što je negde u nekim mojim ličnim dubinama ostalo razočarenje.
Znala sam da ekonomija i marketing nisu ono što se praktikuje i predaje u Srbiji.
I znala sam da ako zaista treba da naučim jednog dana otvoriće mi se ispravan put.

Danas znam popriličan broj ljudi koji to predaju i primenjuju na ispravan način.
I Stiven Pirs je samo jedan od njih, da ne bude zabune.
Samo jedan od mnogih...





I nije čak ni stvar u tome što on kao govornik ima taj teatralni nastup, on zna šta priča. On to primenjuje. I on ima korist od toga.

Uostalom, zašto i ne bi imao taj "zanimljiv" nastup?
Mora da ga poseduje da bi publici držao pažnju.
Dragi moji bivši profesori, eto vam lekcija iz osnovne logike...




Ljudi su potpuno nesvesni kada se bune protiv globalizacije. Naravno da treba sačuvati nacionalni identitet. Ali i takođe, reći "hvala" na mogućnostima koje nam se nude.
I naučiti nešto od onih koji primenjuju to što propovedaju.




I tražiti dalje...


I da ne zaboravim - prvo i jedino pitanje je "vrednost".

Identifikovanje vrednosti, preduzimanje akcije i fokusiranje na cilj.
To je prava lekcija iz ekonomije.

A ovaj "value" deo treba vrlo pažljivo odslušati.



Zato što gosn Pirs zna ono o čemu govori.
Primenio je teoriju u praksi i izvukao korist.
A to i jeste cilj... zar ne?

Jupiter u Ribama - opšti principi i egzaltacija

Sredinom januara Jupiter će ući u svoju domicilnu kuću – sazvežđe Riba. S obzirom da se posle 29 godina Saturn ponovo nalazi u znaku svoje egzaltacije ovaj raspored doneće razrešenje nekih duhovnih dilema i postaviće i ljude i ideje i stvari na njihovo pravo mesto. Ono koje su zaslužili.


Svrha učitelja

Jupiter je ekspanzija, uticaj, izobilje. Jupiter je mir, duhovna snaga, pokret ka viziji. Obično se smatra blagoslovom, za razliku od Saturna kome je dodeljena uloga mučitelja, ali kao i uvek, nije sve tako tačno određeno crno-belo. Saturn vlada vremenom, a Jupiter prostorom. Oba su aspekti Boga ili pokretačke sile ovog svemira. A ovaj svemir se smatra prostor-vremenom, jedinstvenom karakteristikom univerzalne sile koja je u stanju stalne promene. Ponekad nam je potrebna eskspanzija što je osnovna osobina Jupitera, ali isto toliko potreban nam je mir i konsolidacija, kristalizacija ideje u formu - sve ono što Saturn u biti i jeste.

Osnovne domicilne kuće Jupitera su sazvežđa Strelca i Riba. U Strelcu kao prirodnoj 9. kući Jupiter, naravno ako je dobro postavljen u odnosu na druge planete, donosi duga putovanja, avanturističke puteve i pionirski duh i, isto tako želju za osvajanjem vrhova znanja. U Ribama donosi mir, kontemplaciju, urođenu duhovnost, strasnu želju za istraživanjem dubina mora, kosmosa i one poslednje granice – uma ili Duha u nama.
Po vedskoj astrologiji čovek koji je kroz hiljade svojih života zaslužio blagoslov ima dobro postavljen Jupiter i to u svojim ugaonim kućama. Ovakva postavka otkriva i savršenog astrologa, za razliku od zapadnog ili modernog astrološkog gledišta gde se astrolog raspoznaje po poziciji Merkura i u posledne vreme Urana. Bez obzira na različita gledišta, tu gde je smeštena ova planeta tu je mogućnost za napredovanje i izobilje.
U 1. kući osobi donosi ugled i prijatnu pojavu, i isto tako veliku verovatnoću gojaznog ili zdepastog izgleda, dok u 7. donosi lep nastup u javnosti i sreću kroz brak ili ugovorne poslove. U 2. kući mogućnost velikih zarada, života u velikim kućama ili stanovima, ugodno okruženje, a u 8. dobitak kroz bračnog partnera i zaštitu u po život opasnim situacijama. U 3. kući on je vezan za uspeh u komunikacijama, saobraćaju ili podučavanju dece, dok je u 9. odličan za daleka putovanja i postizanje sjajnih akademskih rezultata. U 4. kući on donosi porodično izobilje, a u 10. popularnost u karijeri. U 11. kući Jupiter nam otkriva našu sopstvenu blistavu viziju budućnosti i puno uticajnih i dobrobitnih prijateljstava, dok je u 5. znak naše sreće vezane za decu, pa čak i kada ta kuća pada u sazvežđe Jarca, gde se uvek javlja zastoj ili manjak po pitanju poroda, za uspeh glumačkog nastupa ili čak neočekivane dobitke, kao što je lutrija. U 6. kući Jupiter nam daje određenu notu svesnosti o ispravnom svakodnevnom životu, a sa tim u vezi i zdravlju, o prijatnom i nadahnjujućem radnom okruženju, dok je 12. kući znak smirenog i zaštićenog duha, i osobe koju sreća čeka na nekom prekomorskom putovanju ili dalekom kontinentu.
U solarnim kartama, a to su one koje važe kao lični godišnji horoskopi (od rođendana do rođendana) pažljivo se prati pozicija Jupitera. Ako se desi da je Jupiter prva planeta na koju nailazi Mesec, a Mesec je u solarnoj karti glavni pokazatelj promena, osobi se vrlo često i vrlo lako dešava trudnoća ili bilo kakav drugi i vrlo dragocen dobitak.


Egzaltacija planete

Ali ono što je u svemu tome najbitnije jeste da se Jupiter egzaltira u Raku ili 4. kući. Neko bi se na ovom mestu sa pravom zapitao – zašto se to dešava i kako to da se jedan „duhovnik“ kao što je Jupiter oseća najbolje baš tu?
Kao i uvek, postoji više objašnjenja, i jedno od tih moglo bi da bude i ovo – 4. kuća je naše genetsko i duhovno nasleđe, naša porodica i pripadnost. Znanje koje se prenosi kroz generacije, na potpuno isti način kao što funkcioniše evolucija. 4. kuća je takođe i naša kuća, naše imanje, ono što nasleđujemo od roditelja. Ekspanzija je najlepša kada se dešava u domu, kada ne postoji opasnost od gladi, od teskobe, od hladnoće. Kada su ukućani brojni, složni, dobro raspoloženi. S obzirom da je to isto tako derivatna 12. kuća od 5., deca su zaštićena, pogotovo u toku majčine trudnoće.
Pozicija Jupitera u 4. kući takođe govori o neprekinutoj tradiciji slavljenja porodičnog sveca. U zavisnosti od pozicije ove kuće i samog Jupitera može se iz karte vrlo lako odrediti i svetac zaštitnik. To međutim, nije samo slika ili formalna kućna proslava ili ritual, to je svest o Bogu među nama, o njegovoj zaštiti kroz generacije koje su bile i koje će se rađati.
Natalna karta osobe sa Jupiterom u 4. kući govori nam o ispravnom i moralnom rezonovanju, o svesti da ako danas ne primim mito u državnoj službi, savesno operišem najsiromašnijeg pacijenta, tačno izmerim mušteriji povrće na pijaci, pa čak i dodam malo – da će moja deca jednog dana biti zaštićena od toga da pruže ruku ka narkoticima, da lažu, kradu ili čine teže prestupe. Svest da onim što sejem danas planiram i sopstvenu i porodičnu karmu, da ću jednog dana moći da požanjem plodove dobrote koje gajim upravo sada.
Da, Jupiter voli daljine i dubine i visine, ali se zaista najbolje oseća kada se vrati u svoj dom, svojim korenima. Tu gde smo složni i gde može najlakše da nas zaštiti. U takvoj porodici ne može da se desi glad, uvek neko ima prihod i uvek taj koji zarađuje najviše deli svoj dobitak sa ostalima. Svi ukućani vrlo dobro znaju koji su njihovi kućni poslovi i nema tu mrzovoljnih. Atmosfera je pozitivna i uvek se kreće u nekom nadahnjujućem pravcu, što je izuzetno za decu.
Saturn je crn, mršav, strog čovek, a Jupitera će te uvek prepoznati po tome što je zdepast i večito naginje gojenju, plav ili sed sa velikim jasnim i svetlim očima. Strogost i disciplina nam dolazi od dominantnog roditelja, dok najlepše znanje i mudrost blagosti stiže od onog manje dominantnog u nastupu, ali zapravo sa najviše uticaja.
Ako znate da vas čeka dobrota i toplina kući ćete se uvek vraćati po svoj topli tanjir mudrosti, ljubavi i uspeha.

10. Jevrejska alhemija

Gledajući generalno, u opštoj alhemičarskoj istoriji ima vrlo malo etabiliranih jevrejskih naučnika. Što uopšte ne bi trebalo da nas zavara. Jevrejski narod je stolećima preživljavao najteža iskušenja i progone. Tako su i najveći umovi tog naroda bili primorani da deluju pod hrišćanskim ili muslimanskim pseudonimima. Njihove tekstove obično možemo da nađemo kao pseudopigrafije, dela koja su vrlo namerno i lažno pripisivana drugim autorima.

Pseudopigrafije i opšta istorija

Smatra se da je alhemija već u 2. veku zaklonjena od očiju običnog sveta velom misticizma, uticajima grčkih i egipatskih bogova i simboličkih priča, kao i hrišćanskim gnosticizmom. S obzirom da se smatralo da su pored bogova, naravno sa Hermesom na čelu povorke, i svi veliki umovi i proroci raspolagali istim znanjem, mnoga dela su pripisivana Adamu i Abrahamu, a Mojsije se vrlo često javljao kao „izvorni“ autor nekih dokumenata. Čak je Bertelot 1887. publikovao delo pod imenom „Kolekcija starih grčkih alhemičara“ u kome se navode „Diplosis“ (umeće dupliranja težine zlata) i „Mojsijeva hemija“, a oba dela su i pripisana samom Mojsiju. Takođe je poznato da je i jedan od alhemičara aleksandrijskog perioda Zosimus isto tako često citirao baš „Mojsijevu hemiju“.
Delo koje se često spominje u vezi istorije alhemije je i „Osma knjiga Mojsijeva“ ili „Mojsijev ključ“ koju nalazimo u papirusu W, a u vezi Lajdenskog dokumenta, gde se spominju Abraham, Isak, Jakov, arhanđel Mihajlo i Jerusalimski hram. Recepti koji se spominju tu su istovetni sa onima koji se pripisuju pseudo Demetrisu i pripadaju takozvanoj klasi klasičnih metalurških recepata koji se javljaju u 8. veku.
Naravno, da se i kralju Solomonu pripisuje udeo u alhemičarskoj umetnosti i to u delu koje mu se pripisuje pod nazivom „Lavirint“. U njemu, bar kako se tvrdilo u srednjem veku, nalaze se recepti za transmutaciju bakra u zlato. A Marija Propovednica ili Marija Jevrejka, koja je spominjana ranije, postala je jedna od legendarnih osoba u istoriji alhemije. Njoj se pripisuje otkriće ugljovodonične kiseline, mada istorijski ta zasluga pripada arapskoj školi. Ono što je nesumnjivo njeno delo je bain-marie sistem za blago dogrevanje vodom koji se i dan danas široko koristi u hemijskim procesima. Žena koja je u ono doba bila puna praktičnih inženjersko-tehnoloških ideja i pronalazaka, ostaće upamćena i po pravilu „Jedan postaje dva, dva postaje tri, a tri postaje četiri“. Možda zvuči na prvi pogled matematički jasno i ni po čemu originalno, ali ovo pravilo prodire u sve sfere filozofije i religije. A zbog toga je i nazvana Marijom, sestrom Mojsijevom, jer su je često indentifikovali sa Mirjam, istorijskom sestrom velikog proroka, mada su ih delile hiljade godina. Takođe, u knjizi „O Aleksandru“ persijskog pesnika Nizamija ona se spominje kao sirijska princeza Marija koja posećuje Aleksandra Velikog i od samog Aristotela, pored ostalih stvari, uči umetnost pravljenja zlata.
Pored ovih pesničkih i vrlo slobodnih interpretacija, istorijski je zabeleženo da je čuveni alhemičar Zosimus vrlo precizno citirao baš njena dela.

Istorijski, alhemičarski rukopisi su najčešće prevođeni sa grčkog na sirijski, a zatim na arapski i hebrejski jezik. Tako su se mešali i uticaji i razmene znanja. Jedan od poznatijih autora Srednjeg veka je i Juda ha-Levi sa delom „Cuzari“, a Maimonides je o Hermesu raspravljao u delu „Moreh“, i u jednom od poglavlja spominje i Sabijance, čije statue planeta korespondiraju sa sedam metala i njihovim osobinama.
Geršon Solomon kao autor „Šaar ha-Šamajima“ u ovom pregledu daje jezgrovit opis bazične teorije „Al kimije“ i otvoreno navodi da je sve svoje znanje stekao čitajući hebrejske prevode sa arapskog.

Drvo života

Alhemija koja se razvijala pod hebrejskim autorima nosi jak pečat Kabale. Svedoci smo da i danas kabalističko učenje zadire u sve sfere postojanja. Kabala je daleko starija od Mojsijevog doba, čak se tvrdi da njeno poreklo seže dalje i od Egipta. Struktura samog učenja, simbolika i filozofija prevazilaze standardne religijske priče i zadiru u organizaciju kosmosa. Kabalisti tvrde da je izvor ovog učenja otkrio sam Bog i da ga svaki put ponovo otkriva učeniku koji ima čisto srce.
Jezik Kabale se odnosi na simbole i to one koji se tiču uređenja kosmosa. A ako se setimo Hermesovog načela „Kako je gore tako je i dole“ shvatićemo da ovo učenje zapravo otkriva božanski naum kreiranja sveta i svakog od nas ponaosob u njemu. Osnovni simbol uređenja je Solomonov hram, koji možemo da gledamo kao najmanju ćeliju sopstvenog tela, nas same, našu zajednicu, planetu, lokalni sistem, kosmos, ili čitav niz kosmosa kako traje kreacija, a za njom destrukcija prvobitne božanske ideje.
Ključevi za ulazak u kabalističko učenje su svetlost i vatra. Sama Kabala operiše religioznim i filozofskim idejama koje korespondraju sa svetlošču i vatrom, a imajući u cilju pravu istinsku religiju i pravu i istinsku nauku.
Svetlost je osnova na kojoj počiva superstruktura Kabale. Bog je prvo manifestovao samog sebe kao svetlost, pa zatim sve ostalo. U delu „Solomonova mudrost“ aleksandrijski autor Filo opisuje Boga kao „osvetljeno vreme“. Ovo delo jeste visoko cenjeno u kabalističkim krugovima, ali osnovu za učenje pružaju „Zohar“ (Knjiga svetlosti) koju je napisao Simeon ben Jochai oko 1558. i „Sepher Jezera“ (Knjiga stvaranja) čiji je autor nepoznat, a smatra se da je nastala između 100. god. pre nove i ere i 800. god.
Na Sepher Jezeru se gleda kao na ključ za čitanje Zohara i stalno se pocrtava da je svetlost primordijalna esencija kosmosa, da sav život i sva kretanja potiču od svetlosti ili kraće – svetlost je vitalna dinamička sila prirode. Takođe se ističe da kada usvojimo ovo znanje počinjemo da se penjemo Jakovovim lestvicama prolazeći 4 sefire i dodirujući „nebesko znanje“. A taj put je predstavljen simbolom pentagrama.
Sredinom 11. veka Solomon Gabirol je pod pseudonimom Avicebron napisao da postoje dva dela krucijalno važna za one koji žele da se bave Hermesovom naukom. To su „Liber de Causis“ (Knjiga uzroka) i „Fons Vitae“ (Izvor života). On govori o jedinstvu svetlosti koja se uzdiže sa najvišeg trona i deli u devet kategorija postojanja. Tako ujedinjenu svetlost autor naziva „supstancom intelekta“ . A kada opisuje Boga u Liber de Causis, Avicebron tvrdi da je On mudar i da je sa pozicije sopstvene mudrosti On manifestovao svoju volju kao svetlost, i da sva postojanja i supstance sadrže u sebi Boga kroz svetlost. Njegova volja, Njegovo bogoslovlje, Njegovo jedinstvo, Njegova večnost i samo Njegovo postojanje su za nas previše duboke misterije. Možemo ga znati jedino preko Njegove manifestacije – svetlosti.
Deset sephira Kabale su simbol koncepcije božanske volje. Kruna se zove Kether (beskraj) i ona je izvor odakle svetlost teče. Tu u kruni, svetlost je čisto bela i u njoj obitava dinamička sila svemira. Ona dakle objedinjuje svih 9 sfera postojanja i zato se broj „10“ u Kabali smatra savršenim.
Sledeće dve niže sephire su Binah i Hokman (inteligencija i mudrost, muški i ženski proncip) i sa Ketherom obrazuju prvu, višu trijadu – svet Duha. Ili, što bi alhemičari preveli kao so, sumpor i živu.
Ovde se sada jasno vidi da se kabalistički sistem zasniva na potpunoj, apsolutnoj harmoniji, ono što se u Hermesovoj smaragdnoj tabli naziva „operacija Sunca“. Zakon božanske harmonije pratimo hiljadama godina proučavajući kretanja nebeskih tela, jer bitka protiv haosa traje i dalje. Centrifugalna i cenrtipetalna sila, ženski i muški princip, aktivna i pasivna sila, sve se stalno kreće u pokušaju održavanja večne ravnoteže. Ovaj krug je simbolizovan alhemičarskom zmijom Ouroboros koja grize sopstveni rep.
Četvrta sephira je Tifereth (veličanstvena blistavost) i tretira se kao centralno Sunce našeg svemira, vidljivo samo okom duhovnosti.
Smatra se da je i prorok Jovan bio jedan od „viših“ kabalista. U njegovom „Otkrovenju“ se spominje vizija žene obučene u Sunce sa Mesecom pod njenim nogama i krunom od dvanaest zvezda na njenoj glavi. Rozenkrojcerovci su ovu viziju nazivali Sofijom ili predivnom mudrošću, a u to isto doba smatralo se da su Sofija i egipatska boginja Isis ista osoba, ženska emanacija Boga. Isis obučena u Sunce, sa mladim Mesecom i velikim crvenim zmajem pod nogama. Ona se otkriva kao centralno unutrašnje Sunce čoveku koji se posvetio nesebičnom radu i molitvama i to je u alhemičarskoj praksi poznato kao mistično podizanje vela Isis.
Peta sephira je Hesed (snaga), crveno, šesta je Gevurah (lepota), žuto, sedma je Netsah (čvrstoća), zeleno, i osma Hod (zadovoljstvo), plava boja. Kada se ove boje spoje u jednu one obrazuju Yesod (temelj) devetu sephiru, koja je davalac života ili vitalne energije i održavalac svetova koji se oslanjaju na nju.
Ovde se sada javlja i drugi ključ Kabale – vatra. Jer, tamo gde preovladava duh tu je svetlost dominantna, a tamo gde je izražen materjalni, fizički princip – tu je vatra vodeći element. kabala uči da je svetovni život samo zapravo proba za onaj spiritualni koji će tek uslediti, kao što je fetalni razvoj tek uvod u stvarni materjalni život. Odnos vatre i svetlosti, duha i materije, ravnoteža ili neravnoteža među njima određuju naš karakter i sudbinu.
Deseta i najniža sephira je Malkuth ili Azirah (svet tame), tako nazvana jer se tu ne može videti božanska ili nebeska svetlost. Ona je crna, a crna boja se, kao što znamo, definiše kao odsustvo svetlosti. I kao što kabalisti uče, tu se nalazimo mi pošto smo proterani iz božanskog vrta. Čoveku je ukinut večni život i počeli smo da se rađamo „slepi“, ovde se misli na duhovni život, pošto materija ili vatra preovlađuju.
Međutim, alhemija ovog puta u vezi sa kabalističkim principima pokušala je da se uzdigne i do večnog života i do univerzalnog znanja i božanske mudrosti.
Mi smo i dalje na putu vraćanja ka Bogu, ka našoj suštini.

osmi i deveti dan

Preksinoć, tačno u onom trenutku kada sam tonula u san videla sam njegovo lice.
Približila mu se i na neki način ušla mu u um kroz njegovo levo oko.
Samo trenutak izbezumljenja, foton shvatanja pre no što sam izgubila svest o sopstvenom telu.

Noćas sam sanjala kako se budim na vrhu planine Kailaš. Sve prekriveno predivnim snegom, ali mi nije hladno.
Znam da sam visoko, jako visoko. Gledam gore, nebo ima prelepu plavu boju. Ali nekih 2 metra iznad postoji tavanica napravljena od srebrnih zvezda.
Mili se budi pored mene, osvrće i onda se dogovaramo da siđemo.
I stvarno silazimo, bukvalno samo slećemo i to pravo na Trg Republike u centru grada.
Jedan stariji čovek je video kako to radimo, ali nije reagovao. Samo nas je posmatrao.
Ostali su prolazili kao da smo nevidljive.
U sledećoj sceni ponovo stojim na vrhu nekog brda, nema snega iako sam vrlo visoko.
Osvrćem se oko sebe, nigde nikoga.
A onda gledam sopstveno telo.
Sopstveni veliki stomak.
Trudna.

I onda se budim.
Mesec je obe noći bio u Škorpiji.

Helios Pantokrator!

Hristos se rodi.

Badnje veče

Mi smo Istočni Alani, Servati...

A Servati su imali omiljenog boga Badnju.
Živeo je u šumama.




A onda je došlo veče kada smo otišli u šumu, ubili drvo i boga u njemu i spalili ga na lomači...




Da bi se poklonili novom bogu...




I predali sve svoje greške, želje i nade.




I uvek upalim najveću za Tebe.




Za dete u Tebi.




Posle se vratimo kući na večeru...




...sa precima i potomcima.




Uživamo u nekim starim jelima,




i obično nema dovoljno mesta da sve stane...



i obično svega bude u izobilju.