Ponekad je potrebno samo malo...
Nikakva egzotična destinacija, samo lokalni vašar.
Dečija radost...
... i zečija radost.
Moje oduševljenje...
...i opštenarodno veselje.
Neki su rizikovali
...onako baš baš...
a neki su ostali dole...
... da fotografišu istorijski trenutak.
Po kazni sam morala da se vozim na zmaju,
i posle toga više nije bilo smisla da se osećam ovako...
A neki su se i dalje pravili važni...
... valjda u želji da se obuče za astronaute.
Mornar na nebu, ako nisam - biću.
Ako zoru nisam oteo još,
nisam ukrao,
ukrašću je već...
...setim se tih stihova i produžim dalje.
...sve do čarobnog drveta...
I posle nastavimo u ledeni gradski dan.
Wednesday, January 20, 2010
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
Lep i detaljan izveštaj;) Uživala i imala osećaj da sam upravo tu, na pravom mestu :)
ReplyDeleteDobar, osvežavajući post uz isticanje 5-te fotke kao favorita :)
Hvala :)
ReplyDeleteNisam neka kuvarica (više sobarica), ali iskreno mogu da ti preporučim sve varijante orasnica (mada bi trebalo da se zovu susamnice ;) ), kao i table grilijaš šećera sa bademima.
Na Novogodišnjem vašaru ne preporučujem čokoladne bombone, kako god bile pakovane u sjajne papiriće. Kvalitet je očajan... ili sam se ja u međuvremenu razmazila boljim čokoladama :)