Kaducej
Mit o zmiji je jedan od najstarijih arhetipova u ljudskoj svesti. U Indiji je osnova svih duhovnih učenja da se ovaj svet, ova ravan postojanja, sastoji iz tri gune, tri veze ili zmije. Prvo je stvorena tamas guna (tamna ili crna zmija) koja se spustila sa božanske ravni na dole. To je sila koja umrtvljuje. Zatim se transformisala u rajas gunu (crvenu ili agresivnu zmiju) koja je proizvela mnoštvo i akciju unutar tog mnoštva. I na kraju, preobraženjem mnoštva u duhovnu sferu bila je kreirana sattva guna (bela, smirujuća zmija), kao blistava sila koja podiže energiju ka božanskoj ravni.
Tri gune ili tri zmije kao tri faze alhemičarskog rada – nigredo (crnjenje), albedo (beljenje) i rubedo (crvenjenje).
Prilikom duhovnog rada na sebi čovek prolazi kroz sve tri energije i njegovo konačno oslobođenje nije da „obitava“ unutar satvičke gune, već da ih transformiše sve i uzdigne se na nivo Boga. Međutim, možemo da uočimo da se alhemičarski posao sastoji u tome da zadrži crvenu fazu. Jer, ako je faza beljenja oduhovljenje tela, tada sa pravom u procesu kreiranja univerzalnog leka želimo da otelovimo duh (crvenjenje) što je fiksiranje duhovnog u fizičku sferu.
Naravno, vrlo je bitno ne zaboraviti i na trojstvo elemenata kao koren svih učenja. Da bi se pokrenula bilo koja energija i da bi ona funkcionisala u željenom pravcu potrebno je da udružimo tri komponente. U alhemičarskom slučaju konkretno u pitanju su sumpor, živa i so. Sumpor nosi preovlađujuću mušku energiju, živa žensku, dok se so pojavljuje kao modulator, uravnoteživač unutar procesa. Na potpuno isti način na koji nam sve velike religije stalno ukazuju na snagu trojstva, i koje se najčešće pojavljuje kao odnos muškarac, žena i dete, kao nebeski „monad“.
Zmija se pojavljuje i kao trojstvo. U zapadnoj praksi funkcioniše kroz mit o Hermesu. Hermes je kao što znamo predstavljen planetom Merkur i on je nosilac informacija, zaštitnik lekara i naučnika. U svojoj suštini on je zapravo bespolan i nastoji da uravnoteži ili poveže polarne energije (polaritet Sunce-Mesec, Venera-Mars i Jupiter-Saturn). Zbog svoje pokretljivosti i brzine Hermes ima krila na nogama. Ali što je još važnije Hermes ima i „čudesni“ štap. Setimo se da je Mojsije takođe imao čudesni štap kojim je razdvojio more i omogućio Jevrejima beg iz Egipta, sveti Ilija je svoj štap pretvarao u zmiju, a svaki šaman ili vrač i dalje odano nosi sopstvenu palicu, kao uostalom i svaka vila u bajkama ili svaki rašljar. Sam štap nije ništa drugo do produžena ruka onog ko ga nosi, koncentracija sile unutar samog bića usmerena u jednom pravcu, koja zbog svog usmerenja, zapravo fokusa, dobija višestruko na snazi.
Po legendi, videvši dve zmije kako su se upetljale u toku borbe Hermes je udario štapom tačno između njih i one su se naizmenično i spiralno obmotale oko štapa. To je slika koju možete da vidite na ulazu u svaku apoteku. A takav štap sa zmijama se zove kaducej.
Alhemičarski - u pitanju je odnos sumpora i žive, nad kojima vlada duhovna osovina.
Ako se vratimo Bibliji kao izvoru još jednom možemo da saznamo da se istinski iscelitelj prepoznaje po tome što je sposoban da popije otrov i ostane živ, da lako uči i koristi što više stranih jezika, i naravno da nema strah od „gmazova“, zmija i guštera konkretno. Što su sve merkurijanske osobine.
Na Istoku hiljadama godina funkcioniše učenje o dualnim silama u ljudskom telu, zapravo dve zmije koje se ukrštaju oko kičme. One se zovu Ida i Pingala i nose u sebi energije Sunca i Meseca. Treća zmija ili energija koja se pojavljuje tačno između njih, ali samo kada su uravnotežene jeste Sušumna. Tada čovek ima savršen protok energija u sebi i uživa u odličnom zdravlju.
Naravno, ne treba zaboraviti Kundalini. To je najmoćnija energija unutar tela, nalazi se u zoni korenske čakre i predstavljena je kao crvena zmija tri i po puta obmotana u stanju sna. Probuđena Kundalini pulsaciono se uzdiže uz kičmu do krunske čakre. Smatra se probuđenom iskonskom Šakti energijom (ženskom božanskom silom) koja se na vrhu glave spaja sa Šivom (muškom božanskom silom) i tako spojena vraća se u telo darujući ga božanskim moćima i uvidima u večnu mudrost.
Slika koja fascinira i plaši je alhemičarska predstava zmije prikucane na krst. U svojoj suštini, to je simbol fiksiranja žive kao „nemirne“ životne sile. Krst je kosmička osovina oko koje se uvija energija misli i ideja, i koja samu sebe rasipa u željama i maštanjima. Fiksiranjem žive postiže se usmerenost, a time se stiče i snaga.
U kineskoj tradiciji usmerena zmija dobija krila i transmutira u zmaja, energiju velikog opsega. I bitno je da zmaj nije previše spor, jer se tada smatra mrtvom, stagnantnom energijom, niti sme da bude previše brz, jer je tada „ubistven“. Idealan zmaj se kreće stabilnom brzinom i to vijugajući sve vreme, baš kako se kreće i zmija u prirodi.
Dakle, u početku smo imali muškarca, ženu i energiju. Onu energiju koja im je donela i strah, i stid i želju za učenjem. I koja je isto tako bila uzrok progonstva sa mesta gde su bili deca Boga.
Da bi ih naterala da postanu roditelji Boga.
Da ne odustanu pokušavajući.
No comments:
Post a Comment