Mrzela sam e-75.
I bilo mi je potrebno vreme da...
Ne znam, da prestanem da se traumiram i razmišljam o prošlosti.
Ali u tome i jeste stvar, koliko brzo sam sposobna da se vratim u ravnotežu.
Da oslobodim memorijski prostor na telefonu, na kompu, u mozgu.
Koliko se brzo izvlačim.
Koliko brzo brišem nepotrebne informacije.
Kao ona biblijska priča o Lotovoj ženi.
Nema osvrtanja.
Nema sećanja.
I kada se očisti sve - otvori se novi prostor.
Za stare prijatelje sa severozapada i njihove nove ideje.
U te svrhe i služi e-75.
Platforma je uspostavljena, svi serveri su u funkciji, portovi otvoreni, javu sam preuzela.
Glavna informaciona magistrala je prohodna.
Idemo momci.
Vreme je za akciju.
Eh, kada bi i ova real magistrala bila prohodna!
ReplyDeletebtw, odlične fotke :)
Hvala Šerpice :)
ReplyDeletePonekad me uhvati očajanje na putu ka Novom Beogradu i to obično na Gazeli, tako da imam taman dovoljno vremena da se bavim proračunima koliko bi mi vremena trebalo da do Arene idem peške... Da sam pametnija ponela bih sa sobom vunicu da štrikam usput :)
Ja vukljam knjigu, sva sam se iskrivila pod teretom slova. Vunica je lakša :) Da vidiš - i nije ti loša ta sa štrikerajom ;)
ReplyDeleteTo je stara fora koju su primenjivale one mučene žene koje su morale da prisustvuju petosatnim sastancima Komunističke partije SFRJot. Lepo su štrikale ispod stola, a pratile su očima šta se dešava... i nisu gubile vreme :)
ReplyDeleteSad, palo mi je na pamet recimo da zadnja platforma u busu br.18 drži klupčiće, ovi na sredini da raščešljavaju vunu, a ovi spreda da rade red klot, red frket. Na Gazeli nema naglih kočenja, ide se lagano... i milina :)
O knjigama neću, ne smem, kičma mi se iskrivila od rančeva :)