Lekcije iz ekonomije i mapiranja psihe

Ne znam zašto, u stvari znam, zbog čega se na tehničkim fakultetima pred kraj školovanja uči i ekonomija.
Ipak treba da budemo upućeni u neke osnove, da ne izigravamo samo sklapače mehanizama.
Iz istog razloga bili smo prinuđeni da prespavavamo i časove sociologije na prvoj godini. A kada se bolje prisetim učiše nas nešto i o odbrani države.

Ono što jeste problem generalno a tiče se i nižeg i višeg obrazovanja u Srba jeste nedostatak ispravnog koncepta obrazovanja, te i realizacije istog. Što će reći skraćeno - ništa tu ne valja.

To što smo učili o sociologiji, zakonima funkcionisanja država (i ponašanju u toku ratovanja), kao i o ekonomiji, mogli smo da saberemo u jedan jedini predmet koji bi trajao dva semestra ili sve vreme školovanja.
Ali samo pod uslovom da je odlično koncipiran.

I da nam ga prenosi osoba koja to naravno ume da uradi.
Druga je neka priča što smo, na primer, imali nekoliko profesora koje prvo treba naučiti da razgovetno govore, pa onda nekoliko njih koje treba naučiti maternji jezik... i popriličan broj onih koje prvo treba uputiti na obavezno lečenje alkoholizma.
Ali, kao što rekoh, druga je to neka priča.





Ekonomija i ja smo godinama vrlo uspešno izbegavale jedna drugu, iako smo živele u istom domaćinstvu. Kada odrastaš sa činjenicom da su ti roditelji ekonomisti i to vrlo dobri teoretičari, možeš samo istu da zamrziš iz dubine duše.
A onda smo se srele na poslednjoj godini fakulteta.
Naravno da sam je razvlačila do samog kraja.
I da bih shvatila da se taj potez nikako ne isplati, ulaskom u sistem iznedren pod Bolonjskom deklaracijom dobila sam još par predmeta za polaganje i automatski mi među njima uvališe i marketing.

Marketing je, iskreno, jedna sjajna nauka, ali ne i u Srbiji. Pogotovo ne kada je isti onaj profesor koji mi je tako traljavo predavao ekonomiju, napisao još goru knjigu (prepunu grešaka) dobio u zadatak da me prosvetli i ovoj oblasti.
No, vremena za razvlačenje nije bilo.
Dete u meni je raslo i mogla sam da biram da sednem i naučim odmah napamet sve one servirane budalaštine ili da čekam i uradim istu stvar sa sve bebom u naručju.
Tako sam presekla sve dovode sopstvenog mozga koji bi mogli da postave i neko vispreno pitanje i ljudski se pretrovala lupetanjima.
Prošla oba ispita i to sa pristojnim ocenama.

Samo što je negde u nekim mojim ličnim dubinama ostalo razočarenje.
Znala sam da ekonomija i marketing nisu ono što se praktikuje i predaje u Srbiji.
I znala sam da ako zaista treba da naučim jednog dana otvoriće mi se ispravan put.

Danas znam popriličan broj ljudi koji to predaju i primenjuju na ispravan način.
I Stiven Pirs je samo jedan od njih, da ne bude zabune.
Samo jedan od mnogih...





I nije čak ni stvar u tome što on kao govornik ima taj teatralni nastup, on zna šta priča. On to primenjuje. I on ima korist od toga.

Uostalom, zašto i ne bi imao taj "zanimljiv" nastup?
Mora da ga poseduje da bi publici držao pažnju.
Dragi moji bivši profesori, eto vam lekcija iz osnovne logike...




Ljudi su potpuno nesvesni kada se bune protiv globalizacije. Naravno da treba sačuvati nacionalni identitet. Ali i takođe, reći "hvala" na mogućnostima koje nam se nude.
I naučiti nešto od onih koji primenjuju to što propovedaju.




I tražiti dalje...


I da ne zaboravim - prvo i jedino pitanje je "vrednost".

Identifikovanje vrednosti, preduzimanje akcije i fokusiranje na cilj.
To je prava lekcija iz ekonomije.

A ovaj "value" deo treba vrlo pažljivo odslušati.



Zato što gosn Pirs zna ono o čemu govori.
Primenio je teoriju u praksi i izvukao korist.
A to i jeste cilj... zar ne?