The world is mine!

Kako se slava srbijanskih fejsbukvi pronela planetom...





i kako se najlakše i najbrže zauzima pozicija moći.

Osnove poslovne astrologije 4 - Prostorije vaše firme

Ako vas muče dileme u vezi radnog prostora ili atmosfere među zaposlenima pogledajte Dno neba... U suštini, sve je vrlo jednostavno.

Pogledate li u noćno nebo, verovatno ćete potražiti i poneku zvezdu. To je navika iz detinjstva, ali to je isto tako i drevna sećanje koje nosimo na daleka putovanja ka severu, deleći se po prvi put na afričke i paleoarktičke rase... Samo taj naš ¨horizont¨ je za astrologiju iluzija. Ona barata onim pravim koji se računski sagledava iz geocentra.


Sistem horizonata

Horizont je zamišljena ravan koju posmatrač doživljava kada gleda nebo. Strane sveta nam omogućavaju orjentaciju na horizontalnom nivou, a zenit i nadir u vertikalnom smislu. A određivanje horizonta je najbitnija platforma za dalje astrološko razmatranje horoskopskih kuća. Horizont definiše horizontalnu osu zodijaka (linija ascedent - descedent) i deli nebo na dve sfere, vidljivu i nevidljivu (unutrašnji i spoljašnji svet). I on je jedan od tri ¨velike¨ nebeske kružnice.
Meridijan je veliki krug koji se prostire od severne tačke neba, preko zenita, južne tačke i nadira. Sferu deli na istočnu i zapadnu, i formira meridijansku osu horoskopa – Medium Coeli i Imum Coeli (MC – vrh neba i IC – dno neba).
Treći veliki, (vertikalni) krug rezultira povezivanjem istočne tačke neba, zenita, zapadne tačke neba i nadira. Obično se ne unosi u horoskopsku kartu, ali služi prilikom računanja nekih tačaka.

Bavljenje astrologijom zahteva i dobar uvid u psihologiju čoveka. Zato vrh i dno neba možemo da posmatramo i kao ono čemu težimo i ono od čega potičemo. Takođe, mislim da je primerena analogija Sunca i Meseca i roditeljstva. Ako zavirimo u najranije dane našeg detinjstva, shvatićemo da nam je za odrastanje bila neophodna majka (Mesec). Uvek je bila prisutna, sa izraženom empatijom i bliskošću, ispunjavajući naše potrebe. U tim, prvim danima nije nam baš bilo najjasnije zašto je i otac (Sunce) tu, ali smo brzo shvatili da je on majci važan, u emotivnom i možda finansijskom smislu. A ako je važan majci, pretpostavljali smo da je izuzetno važan. Želeli smo da i mi sami budemo isto toliko bitni i neophodni. Krenuli smo sa Dna našeg neba, noseći u sebi navike i osobine matične porodice, da bi sazrevanjem i trudom stigli do ugleda i ostavili neki trag u vremenu.
Dno neba (IC) je vrh (početak) četvrte horoskopske kuće, a Vrh neba (MC) je vrh desete horoskopske kuće. Četvrta kuća označava naš odnos sa manje dominantnim roditeljem, izgled i navike domaćinstva, i daleko važnije, našu starost. Vladar mu je Mesec, koji je i dete i starija žena, naše telo i duša, prehrambene navike i matična država.
Vrh neba (MC) je realizacija, naš ugled i pozicija u društvu. I nije slučajno što je deseta horoskopska kuća smeštena između devete, koja je simbol našeg duhovnog života i obrazovanja; i jedanaeste, koja predstavlja naša prijateljstva i viziju budućnosti. Balansiranje među tim aspektima nas kao kompletna bića definitivno određuje. Vladar desete, ili kuće karijere, je Saturn. On je trud i tegoba, ali i uspeh koji je uspostavljen na stabilnoj bazi iskustva. Saturn takođe, simboliše i kosti, učitelje, granicu ega, sposobnost samodiscipline.


Stanje kancelarije

Pošto smo se vrlo sažeto upoznali sa simbolikom kuća, možemo analogijom da pogledamo šta to konkretno znači za jednu firmu.
Kao što je već ranije isticano, prilikom analize horoskopa gleda se raspored kuća, planete u njima, gde su smešteni vladari kuća, i aspekti koje planete formiraju. Ali za sada je dovoljno da znate da četvrta kuća definiše prostor firme (par kancelarija ili celu poslovnu zgradu, u zavisnosti od toga koliko ste proširili posao).
Što se prostorija tiče, najbolje ćete proći ako u 4. kući imate Jupiter. To je znak da su prostorije firme zaštićene od pljački ili nezgoda većeg obima. Ako se nešto i desi, uvek možete da očekujete i ¨sreću u nesreći¨. Takođe, prostorije su velike i svetle, i smeštene na lepoj lokaciji. Unutar kancelarija vlada pozitivan duh, što je vrlo važno za napredak.
U slučaju da je tu smešteno Sunce, nadređeni ili vlasnik firme će biti stalno prisutan. Da li je to dobro ili opterećujuće za zaposlene proverava se preko aspekata koje Sunce pravi. Ova situacija je diskutabilna ako Sunce pravi opoziciju sa MC-om. Konkretno, to znači da vlasnik obraća veću pažnju na opremu ili izgled prostorija, a pri tom ne vodi dovoljno računa o marketingu i širenju posla. No - ovaj aspekt je izuzetno značajan u slučaju da vodite restoran ili hotel, jer ćete najbolji marketing imati upravo od strane zadovoljnih klijenata. A u tome će vam najviše pomoći zaposleni u srednjem dobu i to muškog pola.
Mesec kao prirodni vladar ove horoskopske kuće, doneće stalne promene, večita seljakanja. Ali ako je dobro postavljen gde god da se selite osećaćete se kao u domu. On takođe ukazuje i na česte posete i saradnju sa ženama srednjeg doba, te je u tom slučaju idealno da proizvodnju preorjentišete na proizvode generalno vezane za žene (tekstilna industrija, kozmetika, kućna hemija). Mesec je i narod, što je savršen aspekt za narodnu kancelariju, državne službe, književne izdavače ili marketing agencije. On nosi fluktuacije što se tiče popularnosti, ali je i siguran znak odlične intuicije u vezi ¨narodnih¨ želja.

Venera u 4. kući donosi samo uspeh centrima za ulepšavanje ili delikatesnim radnjama ako je planeta smeštena u Biku, ali nije tako dobrobitna za standardne kancelarije. Pošto će zaposleni osećati njen uticaj, verovatno da ćete se kao vlasnik susretati sa željama podređenih da od kancelarije naprave kuhinju ili dnevnu sobu. Neadekvatno oblačenje, papir od bureka na stolu, šminka po fiokama, nepotrebni ukrasi, rastegljivo radno vreme, razvlačenje posla i s tim u vezi, možda poneka želja da se prespava pred monitorom. Sa druge strane Venera u konjunkciji sa Marsom (koji je muški princip), pa još u dobrom aspektu sa Uranom, daće savršen medicinsko – dijagnostički centar. Ovo je izuzetna situacija ako je ova kuća smeštena u znaku Device, a za istraživačke centre – u Blizancima.


Glasnik bogova i novinarski konsultant

Merkur je idealan za komunikaciju i administraciju. Ako se vaša delatnost zasniva na pričanju, pisanju ili argumentovanom ubeđivanju, položaj Merkura u 4. horoskopskoj kući firme će doneti uspeh. To je idealno za novinske kuće, marketinške i konsultantske agencije, i možda ponekad za birokratiju. Jer, može da dovede i do usitnjavanja i sitničarenja. Takođe, ovaj glasnik bogova, može da vam donese ubrzani tempo i večiti nedostatak stolica ili prenatrpane radne stolove, papire koji se razleću svuda, inteligentnu tehniku, koja ne samo da je kvalitetna, već ima i svoj ego (radi kako ona poželi, a ne vi) – što je već simptomatično ako je u celu priču umešan i Uran.


Mars, kao simbol vatre može da upozori na probleme sa požarima unutar prostorija, te nije zgoreg da često proveravate instalacije i bojlere. Pogotovo ako je udružen sa Uranom. Neptun će vam zagarantovati poplavu, a Pluton neke eksplozivne situacije, bilo da je reč o atmosferi koja u prostorijama vlada, bilo da je reč o konkretnom opasnom objektu. Ne držite, u takvom slučaju potencijalno rizične supstance.
Saturn donosi probleme sa grejanjem, večito je hladno i šta god pokušavali nećete uspeti da dovoljno zagrejete prostorije. Takođe, imaćete problem sa tamnim, pretrpanim i prašnjavim prostorom u kome se teško manevriše. Ako je ova planeta udružena sa Venerom – imate idealan aspekt koji se tiče vođenja antikvarnice, muzeja ili arhive.


U prostoru

Novi Beograd je u poslednje vreme postao idealno mesto za izgradnju poslovnog prostora. Ima široke i prave saobraćajnice, dobru vezu sa putevima i aerodromom i naravno, dovoljno slobodnog prostora. Ovaj deo grada je, ako se podsetite, najvećim delom izgrađen brzo. Sledećih par decenija stalno je proširivan, da bi od skoro doživeo građevinski bum. Novi Beograd je horoskopski Ovan, vladar mu je Mars. A kako je Saturn iz Lava napravio trigonski odnos sa Ovnom – gradnja cveta. Blizanci sa druge strane vole da se smeste u centar grada, i to uvek po cenu smanjenja raspoloživog prostora. Bik u 4. kući voli ¨veliko i domaćinski¨ i to po cenu da su prostorije dalje od centra. A Rak, Škorpija i Ribe uz reku, i naročito Škorpije žele da su u prizemlju zgrade. Strelac će vašu firmu smestiti uz neki verski ili sportski objekat, a Jarac na brdu. Vodolija traži neobična mesta, a Lav obožava ¨dramatično¨ okruženje – idealno mesto bilo bi u centru u divnoj zgradi uz Narodno pozorište. Vaga je tamo gde je lepo, po cenu funkcionalnosti, što se Devici nikada neće desiti, jer su higijena i iskorišćenje raspoloživog prostora za nju vrhovna zapovest.

Shamrock diaries 8 - Inicijacija

Poslednji vikend.
I moja želja da nisam tu, da sam u Kosta Mesi. Avokado Dejv je tog vikenda rasturio sve svojim pričama o hormonima.

I bila sam umorna, psihički.
To je zbog žena.

Puno finog baroknog izražavanja, a u suštini ništa konkretno.
Smor stil, bez greške.

Ali, rezultati snimanja su stigli, i samo potvrdili ono što već godinu dana držim u glavi. Da radimo u polju.





Ista zgrada JRB-a i ista sala, isti stolovi, isto rastojanje.





Taj treći seminar nije bio naivan.
Pored toga što sam se samoproklamovala za onu koja tu vrstu inicijacije nikako i nikada neće raditi na trudnim ženama, shvatila sam da postoje osobe koje koliko god se trudile ne treba da rade ovu vrstu "zezancije".





Za razliku od standardnog lečenja, ovde stvarno postoji procedura i to iz egipatskog doba i mora da se uradi u dlaku tačno.
I zato i košta.

I ako nešto može da se nazove magijanje, onda ovo mora da se nazove tako. Ide to dalje i od Egipta i od Atlantide.
I ide dalje od čistog šamanizma.

I nikada neću uticati na ljude da im se uradi ovo, a koje ja zovem inicijacija.
To nije za marketing.





Da sam izluđena time koliko sporo ljudi kapiraju postupak i koliko puno ima da se uči shvatila sam kada sam počela da pravim rečeničke brljotine dok sam mislila na komande - staviš nogu u glavu i osetiš očnu jabučicu na skočnom zglobu...





Ali na sreću imali smo pauzu i Cile se pojavila. Tog dana joj je bio rođendan.
I ako je iko ikada žarko želeo da nas dve budemo same i bilo gde drugde no tu, ja sam to želela.

I Cile je morala da se čisti kada je pauza završena.
Ali meni za nauk je i da nikada više ne pokazujem kalibracione tačke na njoj, niti bilo kom ko je van procesa inicijacije.
Bilo je dovoljno samo dve sekunde da na njenom licu pokažem linije sila i da mi se dete kontuzuje sledeća tri dana.
Na kraju, bila je zadivljena kako je konačno uspela da oseti svoju pinealnu i pituitarnu žlezdu.
Neka hvala, tim sportom se više nećemo baviti.





A na meni je brljirala (ne briljirala, nije greška) K.
A ja sam varila ručak i nadala se tišini.





D. je odmah dotrčala da joj očita predavanje, ali se K. junački opirala.
Ja sam se i dalje nadala popodnevnoj dremki.

I razmišljala o onom jutru kada sam se u toku moje inicijacije prepoznala kako ležim još uvek neotkopana u nekoj kripti u Egiptu.
I kako sam za 5 sekundi shvatila koliko me zaista nije briga gde sam razbacala sva svoja nekadašnja tela, a koliko me jeste briga da Ciletu obezbedim zimsku garderobu i pristojne cipele.

Ubica sam romantike i uništitelj hermetika. I sprdam se svaki put kada se spomene tajna. Nema tajni, pravo učenje je istina.





D. me je pasionirano slikao za to vreme i naravno, sprdao se sa mojim likom i delom.
Situacija se preokrenula kada je trebalo izvesti određene pokrete.

Inicijacija zapravo liči na šamanski ples, u stvari ona to i jeste.
Kao neka kombinacija joge i tai čija.

Muškarci su slabi u tom sportu, prosto nisu toliko pokretljivi kao žene.

A koliko je on nepokretljiv shvatila sam kada je zakukao da ga prebacim na ortopediju.

Ali bilo mi je drago što je tu i što smo se ponovo sreli.





D. je moj drug iz razreda, iz srednje škole. Posle nas je život ponovo sastavio na fakultetu, mada smo završili različite odseke.
I eto sretosmo se ponovo tu, na najneverovatnijem mestu.

On je imao toliku sreću da u 8 uveče preuzme svoju diplomu i vrati se kući i ženi.
A ja sam morala po komandi u kafanu na radni sastanak sa večerom, dok mi je Cile slala očajničke poruke da izmislim bilo šta samo da se vratim njoj i to što pre.

Da izmislim pravi razlog.

Nisam mogla. Trebalo je razjasniti neke ranije razloge, organizacione brljotine i bezvezarije i nedeljama sam čekala pravi trenutak za to. Sada je bilo idealno vreme.

Ali ponekad ne vredi pričati.
Treba se oprostiti lepo i bez emotivnog prtljaga. Reći srećan put i zagrliti se.

I vratiti se kući.
Tamo gde te u ponoć još uvek budno čeka dete.

Neke inicijacije dešavaju se u deliću sekunde, recimo onda kada shvatiš...
Onda kada shvatiš.

I nema tajni, nema razloga.

A put se nastavlja dalje.

Shamrock diaries 7 - Kemp

Prosvetljenje se zadobija na sledeći način:

-čekaš autobus 74 kod Sava Centra jedno sat vremena
-za to vreme kupuješ detetu šnalice i džidže na tezgama pozadi i ispijaš svoje zalihe vode
-polako, ali sasvim sigurno, gubiš živce pošto je strpljenje nestalo u prvih pola sata
-a onda shvataš da, s obzirom da saobraćaju svi drugi brojevi, samo ne tvoj, mora da se promenila trasa zbog radova na Gazeli
-menjaš strategiju - pitaš seljaka

I naravno od svih njih niko živ nije umeo da mi objasni kako da se prebacim na trasu busa broj 75... Niko do jedne Ciganke (Bog je blagoslovio i moj Pluton je blagoslovio hiljadu puta).

-e tada stigne prosvetljenje.


Elem, sat i po kasnije bila sam "negde" zahvaljujući osamnaestici i sa nadom čekala 75.

Da ulazim u selo postalo mi jasno u momentu kada smo prešli rif (Paratetis tip rifa) i kada je vozač do daske odvrnuo neki Grand hit.
U tom trenutku, kao i uvek kada ne treba, zazvonio mi je telefon i čovek iz dežele je pokušavao da se snađe u toj zvučnoj gunguli.
Da bi sve bilo još lepše na sledećoj stanici ušao je lik, stao na stepenice i počeo tužno da peva i zviždi instrumentalne delove dok sam se ja trudila da prebacim mozak na slovenščino.

Voleli smo se voleli, pa smo se i rastali, al' što smo se voleli, nego smo se i rastali, orilo se sve oko mene, dok je deo mog mozga procesirao informacije iz telefona, a drugi deo se prisećao kako se kalio čelik, a i stene u uslovima regionalnog metamorfizma.
Ako ne mogu da izdržim trenutke zvučnog pritiska, buku motora i termičko zagrevanje, pa čemu moj životni opus, tešila sam se pitajući se (Sokratov manir).
Neuspešno.


Selo moje lepše od Pariza, zapevah iz punih pluća tek što izađoh na stanici kod Merkura.

Lepo iz daleka...





...još lepše iz bliza.





Na kući se dimnjak puši, na tavanu meso suši.





Ja sam kemp seljak u srcu i duši.





Prodavac mi je inače poručio da će me naći i udaviti ako se slučajno vidi na Fb-u.
Blogeri i fejsbukovci su dva različita sveta, različiti univerzumi, odgovorih mu ja nadobudno citirajuči debelog.
Mhm... da.

Usput sam mu ozbiljno poručila isto ovo (za uz moj bazen... jednog dana), ALI pod uslovom da anđeo čita neku podeblju knjigu i da MORA da sedi na nokširu.
Čisto da me podseća na mene.

I čovek mi stvarno obećao.
Što ti je kapitalizam, sve može.





Ulica koji ću zapamtiti dobro za tih nedelju dana.





I "naša" kapija.

Iza koje ćemo držati obuku kako se radi u hologramima i kako se koristi polje nulte tačke.
U prevodu, za one sa jeftinijim ulaznicama, kako se ljudi leče na daljinu, to jest telepatski.





Bogato, samo tako...





A njegova briga su repa, moje je samo da budem lepa.
(Al' to june nikako da me mune.)





I vrt iza kuće.

Naravno da iz kuće ide čitav, već ugrađen, sistem za slučaj da jednog jutra osvane i bazen.

Jabuka mi se svidela.





I susedni prozori.
Poželela sam za sekund da Mili ima svoju sobu tu i sluša zebe i par slavuja, jednog polupripitomljenog kosa i sve ostalo što aterira po hranu.





Moju kancelariju su uglavili u kuhinju i za to vreme sam iskreno (iz dna duše) zamrzela bleckberry touch screen telefone i onog ko ih izmisli, kad se već nije na vreme setio da neke žene vole da imaju jako duge nokte.

Istina, ako se već duvamo telepatijom, zašto mi nije dozvoljeno da telefoniram iz glave, pošto to često i potpuno besplatno radim sa svojim detetom i roditeljima, a i sve mejling liste i ostale informacije su ionako ispravnije i bezbednije bile uskladištene u mom prefrontalnom sektoru.





Al' džabe...
Džabe care sve te tvoje pare...


I džabe sam ja u kuhinji, kada je frižider prazan.
Gladovala sam kao Ana Nikolić, a i Seka Aleksić.

Naravoučenije: i bogati plaču.





Kada je vuk u meni konačno zaurlikao od gladi izletela sam napolje i odjurila, pa gde drugde nego u Merkur. Računala sam hipermarket, ima i od tice mleko.

I taman kada sam u naletu strasti zgrabila korpu i počela da jurcam okolo skapirala sam da sam okružena baštenskom opremom.
Odmah pitam seljaka, da ne gubim vreme, gde su gondole sa hranom. I čovek crče od smeha.
Ako nećeš da probaš lukovice lala ili ruža, ovde se nećeš najesti... Mada ima Maksi tamo samo tri dana jahanja na dobrom konju na drugoj strani... duge.





Epilog, izlećem brzinom od dva maha iz Mekura i krajem oka spazim...
I kao u crtanim filmovima kočim.
I kao u policijskim filmovima primenjujem kočenje u polukružnom skretanju.
I kao u komedijama ljudi okolo čekaju tren kada ću se sasuti zahvaljujući sili inercije.

No, ja se pobednički hvatam za ukrasno deblo, baštensko dabome, i stajem... dok mi noge i dalje lete celom dužinom. Ali stajem.

Postoji radnjica koja prodaje retka vina i kubanske cigare.

I možda bih i bila toliko očajna da pojedem koju da nisam u uglu spazila smoki i štapiće sa kikirikijem.

I onda... vratila sam se mister Binu, mojoj životnoj ulozi.
Pola sata sam na samom ulazu stajala i jela i jela i jela...
Što ti je glad.


Elem, zaključak.
Mrzim zaključke, a i nije još uvek gotovo.

1. Ljudi ne idite u Merkur, jer tamo nema ništa za jelo.

2. Preživela sam selo Bežaniju, preživela sam polaznike, preživela sam D.-a ponovo i njegovo zezanje.
Preživela sam sve.

3. I definitivno odlučila da uz bazen ipak ide ova roda.





Ali to jednog dana kada se vratim u svoje selo... u svom mercedesu.

I iz kola se neće čuti Rome wasn't built in a day.

Nego baš ovo:

Shamrock diaries 6 - deset prsta

Jutro posle.
Nadica me je, kako sam u zoru uletela u salu, odmah angažovala da prebacujem stolice.

Možda sam se i nadala lovorikama i odama, ali džabe. Bila im je potrebna samo sirova sila i ništa više.





I to je meni podsetnik da se malo više bavim vežbama snage, a malo manje onim koje se tiču izdržljivosti i pokretljivosti.


I posle... nije bilo odmora. Trebalo je rasklopiti stolove.





Jeste, mojih deset prsta.





Uostalom, zašto se uopšte bunim? Od mene je i počelo i to prošlog proleća. Nekako u doba Đurđevdana i to kada se na moje oči desio pa... matematičko geometrijski fenomen.





I kada se pojavio čovek koga sam čekala hiljadama godina.





Situacija se ponovila godinu dana kasnije zahvaljujući nekim aspektima na nebu, ali ovog puta moja uloga je bila malo drugačija.





I ono što sam tada počela da shvatam polako se realizovalo u ovim danima.

I prof se pojavio, sa sve skalamerijama.





Malo je poludeo kada sam počela da ga ispitujem u vezi čoveka koji se tim stvarima bavi u Petrogradu, ali je preživeo.
Njegov čovek za to je u Londonu.

A ja se još uvek nadam da će ljudi jednom početi da sarađuju, pa će sve ići daleko brže.


Prof nas je snimao.





I smenjivala su se jutra i večeri, a ja sam morala da kontrolišem ljude.





I da im pokazujem kako nema straha, ali nema ni predstave.





Kako možeš da budeš apsolutni gospodar prostora i energija, ali kako si u isto vreme samo najbedniji sluga.





I šta sve možeš sa svojih deset prsta.

Shamrock diaries 5 - Could you find me?

Prozori su bili očaravajući.
I očaravajuće prljavi.





I prvo šta sam uradila bilo je da ih otvorim.
Kiseonik je bio neophodan.





I da proverim prateću infrastrukturu... kao na primer sve tajne prolaze iza bine i kuhinje, i normalno wc.





Nismo bili sigurni koliko će se ljudi pojaviti, ali o tome više nisam želela da brinem.

Razmišljala sam o budućnosti.





Jednog dana kad porastem velika i ja ću biti kao Big G.
I imaću svoju laboratoriju i sve ostale zanimacije.

Naravno, moi i Big G (glavom i brkovima).





Čekala sam 9 godina da se upoznamo i isplatilo se.
I sada mi je žao što sam u onoj jurnjavi skinula svoj diplomski sako i stala tek tako. Ali bio je to poslednji topli dan.
Taj petak 17. septembar.


Mili tu, kao i uvek, upada sa onim da sam ista na Kamuia, kao da smo blizanci. I da je to siguran znak da smo rođeni jedno za drugo.

Ali... to veče nisam imala baš toliko vremena da mislim i o njemu.

Sala se prepunila.





I onda je počelo.

Ono što me zaista zanima.
I ono što može da bude najnoviji i najbolji energetski sistem.





Zaboravi na eksergiju i anergiju.
Počinju da važe novi zakoni.





I na kraju... nisam izdržala.
Morala sam da fotografišem usred moje priče.





D. je sedeo skroz pozadi. I crkavao od smeha.
Ali u danima koji su usledili počelo je da važi ono o onom ko se poslednji smeje.

I nedeljama koje su usledile...

Otvorismo sezonu...

...slava





I nema smisla da ponovo pišem priču o vezi apostola Tome i Indije.





Nikada ne osuđujem ljude koji fotografišu hranu. Nema smisla da ponovo pišem i kako se dolazi do toga.

Predjelo je bilo moje zaduženje.





I torte.
Ovog puta bez ikakvih slatkih pavlaka i dekorativnih budalaština.
Čista palanačka varijanta, pravo uživanje.

Čokoladna sa višnjama.




I normalno Vasina, koju strastveno obožavam.
I koju sam proučavala kao ledničke formacije.





I od sinoć pokušavam da nagovorim sopstvenu jetru da isprocesira svih 6 komada koje sam joj prebacila.
Malo se buni, ali šta da joj radim.