108

Aashutosh – Onaj koji odmah ispunjava želje
Ti
Aja - Nerođen
Koji si me voleo
Akshayaguna – Bog beskrajnih atributa
Koji me voliš
Anagha – Bez krivice
Koji me konstituišeš
Anantadrishti – Iz beskrajne vizije
I koga ja konstituišem
Augadh – Onaj koji se otkriva sve vreme
Kada me oslobodiš straha i daš mi snagu
Avyayaprabhu – Nepobedivi Gospodar
Kada ja tebe oslobodim straha i pružim ti utehu
Bhairav – Gospodar straha
Kada me juriš tamo iza stadiona
Bhalanetra – Onaj koji ima oko na čelu
I stigneš me, i poljubiš
Bholenath – Gospodar blagog srca
Kada se dobro ljubiš
Bhooteshwara – Gospodar duhova i zlih stvorenja
Kada se traljavo ljubiš
Bhudeva – Gospodar Zemlje
Kada se svađamo i tučemo
Bhutepala – Zaštitnik duhova
Kada me tucaš
Chandrapal – Gospodar Meseca
Kada me muški tucaš, majstore
Chandraprakash – Onaj koji ima Mesec na kosi
Kada me osećajno i muški tucaš, ljubavi
Dayalu – Saosećajan
Kada me satima miluješ
Devadeva – Gospodar gospodara
Kada si seljačina, životinja, govno, retard, kreten
Dhanadeepa – Gospodar bogatstva
Kada si moja snaga, snaga i snaga
Dhyanadeep – Fokus za meditaciju i koncentraciju
Kada mi prenosiš decu, akumulatore, trokrilne ormane
Dhyutidhara – Gospodar zračenja
Kada smažeš dva pleha pice, ceo lonac pasulja i 47 palačinki
Digambara – Asketa
Kada me hraniš
Durjaneeya – Teško saznatljiv
Kada mi kradeš zalogaje
Durjaya – Nepobediv
Kada te rađam
Gangadhara – Gospodar reke Ganga
Kada me praviš
Girijapati – Girijev savetnik
Dok te dojim
Gunagrahin – Usvajač svega
Kada ti brišem suzu
Gurudeva – Gospodar svega
Dok me treniraš
Hara – Otklanjač grehova
Kada me maltretiraš
Jagadisha – Gospodar svemira
Kada ćutimo
Jaradhishamana – Iskupitelj teškoća
Kada me zgaziš na putu
Jatin – Umršene kose
Kada od mene ostane samo krvava fleka
Kailas – Onaj koji daruje mir
Kada od mene ostane samo sećanje
Kialashadhipati – Gospodar planine Kailaš
Kada od mene ne ostane ni sećanje
Kailashnath – Majstor planine Kailaš
Kada me učiš
Kamalakshana – Gospodar lotosovih očiju
Dok me čuvaš noću
Kantha – Uvek zračeći
Dok me čuvaš danju
Kapalin – Onaj koji nosi ogrlicu od lobanja
Dok me istražuješ
Khatvangin – Onaj koji u ruci drži Katvangin oružje
Dok me daviš glupostima
Kundalin – Onaj koji nosi minđuše
Kada mi donosiš susrete sa odličnim učiteljima
Lalataksha – Onaj koji ima oko na čelu
Kada mi donosiš susrete sa užasnim i još boljim učiteljima
Lingadhyaksha – Gospodar lingi
Kada me razvaljuješ
Lingaraja – Upravitelj lingi
Kada ja tebe razvaljujem
Lokankara – Kreator tri sveta
Kada mi ukradeš srce
Lokapal – Onaj koji se brine o svetu
Kada mi ukradeš jetru, slezinu, oba bubrega, plućna krila i ceo prednji režanj mozga
Mahabuddhi – Najpametniji
Kada mi pevaš tako da me uši zabole
Mahadeva – najveći Bog
Kada mi sviraš pod prozorom
Mahakala – Gospodar svih vremena
Kada mi pokažeš da imaš velika muda
Mahamaya – Iz velike iluzije
Kada ti pokažem da ja ipak imam malo veća muda i od tebe
Mahamrityunjaya – Veliki pobednik smrti
Kada odeš, pa te čekam
Mahandihi – Veliko skladište
Kada ti se vraćam
Mahashaktimaya – Onaj koji ima bezgranične energije
Kada te se bojim
Mahayogi – Najveći od svih bogova
Kada želim da te ubijem, udavim ili iskasapim
Mahesha – Vrhovni gospodar
Kada želim da ti služim i ugađam
Maheshwara – Gospodar bogova
Kada mi pokažeš da sam velika kao planina
Nagabhushana – Onaj koji ima zmije kao ukrase
Kada mi pokažeš da sam samo čestica prašine
Nataraja – Kralj umetnosti igranja
Kada me vodiš u plesu
Nilakantha – Gospodar plavog vrata
Kada me vodiš kroz rat
Nityasundara – Uvek lep
Kada si mi poklonio tigra, i oružje, i fokus
Nrityapriya – Ljubitelj plesa
Kada si me naučio da kontrolišem govor
Omkara – Om kreator
Kada si me pustio da te udarim, a nisi me ubio
Palanhaar – Onaj koji štiti svakog
Kada si se transformisao u meni
Parameshwara – Prvi među bogovima
Kada si mi pružio ruku
Paramjyoti – Najblistaviji
Dok sam plakala za tobom
Pashupati – Gospodar svih živih bića
Dok se nisi pojavio, stoko jedna
Pinakin – Onaj koji ima luk i strele u svojoj ruci
Kada si se pokazao, dušo
Pranava – Onaj koji je utvrdio Om
Kada sam te ispraćala u Afriku
Priyabhakta – Omiljen od odanih
Kada si se vraćao sa srednjeg Istoka
Priyadarshana – Vizija ljubavi
Kada si me namerno napio da bi me lakše skinuo
Pushkara – Onaj koji se brine
Kada si obišao sve apoteke u gradu zbog mene
Pushpalochana – Onaj koji ima oči kao cvetove
Kada si na kraju sveta tražio mali i lep poklon
Ravilochana – Onaj koji ima Sunce u očima
Kada si mi popravljao instalacije i sklopove
Rudra – Strašni
Kada si me prepao
Rudraksha – Onaj koji ima oči kao Rudra
Kada sam mislila da ćeš me ubiti
Sadashiva – Večni Bog
Kada si me vaskrsnuo
Sanatana – Večni Bog
Kada si me učio matematičke transformacije
Sarvacharya – Učitelj svega
Kada si me učio da plivam
Sarvashiva – Uvek čist
Kada si mi doneo mače
Sarvatapana – Spalitelj svega
Kada si me gnjavio kao mače
Sarvayoni – Izvor svega
Dok smo se ljubili satima
Sarveshwara – Gospodar svih bogova
Dok smo se ljubili satima čekajući nepostojeći autobus negde u centru
Shambu – Onaj koji pruža napredak
Kada smo ćutali nedeljama u besu
Shankara – Onaj koji daje sreću
Kada sam te mrzela
Shiva – Uvek čist
Kada sam ti spremala osvetu
Shoolin – Onaj koji ima trozubac
Kada si primio udarac
Shrikantha – Slavnog vrata
Kada sam te ostavljala
Shrutiprakasha – Koji isijava Vede
Dok sam ti se nadala
Shudhavigraha – Onaj koji ima čisto telo
Kada si bio i previše mlad
Skandaguru – Skandin učitelj
Kada si umirao uz mene
Someshwara – Gospodar svih bogova
Kada sam te ošamarila pred svima
Sukhada – Darovatelj sreće
Kada si me podigao pred svima i izneo napolje
Suprita – Zadovoljan
Kada si me razbio strašću
Suragana – Kome su bogovi sluge
Specijalno kada si umeo da mi održiš polusatno predavanje
Sureshwara – Gospodar svih bogova
Kada si me ljubomorno ispitivao
Swayambhu – Samomanifestovan
Kada mi nisi verovao
Tejaswani – Onaj koji širi sjaj
Kada ja tebi nisam verovala
Trilochana – Trooki bog
Kada sam te volela
Tripurari – Tripurin neprijatelj
Kada sam te mrzela
Trishoolin – Onaj koji drži trozubac u rukama
Dok si mi stavljao burmu
Umapati – Umin suprug
Dok sam ti stavljala burmu
Vachaspati – Gospodar govora
Kada sam skinula burmu i vratila ti je
Vajrahasta – Onaj koji drži munju u rukama
Kada si me naučio da udaram prljavo i izgledam čisto
Varada – Davalac blagoslova
Kada sam te obožavala
Vedakarta – Začetnik Veda
Kada sam te volela kao što nikad i nikog nisam volela
Veerabhadra – Najveći Bog donjeg sveta
Kada sam te volela onako kako sam volela sve
Vishalaksa – Bog velikih očiju
Kada sam te volela dok mi se srce nije razletelo
Vrishavahana – Onaj koji ima bizona kao vozilo
Kada sam te volela toliko da se moje bedno, sitno i prljavo srce razletelo…
Vishveshwara – Gospodar svemira
…na sve strane
Tebe.

Zbog pozicije Sunca 30. decembar se smatra danom kada je rođen Shiva.

I ne verujem da ću se setiti “Om namah Shivaya” pozdrava, ali ceo dan slušaću ovo…

Privijanje

Voditi nežnost
kroz grebene strasti.

Dodiri tela,
pažnja i napetost.

Karlične kosti
onog drugog,
težina utrobe,
topla i ugodna
težina.

San o mekim
prevojima kože,
o nabreklim mišićima,
i toplom gradskom danu...

9. Arapska alhemija II

Razmatrajući uticaj arapske alhemije i odmah za njom hemije, koja se upravo tada i rodila kao strogo naučna grana, ne možemo a da se ne podsetimo zaostavštine tog doba. Saraceni jesu osnivači moderne algebre, geologije i hemije. Stari Grci su poznati po tome da su uveli naučne hipoteze, ali su Saraceni prvi standardizovali posmatranja, strogo kontrolisane eksperimente i brižljivo vođene beleške o toku i rezultatima ispitivanja. Zahvaljujući Aviceni od 11. veka imamo parnu destilaciju kojom se izdvajaju esencijalna ulja, Geber je zaslužan za čistu destilaciju, kristalizaciju, purifikaciju, evaporaciju, oksigenizaciju... Dok Raziju pripadaju zasluge za suvu destilaciju, kalcinaciju, soluciju i sublimaciju.


Saracenska preciznost

Prapočeci hemije koja je nastajala u procesima egipatske metalurgije, kombinujući metale u različite legure i bojeći ih tako da imitiraju zlato, u rukama Saracena pretvorili su se u nešto više od svešteničkih tajni i mističnih procesa, postali su ozbiljno istraživanje, koje je uz strastvenu želju za znanjem dovelo do mnogih i dan danas krucijalno važnih otkrića.
Jedno od dostignuća arapskih (al)hemičara je i veliki broj aparata za destilaciju, kao i druge neophodne laboratorijske opreme. U dokumentu Sekretum sekretorum (u pitanju je latinizovani prevod al Razijevog dela) detaljno su opisani alati i druga oprema neophodna za ozbiljna istraživanja. A dvadesetak naziva sa liste koja se spominje lično su delo velikog naučnika Gebera.
Što se tiče aparatura za fizička istraživanja al Biruni je izmislio spravu za merenje razlike težine supstance u vazduhu i vodi, i precizno merenje specifične težine dragog kamenja i korespondirajućih metala, pri čemu je dobio rezultate koji se vrlo malo razlikuju od današnjih. Ovaj veliki naučnik i astrolog je takođe izumeo i piknometar i to u ranom 11. veku, i uvrstio je korišćenje termometra u toku eksperimenata. Nešto malo kasnije al Kazini je izmislio i hidrostatičku presu i vagu, a svoja istraživanja je zabeležio u delu „Knjiga ravnoteže mudrosti“.
Zahvaljujući Geberu danas su poznate mineralne kiseline, ugljovodonična, nitratna, sumporna, kao i elementi arsenik, antimon i bizmut koje je on prvi izdvojio i ispitao još u 8. veku. Ako se podsetimo činjenice da je u staro doba jedina poznata kiselina bila ona sirćetna, shvatićemo koliko je nauka napredovala baš u arapskom svetu.
Pored toga, tada su po prvi put olovo i kalaj bili prečišćeni i jasno odvojeni jedno od drugog. A već u 10. veku al Razi je napisao da su on i njegovi učeni prethodnici (Kalid, Geber i al Kindi) izmislili sledeće derivate i veštačke hemijske supstance: olovo(dva) oksid (PbO), crveno olovo (Pb3O4), kalaj(dva)oksid, bakar acetat, bakar(dva)oksid, olovosulfid, cinkoksid, bizmutoksid, antimonoksid, acetat gvožđa, arseniktrioksid, kaustičnu sodu i mnoge baze.
Muslimanski hemičari su bili i prvi koji su izolovali etanol kao čistu komponentu alkohola i izuzetno razvili umetnost destilacije u doba kalifata Abasida. Al Kindi je bio poznat po svojim detaljnim opisima vinskih destilacija, a ova „umetnost“ je najverovatnije i razvijena zahvaljujući prohibiciji alkoholnih pića, te je bilo potrebno izdvojiti i ukloniti alkoholnu komponentu iz uobičajenih napitaka. Sa druge strane ova komponenta je korisno upotrebljena u razne medicinske i industrijske svrhe.
U 10. veku al Razi je sačinio i jasnu podelu elemenata na: 4 duha (živu, arsenik, amonijačnu so i sumpor), 8 tečnih metala (zlato, srebro, bakar, gvožđe, kalaj, olovo), 13 kamenova (od koji su neki lapis lazuli, hematit, malahit, talk...), 6 vitriola, 7 borata i 13 soli (kalcijum hidroksid, sulfat magnezijuma, olovo(dva)acetat...). A što se tiče biljnih i životinjskih komponenti, al Razi ističe da alhemičari koriste biljku „ušnan“ prilikom izdvajanja baza i baznih metala, dok se za dobijanje amonijačne soli standardno upotrebljavaju životinjska dlaka, krv, rogovi, jaja, mleko, mozak i kosti.
Pored svojih legendarnih otkrića Geber i ostali veliki umovi muslimanskog sveta morali su da se pozabave i pratećom opremom i posudama koje mogu da izdrže i sačuvaju u sebi hemijske supstance. Zato su već od 8. veka u upotrebu uvedene novine po pitanju izrade i glaziranja keramičkih posuda, koje se i dan danas koriste najviše u farmaceutskoj industriji.
Zahvaljujući alhemiji već od 8. veka ulice Bagdada bile su asfaltirane katranom, koji se dobijao kao rezultat „destruktivne“ destilacije petroleja. A od 9. veka izdvojen je i kerozin. Al Razi u svojoj knjizi tajni (Kitab al-Asrar) opisuje čak dve metode za izdvajanje, u prvoj se kao absorbent spominje glina, a u drugoj so amonijaka (amonijum hlorid). U zoni današnjeg grada Bakua u Azerbejdžanu nalazila su se i prva naftna polja. Sam termin nafta (naphtha) je arapskog porekla. U 10. veku je Masudi ostavio pisani trag o tome, da bi u 13. veku i sam Marko Polo izvestio da je u pitanju eksploatacija velikih razmera.
Pored ovako strateški važnih operacija, alhemija je zaslužna i za one možda po značaju manje, ali po užitku veće pronalaske. Jedan od takvih je i sirup, način da se tečnost zgusne i zaštiti kako bi mogla da se koristi duže vreme u toplim klimatskim uslovima, a da se ne pokvari. I naravno, čuveno osvežavajuće piće – šerbet koji se spravlja od voća, lekovitih trava ili cvetova.

Ne smemo zaboraviti ni nove metode u proizvodnji stakla koje su se razvijale u Siriji u 8. veku. Evropa je morala da sačeka još otprilike 300 godina da bi imala takve u ono doba moderne i prave fabrike za proizvodnju stakla. Naravno, i ovde je veliki Geber dao svoj doprinos. Napisao je Kitab al-Dura al-Maknuna – „Knjigu o sakrivenom biseru“ gde je detaljno opisao 46 recepata za proizvodnju standardnog i bojenog stakla. U ovoj knjizi, takođe, dati su i prvi recepti za spravljanje veštačkih bisera, doradu boje kod dragog kamenja, kao i postupci sečenja bojenog stakla da bi izgledalo kao drago kamenje.
Proizvodnja ogledala standardizovana je u 10. veku radovima Ibn Sahla (refraktujuće parabolično ogledalo) i Ibn al-Hajtama, koji je u knjizi „O gorućim ogledalima“ diskutovao o konkavnim i konveksnim ogledalima, kao i o cilindričnoj i sfernoj geometriji.


Venera i Mars – razvoj kroz nauku

Iako je ženska kozmetika poznata skoro od uspravljanja prvih ljudi, ona je takođe bila i vrlo opasna, s obzirom da su se koristile komponente koje bi posle duže upotrebe uništavale kožu. Dolaskom muslimanskih alhemičara na naučnu scenu i to se promenilo. Muslimani su insistirali na higijeni, i zahvaljujući upravo ovom nasleđu islamske vere danas su još uvek u upotrebi preparati nastali upravo tada.
Otprilike u 9. veku naučnik Zirjab je izmislio pastu za zube koja je postala popularna i u Evropi ali tek nakon saracenskog osvajanja Španije. A specijalno za žene Zirjab je otvorio blizu grada Alkazara i „školu ulepšavanja“ gde je polaznice učio kako se izvodi depilacija, učio ih da razlikuju parfeme i izaberu za sebe odgovarajući tip mirisa, kako da se našminkaju i da koriste prve dezodoranse.
Sapune kakve ih poznajemo danas takođe su u upotrebu uveli arapski naučnici. Oni su ih spravljali od biljnih ulja, kao što je maslinovo, od aromatičnih ulja, na primer od timijana i od sode. Pri čemu, naravno, nisu zaboravili i da kreiraju sapun namenjen isključivo muškom brijanju. Takođe, postoji i veliki broj recepata iz tog doba u vezi spravljanja tečnih i čvrstih sapuna, kao i onih parfimisanih. A najveći centri proizvodnje nalazili su se u Nablusu (teritorija Palestine), u Kufi i Basri (današnji Irak).
Ovladavanjem i usavršavanjem procesa destilacije islamski svet je zaslužan za čitav spektar opojnih parfema, pri čemu se i kao dužnost svakog muslimana propisuje da se posle obaveznog kupanja i pranja zuba osoba i namiriše.
Upravo zbog toga alhemičari su i dobili u zadatak da proizvodnju parfema učine što većom i dostupnijom svim slojevima stanovništva. I ovde se bez sumnje Geber i al Kindi smatraju osnivačima parfemske industrije. A trgovačkim vezama i povratkom krstaša u Evropu su tek u 11. veku stigli i parfemi.

Snaga jedne države ili civilizacije, pored naučnih i umetničkih dostignuća, ogleda se najviše u njenoj vojnoj snazi i razvoju oružja. Kalid ibn Jazid je bio naučnik koji je prvi spomenuo šalitru korišćenu za različite metalurške operacije, kao i za proizvodnju nitritne kiseline. Odmah za njim Geber i al Razi su detaljno proučavali procese pročišćenja šalitre. Čovek koji je kompletno opisao tehnološke procese vezane za šalitru bio je arapski hemičar i inženjer Hasan al-Ramah iz Sirije u svojoj knjizi al-Furusija va al-Manasib al-Harbija. Tu je detaljno napisan postupak korišćenja kalijum karbonata (u formi drvenog pepela) da bi se odstranio kalcijum i soli magnezijuma i dobio kalijum nitrat. A potpuni recept za proizvodnju baruta u kome se nalazi prečišćena šalitra postoji od 10. veka, kao i njegova primena u topovima.
Danas je poznat idealan odnos kompozicije eksplozivnog baruta – 75% kalijum nitrata (šalitre), 10% sumpora i 15% ugljenika. Hasan al-Ramah je oko hiljadu godina ranije koristio skoro identičan odnos u nekoliko recepata vezanih za izradu raketa i detaljno ih opisao u svojoj knjizi „Al-Furusija va al-Manasib al-Harbija“ (Knjiga o obučavanju vojnih konjanika i novim ratnim sredstvima). Tu on takođe tvrdi da su ovi recepti bili poznati i njegovom ocu, kao i njegovom dedi, što će reći da datiraju i pre 12. veka, što je u Evropi onog doba bio nezamisliv napredak. U knjizi se spominju još i ručni topovi, kao i nebrojeni recepti za izradu raketa i vatrometa.

Nesumnjiv je i ogroman uticaj arapskih naučnika, a prvenstveno alhemičara na ono što danas nazivamo modernom „zapadnom“ civilizacijom. Ali najveći od najvećih su Kalid ibn Jazid (665-704), Abu Musa Džabir ibn Hajan – Geber (721-816), Muhamid ibn Umail (900-960), Abu Jusuf Jakub ibn Išak - al Kindi (800-870), Muhamad ibn Zakarija - al-Razi (860-925).
Samo iza Gebera ostalo je 112 knjiga o alhemičarskim procesima, oko 70 knjiga o planetama i geologiji, desetak knjiga o rektifikaciji (gde je ozbiljno proučavao filozofske i matematičke probleme Pitagore, Sokrata, Platona i Aristotela) i nekoliko knjiga o ravnotežnim stanjima u prirodi.
A al Razi će pored nesumnjivog alhemičarskog znanja ostati upamćen i kao lekar koji je bio svestan rizika i prednosti tačnog postavljanja dijagnoze, kao čovek koji je uveo jasnu lekarsku etiku i kao mudrac koji je osnovao pedijatriju, novu granu medicine koja se bavila samo oboljenjima dece.
Ne smemo ih zaboraviti, ali i više od toga, trebalo bi da težimo da ostvarimo makar deo onog sveta koji su oni zamišljali.

Proračun

Da bi se osnovala jedna vojska, generalu je potrebno hiljade bornih kola, desetine hiljada vagona i kola, i stotine hiljada vojnika.
Zalihe se moraju prenositi preko hiljadu linija.
Biće troškova za oficire i osoblje, troškova za vojnike, za borna kola, kožne oklope, strele, koplja i mačeve, troškova za mnogo različitih stvari.

Hiljade lianga zlata trošiće se svakodnevno da bi se osnovala vojska.

Otvorila sam riznicu.
Vreme je.

Retrogradni Mars

...Do 10. marta kada se tropski stacionira direktno na 1. Lava.

Za sve one koji gaje ovog divljaka retrogradno u svojim natalima, za sve one koji ga gaje u fiksnim sazvežđima sledi ovo:



Ko to nije gledao - ništa video nije.

Savršeni prikaz Marsa u Ovnu i Škorpiji istovremeno, jedno maestralno mačevanje (nije prikazano ovde) zvano h'š'hao'tie, ali mora da se pazi na naglasak i mali kurs kineskog jezika.

I još lepše, za one koji se razumeju u energetsku distribuciju odlična vizuelna podrška za neka filozofska učenja.

Mars je retrogradan u Lavu, Saturn direktan u Vagi.
U nastupajućoj godini metalnog Tigra vreme je za nove ljude.

...I kada zavrtim dijagram 24 planine, izračunam matrično Pa Qua zvezdani raspored i složim Ba Zhi, rezultat je 49Ko u 24Fu, promenljive su linije 3,4 i 5 (9 u 6).

I čovek se menja kao tigar...

A meni se osmeh vraća na lice.

Wer ist das?

Du oder ich?

Deda po majci je bio partizan. Onaj po ocu je dovoljno uradio gacajući zimi preko Albanije i mlateći se za Kraljevinu SHS i izigravajući partizansku back up podršku u danima novog ratovanja.

Obojica se jasno vide u mojoj karti i to kroz upravo prvu astrološku kuću. Ja jesam ono što su obojica bila.

A deda je bio partizan.
Inače... lud čovek.




Uostalom, kao da bi i mogao da bude drugačiji.




Bio je profi za eksplozive.
A onda je napravio zez prilikom jednog povezivanja i da bi zaštitio ostale bacio se na punjenje.
I ostao živ, ali pun gelera.




To za eksplozive prošlo je i kroz moj život, ali zaista ni u kom slučaju spektakularno.
I meni je negde u gene ugrađeno da se automatski bacam na izvor.

Bitnije je to što je bio zmijar.
Razgovarao je sa zmijama, nosio ih u nedrima, prizivao, upravljao njima.
Ludi šaman.

I taj deo mi je ostavio u amanet... da ga ponovo prenesem na sledeću generaciju.





Očekivala sam partizanske memorabilije.
A setila sam se Primoža.
Odavno sam prestala da razmišljam na slovenšćino.
Sviđalo mi se, kao srednjovekovni srpski.



Počeo je da mi nedostaje...


A onda... još jedna stara srednjoškolska priča.




Ovo smo morali i mi da radimo na istoriji umetnosti.
Pa sam se setila i predavanja. Nekako baš u ovom stilu.




Od parčeta lima koje je neko bacio u đubre napraviš magičnu stvarčicu.




I setiš se prave filozofije.



Sada se to zove kvantna spiritualnost, ali kad god o tome počne neko ko se nije maltretirao višim matematikama, ozbiljnim fizikama, astronomijama i još ozbiljnijim simbolikama, osetim... pa, onaj deo crnila same sebe koji još nisam transformisala u nešto dobro.
Zašto mislim da neka učenja treba da ostanu elitistička, kada se i sama borim protiv hermetike?... Pff.

No, dobro.
Ovo je čuveni projekat... Inače realizovan.
Držim ga u neokorteksu kao ruski pokušaj izgradnje nove vavilonske kule.
Rusi su ogromne pare ulagali u soc-realističku umetnost i naravno, arhitekturu.
Primož ju je zvao fašistička umetnost, zato što su to tako zvali u Italiji.
U suštini, moda je moda sa koje god zaraćene strane pogledaš.

Iz ove perspektive... savršeno vreme za umetnost.





I moja lična i personalna ljubav.




To što je uradio Walter Gropius - to je vrhununac.
Nema dalje.
Ne postoji dalje u arhitekturi i enterijeru.
On je bukvalno sedeo satima i analizirao pokrete kuvarice u kuhinji, sobarice u salonu, ženu u budoaru, prijatelja u biblioteci..., razvijao ergonomiju i konstruisao zgrade i nameštaj.

U Beogradu postoje dve zgrade koje su projektovali njegovi direktni saradnici i učenici. I želim ih obe...


I ne znam zašto i kako, ali kustos ove izložbe, inače čovek sa kojim se uljudno ispričah na ulazu i zamolih za dozvolu da fotografišem, ili nije imao jasan koncept ili je toliko bio oduševljen da je od Waltera ovog i Waltera gore pomenutog napravio jednu kreolsku džambolaju.
Jedino što bi moglo da ih poveže smo ja vragolan i moj deda. Al' deda je prešao u bardo još onomadne...


Te u tom smislu...



Kada su prošle "godine pune muka" ljudi su opet počeli da se igraju simbolikom.
Što ti je čovek? Solarni simbol, pa solarni simbol.

A ovaj stiže iz bon škole budizma, inače daleko starije od samog budizma. Vuče još iz perioda klasičnog tibetanskog šamanizma.

Ko o čemu - budale o kvantnoj fizici, a ja najveća međ njima o šamanizmu.


A onda još jedan...



Ovo se zvalo stub sećanja, a u suštini je Ozirisov simbol (ko o čemu... da, znam... bla bla). I sa osmehom se uvek setim kako sam razbijala onu igricu Pillar of Osiris.

Samog Ozirisa, however, nisam pronašla... za sada.


No, dobro.
S obzirom da upravo gledamo izložbu "Das ist Walter" postavljenu do kraja decembra u Muzeju 25. maj sa pravom mogu da se pitam šta će ovo na narečenoj izložbi?



Kustose, brate, prijatelju, pa ja sam ta Indrina strela protiv konceptualne umetnosti, meni je u koštanu strukturu ugrađeno groženje kodgod neko počne o konceptu, oči mi se automatski prevrću i imam sve potrebne hemijske reakcije u krvi, ...ali ovo je previše i za mene.

Gde je, molim lepo, koncept? Šta je ideja koja povezuje sve eksponate na izložbi?
U prevodu, kakve, pobogu, veze ima ovo sa onim gore?

Na stranu to što sam godinama mučena obaveznim gledanjima umetničkih filmova i to po 5 sati u kontinuitetu, pa puta pet dana, pa tako po pet puta u životu (čudo sam živa ostala).
Kad vidim ovakav natpis srce mi ubrza, počinju prevremeni valunzi i zaista je potrebno da neko pod hitno otrči po šećer i vodu.

I zato sam brzom brzinom pretrčala zonu emitovanja "tih" filmova.
(Nije meni deda za džabe bio partizan.)

I da od svega ne bi ostalo jedno traljavo pih... Videh i pravu fotografiju.




U tom smislu (kad je džambolaja, nek je džambolaja do
kr(j)aja)...


Dragi deda,
U životu smo se nagledali mnogo toga. Mahom budalaština.
I znam da ti nije lako, čak ni tamo u bardou.
Ali - evo pritrpi se par sekundi dok ova ludaja ne izlupeta to što lupeta (o svemiru kroz flašu), a onda poslušaj pesmu mojih mladih i nežnih godina.
Podseća me na tebe, na partizanske čete, na deo mene u toj priči.
Na dane kada si vezivao kablove i rušio mostove...

I dalje gmazovima i raznim punjenjima zauzeto,
tvoje prvo unuče

Tranzitni Pluton na IC-u

Ništa tu nije drugo u pitanju do promene same. I ništa manje, ništa više od toga.
I probudiš se jednog jutra, pogledaš kroz prozor, a ono stotinama spratova ispod i iznad spremaju se borbene formacije anđela. Probudiš se jednog jutra i shvatiš da sada svi lanci DNK u svakoj tvojoj ćeliji izgledaju drugačije nego pre. Probudiš se jednog jutra i to tako što eksplodira nešto u garaži ili podrumu. Probudiš se baš tog jutra i shvatiš da taj blagi, dobri čovek kog si godinama uzimao zdravo za gotovo neumitno stari i propada.
Prosto se samo probudiš.

Generacijama osoba u srednjim tridesetim dešava se upravo sada kvadratura tranzitnog Plutona nad natalnim. A s obzirom da je Pluton nakon mnogo godina promenio zodijački znak, promene su neminovne i vrlo često praktično zastrašujuće.
IC ili Imum Coeli je takozvano donje nebo u karti, tačka nadira. Fizički to je tačno centar bića. Ono što osetite kao telesnu senzaciju, možda bol u grudima. Ona sitna tačka zvana timus. Žlezda koja smanjuje aktivnost ulaskom osobe u pubertet, ali i dalje funkcioniše. Timus ili duša, ono što možete da osetite upravo sada kada je promena neminovna.
Takođe, to je sve ono što vi jeste na nivou aminokiselina, na nivou ćelija, biohemije tela, na nivou zdravlja. I sada jeste onaj momenat kada vam se naglo menja metabolizam, želja za hranom, navike u vezi ishrane. Pravo vreme za nove ukuse, pravo vreme za novi balans energije. Za novi koštani matriks.

Pluton na IC-u, a sada u sazvežđu Jarca je i otac, onaj koji vas je čekao dugo, koji vas je priželjkivao godinama i skoro odustao od te želje dok se niste rodili. Onaj sjajni, blagi čovek od kog ste neprimetno učili o životu.
Taj čovek sada naglo gubi zdravlje, gubi osećaj u kolenima (Saturn), cirkulacija mu nije u redu. Taj čovek sada više nije onaj isti koji vas je podizao u vazduh dok ste tek učili da hodate i igrao po sobi sa vama. I dok se u sećanjima vraćate u korene svog bića, u najranije detinjstvo, u sve ono što jeste, shvatate da postoje ciklusi rađanja i umiranja, ciklusi ljubavi i prenosa znanja.
To je čovek koji vam je pokazivao kako da letite dok ste učili da hodate.

I zato puštate tu staru pesmu i uzimate sopstveno dete u naručje. I dok igrate osećate kako će jednog dana u toj nežnoj glavici zasvetleti sećanje na ovaj trenutak. Na sobu u kojoj Sunce baca zrake ukoso, onu sobu u kojoj je mir... U kojoj je ljubav. Centar bića – timus.

Jarac je simbol i za sve staro. A ta četvrta kuća kojoj je vrh na IC-u predstavlja ono što posedujete, bez obzira da li ste to sami zaradili ili ste nasledili. Ono što u suštini pripada porodici, ne samo vama. Sada se dešava da neka šupa, prizemna kućica, nešto što je godinama i decenijama donosilo samo troškove, a vrlo male ili nikakve prihode, odjednom postaje zanimljiva nekom investitoru koji želi da na tom placu podigne stambenu zgradu i tako reši i stambeni problem vaših potomaka.
I ta priča upravo sada počinje, uprkos dugom čekanju na dozvole, uprkos kašnjenjima oko rušenja. I kada se konačno pojave bageri i krene zarušavanje zidova vama pada teret sa srca, bukvalno kao se ruše zidovi koji su spečavali da dišete. I sada se širite i rastete.
Ali, ako se okrenete i pogledate sa strane, vaša majka ili baka istu stvar preživljava daleko dramatičnije, kao da se briše njeno detinjstvo, njeno sećanje, sve ono što je ona nekad bila. I nju to boli, opet negde u grudima, neka sitna tačka otvara se u duboku pukotinu koja seže sve do dubine novih temelja.
I jednog popodneva dok se vraćate kući shvatate da su tog dana stigli radnici i porazbijali sav asfalt sa dečijeg igrališta ispred zgrade i čak odneli stare ljuljaške i klackalice. Osećate se čudno, jer to je nešto što se nije menjalo od doba kada ste se sami igrali na tom mestu. Igralište koje je godinama urastalo u korov i tek tako se raspadalo, a da nikom nije padalo na pamet da ga sređuje.
I odjednom sada, pitate se, i zašto baš sada, zašto ne pre deset godina? Zato što je sada vreme, zato što Pluton uvek zna šta radi, čak i kada to izgleda potpuno besmisleno.

Pluton uzima da bi dao, da bi opet uzeo. Da nas nauči da nikad i ništa nije naše... I da sve jeste naše. Roditelji, deca, imovina, ugled, ono što ćemo predati novim generacijama... sve se to sada menja, sve se to ruši i ponovo izgrađuje.

I jedno jutro imaš neopisivu želju da strčiš stotine spratova ispod, u podrum, u garažu, u temelje sopstvenog bića. Da izbaciš staro i uneseš novo.
Samo se probudiš i osetiš promenu.

Prosto se samo probudiš.

Na putu za Damask

Igrali smo kizembe. I već peti put ponavljao mi je da ga gledam u oči, a ne u noge. I tu je bio problem.
Ima tih dana kada mi se otvori životinjski njuh i onda dosta teško podnosim i svoje, a ne tuđe mirise. A tada sam mogla da namirišem sopstvenu odeću, kožu, kosu, parfem, mirise ostalih parova, miris poda i zidova, smoga koji je ulazio kroz prozore, njegovu kosu, njegov parfem, dah, znoj koji mu se probijao kroz košulju i miris sa farmerki.
I sve se dosta bolno urezivalo u moj mozak.

-Gledaj me u oči.
Pogledala sam ga.

-Ti se mene plašiš?, iznenađeno me je upitao...

…Dok sam proučavao neke stare spise o zvezdama, u to mirno rano popodne u sobu je utrčao moj sluga. Čovek koji je bio moj odani pomagač i čak prijatelj godinama sada je izgledao unezvereno i uplašeno. Posadio sam ga na stolicu i sipao mu da popije hladne vode, a onda pošto se malo primirio ispričao mi je:
-Dobri moj gospodaru, danas sam otišao kao i svaki dan na bazar i dok sam se cenjkao sa trgovcima odjednom sam dobio neki osećaj, okrenuo sam se i video je kako me gleda… Molim te gospodaru, daj mi jednog konja. Molim te, znam kako da joj pobegnem. Otići ću u Damask i tamo me nikada neće pronaći.

Stao sam da razmislim. Da, on je pošten čovek i dobar sluga. I zaslužio je da mu pomognem.
Zato sam mu i dao najboljeg konja, i opremio ga hranom, i vodom, i novcima. I ispratio za Damask.

Gledao sam kako mahnito tera konja od kapija grada pa preko pustinje…
A onda sam se okrenuo i zaputio pravo na bazar.

-Zašto mi plašiš slugu?, podviknuo sam na nju čim sam je video.
-Nisam ga plašila. Samo sam se iznenadila što ga vidim ovde na bazaru, kada je trebalo da dođem po njega večeras u Damask…, slegla je ramenima smrt i otišla dalje.


-Ti se mene plašiš?, ponovio je, a ja sam okrenula pogled i promrmljala jedno kratko “Ne”.

Upravo mi je ona zamirisala iz njega.

Bože, kako mrzim takve dane…

...kao i obično

Nađemo se na uobičajenom mestu.




I onda odlučim gde idemo dalje.




Dan je bio prijatan i topao.




Poslednji jesenji dan.




Potrošen na priču o Barencovom moru...




…i tišinu.

Fractional reserve banking

Izvlačim ga iz tankog vazduha.
Samo mahnem rukom, zategnem stringove i imam ga.
Imam ga kao potencijalnu energiju.

Onda stojim pred kasom u podrumu Beograđanke i u sebi držim liturgiju.
Ona se okreće i sa osmehom izgovara broj.
Osmehom joj uzvraćam i dajem svu svoju potencijalnu energiju iz ruku, džepova i ranca.

Ok, bankrot kao i svake zime.
Ali vredi.
Za nekoliko osmeha - vredi.

Na izlazu otvaram svoju kesicu i taman da zavučem ruku vidim par velikih očiju.
On se vozi stepenicama, ne zna šta drugo da radi.
Tu dole je toplije i ljudi ga ne maltretiraju.
U tih malo godina koliko ima svašta je video.

Pružam mu kesicu.
A on se nećka.
Onda mu je gurnem u ruke i odem.

I tako iz tankog vazduha manifestujem zadovoljstvo.


Izvući ću se u februaru.
Eksergija i anergija.
Imam poverenja.
...Još uvek.

8. Arapska alhemija I

Kada je unos lažnog alhemičarskog zlata počeo da preti ekonomiji Rimskog carstva, imperator Dioklecijan je dekretom iz 290. godine naredio spaljivanje svih alhemičarskih spisa. Zatim je proglašenjem hrišćanstva kao zvanične religije carstva počelo propadanje Aleksandrije, do tada najvećeg svetskog centra nauke. Imperator Teodosije je bavljenje alhemijom proglasio za jeres koja se kažnjava smrću i naredio rušenje slavnog Serapionovog hrama. Kraj zlatnog aleksandrijskog doba počeo je uništenjem univerziteta i biblioteke, dok je još jedino alegorijska alhemija bila pošteđena pošto je hrišćani nisu smatrali specifično paganskom.
Učeni ljudi tog doba utočište su pronašli na Bliskom istoku. A konačno arapsko osvajanje Aleksandrije 642. godine donelo je preporod.

Put na istok

Veliki vezir Halid ibn Jazid okupio je grčke filozofe pristigle iz Egipta u Damasku i naredio im da prevedu alhemičarske spise sa grčkog na arapski. Međutim, sam vezir je bio vrlo nesrećan pošto nijedan recept nije mogao da stvori pravo zlato. Dolaskom Moreniusa, rimljanina koga je obučavao čuveni egipatski alhemičar Adfar, stvari su se promenile. Morenius je dokazao transmutaciju i Halid ibn Jazid je postao njegov učenik. U tom trenutku počeo je i naučno – tehnološki napredak islamskog sveta.

Sada se takođe javljaju po prvi put i klasični hemičari, oni koji se bave standardnim hemičarskim postupcima i u svojim radovima diskredituju alhemiju. Kao nesumnjivi doprinos nauci su i eksperimentalne naučne metode sa dokazivanjem, a koje su u postupke uveli baš islamski naučnici. Stvaranje filozofskog kamena, transmutacija metala i kreacija Takvina ili homunkulusa (veštačkog živog bića) je u 9. veku bilo odbačeno od strane muslimanskih hemičara.
Međutim, nikako se ne sme negirati ili minimizirati doprinos alhemije tehnološkim postupcima. Džabir ibn Hajan (Geber) i Muhamed ibn Zakarija al Razi (Razis, u latinizovanoj verziji prevoda njegovih dela) zaslužni su za uobličavanje aparatura za destilaciju, otkrića ugljenične, nitratnih i sumpornih kiselina, kao i sode i potaše. Pored ovih, njima takođe pripada i slava po pitanju destilovane vode, destilovanog prečišćenog alkohola, uvođenja termina „eliksir“, „alkohol“... Za njih same, najznačajnije otkriće bila je aqua regia, mešavina nitratne i ugljenične kiseline koja je mogla da rastvori „najvažniji“ metal – zlato.
Razis je izolovao mnoge hemijske supstance i izumeo još više lekova.

Izuzetno potentna kombinacija neoplatonizma i gnosticizma kombinovana sa grčkom alhemijom i arapskim misticizmom iznedrila je i najvećeg arapskog alhemičara Gebera. On je bio sin Hajana šiitskog apotekara iz plemena Azd. Geber je rođen u Tusu 721. godine. Nekoliko godina kasnije njegov otac je stradao zbog političke aktivnosti, a Gebera su podigli rođaci. Podučavao ga je Harbi al Himjari i pošto je stekao veliko znanje iz oblasti umetnosti i nauke postao je zvanični alhemičar na dvoru Haruna al Rašida. Sprijateljio se i sa Džafarom al Sadikom velikim šiitskim imamom.
Sam kalif je bio toliko impresioniran da je obilato finansirao Geberove eksperimente i masovni uvoz iz Vizantije starih grčkih alhemičarskih i naučnih dokumenata. To je rezultiralo mnogim Geberovim knjigama iz oblasti astronomije, astrologije, geometrije, medicine, hemije, filozofije i alhemije. A razmena roba i filozofije sa Kinom donela je i istočnjački alhemičarski uticaj, zbog čega je sam Geber usvojio simbolizam Ming Tanga (Hrama prosvetljenja). Centralni objekat ovog sistema je „magični“ kvadrat sa brojem 5 u sredini, koji je proizašao iz brojeva 1, 3, 5, 8, 17 i 28 i to posle „odvajanja gnomona“.
Geber je primenio ove brojeve prema sopstvenom shvatanju alhemijskih elemenata i uspešno manipulisao njima. Kasnije je baš zbog njega učenje o „magičnom kvadratu“ i ritmovima cirkulišućih energija bilo usvojeno od strane sufista.
Što se tiče hermetizma, Geber je podrobno analizirao svaki aristotelovski element preko osnovnih kvaliteta: toplo, hladno, vlažno, suvo. Prema Geberu svaki metal ima u unutrašnjosti i spoljašnjosti po dva od ovih kvaliteta. Zato je, naprimer, zlato toplo i vlažno, a olovo je hladno i suvo.
Po njegovim teorijama ako bi reorganizovali osobine jednog metala mogli bi da dobijemo neki drugi. Ovaj način razmišljanja je kasnije postao osnova za spravljenje Kamena filozofa ili univerzalonog eliksira. Pored svega toga, Geber je uveo i numerološku korespodenciju u svako slovo naziva ispitivanog metala koja može da pomogne prilikom odgonetanja fizičkih karakteristika i transformacija date supstance.
Ispitivao je i elementalno ustrojstvo dodajući postojećim elementima poznatim od davnina (vatra, voda, zemlja, vazduh i etar) sumpor, koji u sebi nosi kvalitete zapaljivosti, živu koja je simbol za pokretljivost i so koja je simbol za stabilnost. Kasnije će i evropski alhemičari usvojiti ovo učenje bazirajući sva svoja istraživanja upravo na ove tri poslednje supstance.
Uz sva ova dostignuća, Geber je takođe izumeo i kotao za destilaciju, kao i retortu, osnovnu aparaturu za alhemičarske i hemičarske eksperimente.

Eksperimentisanje

Iako su mnogi islamski naučnici bili protiv same alhemije, Geber se takođe smatra i ocem hemije. Pored eksperimentalnog metoda, otkrića retorte i ostalih važnih aparatura, on je utvrdio procese kao što su purifikacija, oksidizacija, filtracija, kristalizacija i evaporacija. Uveo je „čistu“ destilaciju, koja je do tada bila poznata Grcima, Egipćanima i Vaviloncima, ali ne toliko unapređena. A sam Geber je vrlo žustro proklamovao dobrobiti eksperimentalnog metoda, jer kako je sam tvrdio „onaj koji se ne bavi praktičnim radom i ne vodi računa prilikom ispitivanja nikada ne može da postane majstor nauke“.
Geber je dao i teoriju geoloških formacija ležišta metala, pri čemu je tvrdio da se šest osnovnih metala razlikuju i drugačije deponuju u stenama zbog različitog odnosa sumpora i žive u njima.

I kasniji veliki umovi su se složili da je Geberov uticaj na nauku jednak onom koji su dali Anton Lavoazije ili Robert Bojl. Njegovi jasni opisi procesa i aparatura, kao i metodičan opis supstanci bili su daleko progresivniji od grčkog ezoterizma. I tačno se i jasno vidi ravnoteža između ’ilm i ’amal, teorijskog i praktičnog obučavanja.

Naravno, ovakav veliki um je takođe imao i velikog učitelja. Bio je to, kao što je već rečeno, imam Džafar ibn Sadik, koji je odbacio Aristotelovu teoriju o četiri elementa, uočavajući da je metal koji se nalazi u zemlji, kao jednom od „osnovnih“ elemenata, takođe element. Al Sadik je uveo i svoju čestičnu teoriju o postanju svemira. Po ovoj teoriji svemir je rođen kao vrlo mala čestica koja je u sebi imala 2 različita pola. Ova čestica je proizvela atom. I na taj način nastala je materija. Zatim se ona umnožila i stekla različite osobine, a ta raznovrsnost je dalje uzrokovala gustinu ili razređenost atoma.
Al Sadik je napisao i studiju o neprozirnosti materjala, pri čemu je materjale koji su čvrsti i sa sposobnošću apsorbovanja nazvao neprozirnim, a one koji su čvrsti i odbijajući nazvao je prozirnim. Takođe je utvrdio da „neprozirni“ materjali apsorbuju toplotu.

Al Razi kao još jedan od najuticijanijih islamskih naučnika, u svom delu „Sumnje u pogledu Galena“ dokazao je prvi da su Aristotelova teorija klasičnih elemenata i Galenova teorija humorizma pogrešne, i to koristeći eksperimentalni metod. U suštini, on je proveravao kako telo reaguje različitim temperaturama na ispitivanu tečnost. Pri čemu je zaključio da tečnost ili supstanca ne prenose sopstvenu toplotu (ili osobine) na telo, već izazivaju reakciju tela u zavisnosti od unete supstance. Reakcija naravno može biti daleko burnija od samih osobina supstance.
(Humorizam ili humoralna Galenova teorija odnosi se na četiri „humora“ u ljudskom telu, crne žuči, žute žuči, krvi i flegme. Disbalans ova četiri kvaliteta u telu proizvodi nelagodnost i bolest.)

Al Razijevi eksperimenti su uveli i nove termine kao što su uljanost supstance, sulfuroznost, zapaljivost i salinitet. On je bio i prvi naučnik koji je destilovao petrolej, izumeo kerozin i kerozinske lampe, moderne recepte za sapun, kao i brojne hemijske procese od kojih je jedan i sublimacija.

Treba istaći da su Abu Rajan al Biruni (između ostalog i astrolog koji je uveo proračunske tačke), Al Kindi, Avicena (čuveni lekar) i ibn Haldun bili žestoki oponenti alhemije, pri čemu je Al Kindi bio prvi koji je negirao čitav koncept transmutacije metala u zlato i srebro.
Od 12. veka islamski uticaj se proširio i na Evropu kada su Geberovi, Al Razijevi i Avicenini spisi prevedeni na latinski u doba takozvanog arapsko-latinskog prevodilačkog pokreta i nešto kasnije u 14. veku u spisima „pseudo-Gebera“, alhemičara koji se tako potpisivao i nekoliko sopstvenih dela podmetnuo kao Geberove originale.

U 13. veku Nasir al Din al Tusi je proklamovao ranu verziju zakona o održanju masa, tako što je tvrdio da suština materije ostaje nepromenljiva i da je moguće da promeni svoj oblik, ali ne i da nestane.

Srednji vek je zapravo bio period uzleta nauke na teritoriji Bliskog istoka.

Jamajkanska lekcija br.2 - The Full Monty

How can you expect the victory when for your dreams you have never went to war?





To je moj rat.
Moje strateško planiranje.



I nema žaljenja, nema tuge.



Prošli put mačka na prozoru mi je pravila društvo.
I moram da iskreno priznam – bila je interesantnija od nekih ljudi koje sam sretala... do sada.



Sat vremena dok vitamini ulaze u moj sistem.
Sat vremena potrošen na bolje stvari no što je kukanje nad sudbinom.





Ladies and gentlemen
you can always tell the mediocre among us…

They will live and die without the battle scars.

Jamajkanska lekcija br.1 – samopouzdanje

A da probam ono što se zove volja.... aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa....

Kao neki DIY

Recept za plitki ormarić u kupatilu



Elem, uzmeš čamovinu (ne bukvu, previše tvrda, i ne topolu, previše meka). I apsolutno je dozvoljeno da na stovarištu preuzmeš najobičniji brodski pod. Uz ovo kupi odmah i lajsne 4x3cm, lajsnice do 1cm, drvene tiplove osmice, par šmirgli (grubu i finu ili više varijanti), špatulice za gitovanje, drvofix iliti lepak za drvo, par emajl boja, firnajz, dvokomponentni lak…

Brodski pod je zgodan zato što samo odbiješ one "muško-ženske" delove ubodnom testerom i ako treba malo ga abrihtuješ, pa ga posle samo lepo obradiš šlajfericom (trakasta je vrhunac, ali ako nema valja i vibraciona, sve samo da izbegnem ručno šmirglanje).

I sad... imaš daske idealne debljine i širine oko 12-15cm. I ambiciju da sastaviš ormarić. Recimo, tri police unutra i da sa jedne strane ormarića vire još 15 cm, s tim da ti spoljni delovi budu obrađeni pod uglom ili da imaju luk.

Gledaš da najniža polica ima iznad sebe najvišu visinu, tako da se lako smesti čaša sa četkicama za zube, te da se iste lako i vade i vraćaju. Oni delovi polica koji vire napolju su jako zgodni za šampon, tečni sapun, dezodorans ili parfem.



Spojiš ormarić sa (napr.) 3 police unutra i to tako što fiksiraš delove stegama ili nogama i rukama (umem ja to i u štiklama) i probušiš rupe bušilicom (možeš da staviš graničnik na burgiju, mada je lakše kad ideš otprilike). Ondak u te rupe idu drveni tiplovi, premazani drvofixom, kojima samo odrežeš viškove koji vire. (Tiplovi se prvo odrežu običnom testerom na “otprilike”, pa se malo ušmirglaju po ivicama da bi se lakše ukucali čekićem.) Poenta jeste da su baš drveni tiplovi zato što je u kupatilu večito tropska sredina i tako izbegavaš truljenje i rđanje.
Eto, imaš ormarić. Leđa mu i nisu nešto potrebna, ali ako želiš najobičniji tanki lesonit will do.

Vrata radiš tako što uzmeš one lajnse. Profilišeš im zub od 1,5x1,5cm I onda napraviš ram. Kao ram za sliku, ali spajanje nije pod 45stepeni, nego ide letva preko letve (muško-žensko preklapanje). Za ovo treba da napraviš vertikalni rez na geru do potrebne dubine, pa da bočno izbijaš dletom i čekićem vrlo pažljivo onaj deo na kraju. Naravno opet ih spojiš tiplovima, ali strogo paziš da sve bude u vinklu (triput meri... i vodi računa da ne padne krv, ja obično prepričavam onaj vic o pet piva za momke iz pilane čim se dohvatim dleta...).

Sve spojeve napuniš stolarskim gitom, znači prah od šlajfovanja pomešaš sa drvofixom pa u spojeve. Za to korištiš špatulice, ako nemaš kilometarske nokte kao ja :)
Špatulice se ne peru, nego kad se osuše sa njih samo sastružeš git.

S obzirom da sve treba da stoji postojano u kupatilu, gde je atmosfera kao u kasnijem paleozoiku, moraš da firnajzuješ. Zagreješ dobro firnajz i sve ljudski impregniraš, pa ostaviš da prenoći, pa sutra ponovo...

I onda ide zabavan deo. Možeš samo da ga omalaš, a možeš jako da razrediš jednu boju, pa kada je suva da naslikaš nešto preko nje. To sam radila za ormarić na mom provincijskom domenu. Tu se u ceo enterijer uklapalo da bude providno tamno plav, da se vide šare i godovi, a onda sam preko išla sa secesija motivima u zlatnoj boji. Pomalo rustično.
S obzirom da mi je kupatilo u prestonici malo, pločice su klot bele, a ormarići i police su rađeni kao da su od svetlog mermera.



Hint, razrediš 3 boje običnim razređivačem. Ja sam tada uzela belu, crnu i teget plavu. Uzmeš najobičnije plastične kese (one mekane), zgužvaš jednu (stavi rukavice) i umočiš malo u boju. Onda tackaš tom kesom po drvetu. Crnu i plavu sam aplikovala vrlo diskretno (vodi računa o tome), a onda sam išla belo preko svega. Fora je da vodiš računa da je krajnji rezultat idealan, a da je ukupan sloj boje vrlo tanak.

E, kada je to sve savršeno suvo ideš preko sa 2 sloja dvokomponentnog laka. Ako si debelo mazao boju imaćeš klobučenje. I posle svakog sloja laka, sušenje, pa pažljivo šmirglanje najfinijom šmirglom. I isto tako, ako počneš da se smeješ, postaneš euforičan i štagod, bacaj sve i beži napolje. Udara taj lak po moždanim sinapsama samo tako. Sutradan nećeš moći da pomeriš glavu iz kreveta.



I onda... Naravno, spojiš ram sa glavnim delom ormarića šarkama, ugradiš i ručkicu, pa onda opet sve odšrafiš i odneseš majstoru da tu ugradi ogledalo u ram, može i lesonit iza ogledala, čisto da ga učvrsti. I umesto gitovanja pozadi prikucaš one lajsnice 1x1cm.

U istom stilu možeš da imaš par ormarića i polica tako da kupatilo liči na nešto. Vrlo su zgodni ti plitki ormarići, jer možeš da pereš zube i da ne razmišljaš da li ćeš glavom proći kroz ogledalo, a sa druge strane unutra ide ono što nije za gledanje: četkice, zubi, jod, alkohol, ulošci, hidrogen...



Elem, po otvorenim policama idu bočice, flašice i što manje ukrasnih budalaština, a što više potrebnih stvari. Mada se treba setiti i estetike.

Ljudi mi ne veruju kad im tvrdim da uopšte ne slikam uljanim bojama, samo onim emajl. Ume mlogo dobro da izgleda. Pogotovo figurativni stil i to na velikim formatima.

Nemam više ništa zgodno sa izložbi, niti imam ogledala i police koje sam radila godinama (sve je na sreću prodato), tako da mi fale i slike iz tog doba.
Ali…
Par finti za bojenje:
Ima fora i sa prelazom iz jedne boje u drugu, pa ozgo uradiš isto ali kontra smer i to tehnikom suve četke unutar šablona... Ma idi.
Daj da pojasnim... Razrediš jako svetlo zelenu i svetlo plavu (to uradiš mešanjem sa belom, pa razređivačem), na primer i ideš malim sunđerastim valjkom, jako malo natopljenim u boju i to sa jedne strane površine. A onda sa druge udariš drugu boju i pređeš preko one prve. Mnogo lep prelaz.



I kad je sve klot suvo uzmeš šablon. To može da bude parče najobičnijeg linoleuma (ono što se koristi kao topli pod po kuhinjama) ili još lakše zdipiš dedin rengen snimak pluća od pre deset godina i u njemu napraviš neki znak, ali obavezno takav da te optuže da si mason (to meni uvek pali) i staviš šablon na površinu i tada…

"suva četka" metoda:

-umočiš četku u boju samo milimetar ili dva i onda je malo otapkaš na parčetu kartona ili novina sa strane.
-tako “suvu” četku tapkaš unutar samo jednog dela šablona
-odložiš četku br.1 u uzmeš četku br.2 i uradiš isto ali sa nekom drugom bojom i kreneš po šablonu ali sa druge strane i negde na sredini dobićeš prelaz
-četke su one najobičnije koje se kupuju po farbarama, ni previše uzane, ni previše široke (ima to po brojevima, ali se više stvarno ne sećam)

Izgleda FENOMENALNO.

Ovo je samo jedan tužni ostatak stare slave. Odavno to nisam radila.



Ima tu još sjajnih postupaka, neke sam obećala poodavno, pa je i krajnje vreme da ih uradim… ali tek na leto. Tada će valjda biti i slike.

Što se tiče ostataka od ramljenja…
Kod mene je kao u kineskoj kuhinji (ne operi), ništa se ne baca. Ti četvrtasti komadi (manji ili veći) mogu da se izbuše po krajevima, ušmirglaju, oboje, pa da se od njih napravi kojekakva dekoracija.

Imam negde kaiš napravljen od tih tankih pločica, obojen u srebrno, pa su sitni detalji preko rađeni u teget plavoj boji. I sve je spajano srebrnim lančićima. Izgleda kao deo srednjevekovnog nakita i deluje elegantno na uzanoj crnoj haljini, ali… izgleda da je moj specijalni kaiš dobio noge. Moraću da probunarim po dečijim stvarima i vidim da slučajno nije otišao tamo.



Ovo sam pronašla kao deo kostima za neku staru pozorišnu predstavu. To je izigravalo muški nakit, pa je zato toliko “sirovo”, ali eto može da se vidi kako sve to izgleda.

Wei qi

...Ne treba da aktiviraš Mars dok učiš.
Ako već moraš, samo tamo gde je potrebno radikalno preseći situaciju.
Mars je tigar.

Dok osmatraš teren i konfiguraciju za buduću bitku (učenje), oslanjaj se na kornjaču i zmaja, znači na tradiciju, znanje, težnju, intuiciju, mozak (Saturn, Sunce, Jupiter, Mesec, Merkur... i zašto da ne Veneru (volim ne volim - relacija)).

A kada osetiš da imaš stabilnu zaleđinu (kornjaču) i da imaš sigurnu podršku "sa leve strane" (zmaja), e tek tada aktiviraš tigra sa desne (Mars), ali on mora da bude slabiji od zmaja, inače ulaziš u agresiju.

I sa svim tim "borbenim" podrškama kreiraš feniksa (samoostvarenje) ispred sebe.

Sve kasnije transformacije (zmaj-feniks tipa), sve je to boza-limunada. Osnove su ipak osnove.

...Važno da se lepo razumemo.

...the rest of your life

Jedno obično jutro kada sam pogledala kroz prozor...



Postoje ti dani kada je svetlost lomljiva



I postoje lica koja su osvetljena iznutra



I čista, kristalna poezija u šumi




I određeno osećanje



... kada ostanem bez misli





Ovo je moja svetla dvorana



Krov je sada drugačiji



I raste novi život



…spokojno, u tišini.





Mesto gde sam jutrima uvežbavala ving čun




sada je zlatno polje…

Venera u Škorpiji i u recepciji sa Marsom i Plutonom

Desilo se skoro, neko je eto tako u usputnom astro-razgovoru smestio moju Veneru u kanalizaciju. Opasna izjava, ja sve pamtim.
I naravno, pošto je moja Venera vladar mog horoskopa, kao vladar Ascedenta, vladar Sunca, kao jedina neaspektovana– pa tako i najjača. Ako se gleda po kućama, ona je u svom sedištu – 2. kuća. I ona je u recepciji sa Marsom u 8. kući u Biku... Ima li nečeg boljeg, goreg, jačeg, grdnijeg? Pa i ima, ta Venera je u recepciji sa Plutonom. Pluton je u 1. kući, a vlada drugom, a Venera je 2., a vlada prvom kućom.
I sad....Reći nekom ko je toliko vezan za Veneru da mu je vladarka u kanalizaciji, osim što nema smisla, može da izazove i neke po život opasne situacije.
Jeste, ta škorpionska Venera je najgora. Ona obožava drame, tragedije, strasti, večito je u paničnom strahu od smrti, a smrti hrli. Jurca za opasnim muškarcima i sve u svemu sjajno se provodi. Toliko da je se sve ostale Venere užasno plaše, i mora se priznati, večito joj zavide... Ali, da li je to baš tako?
Venera u Škorpiji to su taljige prepune groznih, prljavih ženturača, koje idu za vojskom. Dugački i otrovni jezici. Strast koja uništava samu sebe, melje i mrvi sopstvenu želju... Ali, ima još nešto. U horoskopu mora da se gleda sve, ne samo pozicija planete u znaku, već i u kojoj je kući smeštena i koje su joj ostale funkcije.
A ako neko kome analizirate natalnu kartu sedi ispred vas, situacija je još lakša. Obratite pažnju na usta. Da li su odgovarajuća uz lice, pune ili tanke usne (priča o Veneri je i priča o meri, o ravnoteži – to ide iz Vage). Pogledajte da li je dobro odabrana boja kose, šminke, odeća... Da li je umela da izabere ono što će da odredi nju, ovde mislim na garderobu, detalje i nakit, da je predstavi u najlepšem svetlu sa onim resursima kojima raspolaže (ono što je moje - Bik i kako to svoje pokazujem).
Venera u Škorpiji je na mestu svog izgona, kao i Mars u Biku. Ali to ne znači da planete tu gube svoju snagu. Snaga ostaje, ali se nalaze na teritoriji koju ne poznaju, tamo gde se ne osećaju dobro i čitav problem se bazira na tome.
I šta radi ostatak horoskopa? Da li je u pitanju viši ili niži tip, koliko god to rogobatno zvučalo?
Ok, niži tip je raščupana ženturača, otrovnog jezika i još otrovnijeg pogleda. Ali šta je viši tip?
Ako pogledamo sve znake u Zodijaku, pa im dodelimo neku funkciju... Evo recimo da je u pitanju jedno kraljevstvo u neko staro doba (…jer najbolje se uči iz bajki). Lav je kralj, Vodolija je narod. Škorpija je unutrašnja sila, vojno planiranje (ne vojska) koje će dovesti do proširenja teritorija (Bik). Kralju je cilj i svrha vladavine proširenje teritorija i bogatstva. Ovan je vojnik, on za kralja putuje i od vojske kralj uči. Ali Ovnu je kralj u srcu (5. kuća), a zapovedik (ratni strateg) Škorpija ga vodi u smrt (8. kuća).
I onda u tu priču smestimo jednu Veneru u Škorpiju, a sa recepcijama sa Marsom i Plutonom. I šta se tada dešava?
Kada je situacija poprilično komplikovana i kada na bojnom polju ne može tek tako da ostvari pobedu kralj mora da preduzme poslednji korak. On u bitku šalje ženu. Ona mora da izgleda savršeno, ona mora da bude obrazovana, da deluje smireno i krotko. Ali, isto tako... ona je drilovana. Ona može da bude kraljeva žena, ćerka, konkubina, neka od dvorskih dama, svejedno koja je - samo da je najbolja za misiju.
Tamo kada padne noć u logoru i vojnici se raspomame sa onim, ranije rečenim ženama, ona dugo posmatra karte, objašnjava se sa stratezima. I ona zna - tada kada sve bude naizgled izgubljeno, kada na polju ostanu samo trupla ovih koji se sada u noći čuju kako urlaju i slave, ona će poći ka neprijateljskom zapovedniku da ga zavede.
To naravno nikada i nije bio problem za nju. Jer... kako je lako zavoditi.
Ali, ona sanja o onom jednom Marsu, tamo preko puta u Biku. Jednom naizgled smirenom tromom čoveku, koji svoje dane provodi u prirodi, u tišini. On luta po brdima, bavi se zemljom i popravkama, tih i dobar čovek. Opasan i jak čovek. I zato i jeste lako, jer ona nema šta, nema koga da izgubi.
Celog života ona je sanjala da će se pojaviti taj jedan koji je veći muškarac od nje same i tada kada se i jeste pojavio razoružao ju je svojom smirenošću i dobrotom.
Slomio ju je svojom povučenošću.

To jutro pred samu bitku ona uzdahne duboko, jer zna šta je čeka. Sa jezom i sa radošću sprema se za poslednji potez. Onaj koji će joj doneti oslobođenje i taj davno željeni mir u duši.
Spremljena je, doterana, sa mislima prepunih šifri i vojnih pozicija...
Na bojištu se kratko oglasi truba da obavesti drugu stranu da stiže glasnik. I ona odlazi sama.
U nedrima nosi nož, u prstenu otrov. U očima zavođenje, u mislima mir.

I onda na toj šahovskoj tabli odigraš kraljičin gambit. Žrtvuješ nju... i dobiješ partiju.
I kada se trupe ponosno i u slavi vrate, niko se nje neće sećati...
Bitka je dobijena, kralj je slavljen, a kraljica…

Kraljica je ispunila zadatak… jer nema bajki za škorpionsku Veneru.

?

Tumačenje (posle podužeg teksta): ...Međutim, Arđuna je ubijao zbog principa religije, a ne po svojoj ćudi.

Pitanje (posle podužeg mozganja): Šta je „princip religije“... uopšte ili u ovom konkretnom primeru?

Razrešenje (pošto je Durga preparkirala tigra, a Krišna sišao sa Arđuninih bornih kola): Krišna prilazi tumaču, uzvišenom učitelju, i lupa mu dva šamara, a onda ga zaobilazi i staje pravo ispred mene. Tada i ja dobijam dva pedagoška šamara zato što se pravim pametna i zato što ne poštujem učitelja.

Okreće se i daje znak. Durga polazi prva, a za njom formacija ljudi na bornim slonovima.

Ja stojim skroz pozadi i trljam obraz.
Stvarno, što se pravim pametna?

Steel claw

Budim se oko 4.
Jedem kao vuk.
Dišem kao vuk.
Krećem se kao vuk.

Noću punim džepove alatom.
Vodim računa da mi nešto ne ispadne.
I onda idem.

Drugačije metabolišem energiju.
Gubim težinu, ali postajem pokretljivija.

Balansiram, skačem bez straha.
Bez straha…

Zero point

U stvari počelo je tako što sam se te noći popela na krov muzeja. Postoje požarne stepenice pozadi i naravno da napolju niko ne pazi. I da je bio neko isto bi bilo. Naučila sam kako da budem nevidljiva.
Otišla sam do ivice i gledala ka gradskim svetlima.

Uopšte nije bilo ni govora da nameravam da se bacim dole. Niti je to bila potrebna visina da sasvim sigurno uradim posao do kraja, niti mi se takve ideje vrzmaju po glavi.
Prosto sam bila usamljena.

Na nebu opet nije bilo zvezda, samo Mars tamo u pozadini i puno teškog žutog gradskog svetla.
Još uvek me je bolelo.

Razmišljala sam o sebi, o stvarima koje mi se dešavaju, o ljudima koje srećem i o tome kako nigde ne pripadam.
Bacila sam celu godinu, potrošila vrlo dragoceno vreme na ništa, samo na vežbanje, na najobičnije balansiranje. I želela sam da odem negde, bilo gde. I isto tako bilo mi je kristalno jasno da ne mogu da pobegnem.
Okrenula sam se sa namerom da se vratim kada sam odjednom dobila želju da skočim sa višeg na niži krov.

I tako je počelo.

7. Egipatska alhemija i aleksandrijska magičarska škola (7)

Egipatska civilizacija traje od praistorijskog doba, preko prvih pisanih dokumenata koji se javljaju u periodu oko 3 400. godine pre nove ere, pa sve do ranog hrišćanstva. Istoričari i arheolozi se slažu da je ova civilizacija ostavila neizbrisiv pečat na nekoliko velikih religija i uveliko doprinela tehnološkom napretku starog sveta.
Već od samih početaka pisane istorije metalurgija u Egiptu je bila visoko razvijena, pogotovo eksploatacija bakra (u zoni Istočne pustinje između Nila i Crvenog mora) i uopšte izdvajanje metala iz rude. Ova grana industrije je tada upošljavala veliki broj radnika, da bi se od Četvrte dinastije pa nadalje metalurgijom bavili isključivo faraonovi najbliži saradnici ili čak i njegovi sinovi. Nešto malo kasnije metalurgija, pa i hemija iz nje, bile su u nadležnosti sveštenika koji su vrlo pažljivo čuvali tajne od običnog naroda.

Drevna metalurgija

Znanja o preradi gvožđa Egipćani su dobili iz Male Azije. Ovaj metal se u početku i nije eksploatisao, već se samo koristio onaj koji je bilo meteorskog porekla i odatle i nosi naziv „nebeski metal“. Međutim, s obzirom da je gvožđe podložno brzom korodiranju, Egipćani su se potrudili da ga usavrše. Već u doba gradnje piramida (negde oko 2 900 god. p.n.e.) korišćeni su alati za koje je današnjom hemijskom analizom utvrđeno da su kombinovani sa ugljenikom, kao neka vrsta drevnog čelika.
Bakar se koristio kao komponenta za bronza leguru, pošto je vrlo brzo ustanovljeno da je tako ovaj metal daleko izdržljiviji. A takođe su poznata i vrlo bogata nalazišta galenita iz kog se izdvajalo olovo u zoni vrlo blizu Crvenog mora u planinama Gebel Rasis („olovne planine“ u prevodu).
Međutim, stari Egipat je možda napoznatiji po zlatu. Sama reč za zlato „nub“ potiče od reči Nubija odakle se ovaj metal dopremao, mada je sam Egipat imao i sopstvene zalihe. Takođe su korišćeni rečni resursi i tehnika ispiranja zlata.
Od ovog doba datira i tradicionalna podela metala prema planetama, tako da je Sunce u vezi sa zlatom, Mesec sa srebrom, Merkur sa živom, Venera sa bakrom, Mars sa gvožđem, Jupiter sa kalajem, a Saturn sa olovom.
Egipat je poznat po svom alhemičarskom znanju, ali na žalost, nije ostalo mnogo pisanih dokumenata da bi mogli da ih detaljno proučavamo. Odlukom imperatora Dioklecijana oko 290. godine spaljeni su svi tekstovi koji imaju veze sa magijom i hemijom. Od onih spisa koji jesu preostali ne možemo biti sigurni da li su originalni ili su pisani već pod uticajem ranih grčkih alhemičara.
Tekst za koji se smatra da je stariji od 1. veka nove ere je i „Papirus X“ iz Lajdena, ili takozvani Lajdenski papirus, a koji se nalazi u Lajdenskom unvezitetu od 1828. godine. U ovom dokumentu nalaze se jasna uputstva za spravljanje metaličnih legura, veštačkog zlata i srebra, kao i postupci vezani za bojenje.
Oto Lagerkranc je 1913. god. u Upsali objavio na nemački jezik grčki tekst sa sličnom tematikom pod nazivom „Papirus Grekusa Holmiensisa“ u kome se autor poziva na egipatske izvore i govori takođe o spravljanju legura, imitacijama plemenitih metala i dragog kamenja, kao i o ostalim tehnološkim postupcima prerade metala i minerala. Ovaj dokument je kasnije postao poznat pod imenom Stokholmski papirus.
Postupci i recepti u oba dokumenta su vrlo precizni i jasno je da nisu bili namenjeni javnosti, već samo stručnoj osobi za izvođenje konkretnih postupaka. Tako se u Lajdenskom papirusu spominje 75 recepata u vezi izrade legura i testiranja materjala, oko 15 recepata vezanih za imitacije plemenitih metala, i oko 11 recepata vezanih za bojenje površina metala i tkanina. Stokholmski papirus sadrži oko 150 recepata, pri čemu je prednost data izradi veštačkog dragog kamenja – oko 70 recepata, zatim bojenju – oko 60 recepata, dok se ostatak odnosi na legure i postupke izbeljivanja raznih materjala.
Interesantno je da su neki recepti vrlo slični, ako ne i potpuno isti, i za razliku od kasnijih alhemičarskih tekstova, napisani su potpuno realno bez ikakvih primesa okultnog.
Recepti koji se odnose na metale najčešće se bave transformacijom zlata i srebra od jeftinijih metala, kao i površinskom imitacijom zlata na nekom drugom metalu. Pri čemu se i tvrdi da čak i stručni testovi ispravnosti i kvaliteta zlata neće moći da utvrde bilo šta drugo osim najboljeg kvaliteta.
„Da bi napravio zlato uzmi tracijski kadmijum, napravi mešavinu kadmijuma u ljuskama, ili kadmijuma od golskog misija i sinopijskog crvenila, i isto tako jednakim delovima zlata. Kada staviš zlato u peć i kada dobije dobru boju, izvuci ostale sastojke, skloni zlato, ostavi da se ohladi i imaćeš dvostruko više zlata“, tvrdi jedan od recepata Lajdenskog papirusa.
Kadmijum je nečist oksid cinka, koji ponekad sadrži okside gvožđa ili bakra zbog topljenja u pećima gde je ranije topljen bakar. Misi je delimično oksidisano gvožđe ili bakarni pirit, suštinski u pitanju su bili sulfati bakra i gvožđa. Sinopijsko crvenilo je danas poznatije kao mineral hematit. Ova mešavina, ako pretpostavimo da temperatura u peći ili možda neki tajni sastojak, koji se ne spominje u receptu, proizvodi redukcioni proces i gradi leguru od zlata i cinka, sa manjim učešćem bakra i gvožđa.
A evo i jednog recepta za izbeljivanje bisera. „Ako biseri imaju braonkast sjaj ili izgledaju kao da su dimljeni, treba da napraviš soluciju od meda u vodi, da dodaš fino usitnjenu lijanu i da dobro skuvaš ovu mešavinu. Kada se malo ohladi pospi je po biserima, pusti da se potpuno ohladi i stvrdne, a tada je dobro obriši lanenom tkaninom. Ako biseri još uvek nisu dovoljno beli – ponovi proces.“

Aleksandrijska škola

Aleksandar Veliki je oko 330. god. pre nove ere osvojio Egipat i osnovao grad Aleksandriju. On je proglasio svog generala Ptolomeja za kralja Egipta, a Ptolomej budući i sam vrlo obrazovan čovek sebi je stavio u zadatak da obnovi i usavrši tadašnja znanja. I tako je Aleksandrija za vrlo kratko vreme postala ne samo najznačajniji grad Egipta, već i intelektualni centar starog sveta.
Pretpostavlja se da je aleksandrijska biblioteka sadržavala oko 500 000 rukopisa, a naučnici celog tadašnjeg sveta su dolazili i kreirali kulturu zavidnog stepena mešajući persijske, grčke, egipatske, hebrejske i kaldejske uticaje. Međutim kako su moć i uticaj Rimskog carstva jačali, tako je i Egipat slabio. Za vreme Cezarove opsade Aleksandrije 80. god. pre nove ere požar koji je počeo u luci paljenjem brodova proširio se i na sam grad i zahvatio biblioteku. Neki od rukopisa su spašeni, međutim ogroman deo je nestao zauvek.
Iako je za vreme Rimske imperije Aleksandrija zadržala veliki naučni uticaj (kao drugi centar odmah posle Rima) ipak je moglo da se predoseti skoro propadanje i to zahvaljujući unutrašnjim političkim lomovima carstva. I to tako da je već u 3. veku došlo do potpunog kolapsa starog sveta koji se povukao pred tada sve jačim fundamentalističkim hrišćanstvom.
Aleksandrijski Serapion je 389. godine bio potpuno uništen, kao i njegova biblioteka i to zbog edikta Teodosija koji je pozivao na rušenje svih nehrišćanskih hramova širom carstva. Ovo naređenje sprovedeno je surovo i beskompromisno. Iste godine Zenon imperator istočnog dela Rimskog carstva zatvorio je izuzetno važnu školu u Edesi i proterao njene učitelje dalje u Aziju, čime je samo zapravo trasirao alhemičarski put ka muslimanskim naučnicima. Centar znanja - Aleksandrijski muzej preživljavao je do 415. godine, kada je otprilike u isto vreme vrlo nasilno od strane hrišćana usmrćena čuvena naučnica Hipatija, zatvoren na takođe hrišćansku inicijativu.

Trenuci slave

Svoje najblistavije momente alhemija razvijana u Aleksandriji je doživela u periodu od prvog do trećeg veka. Takođe, tada se razvija i alegorijska grana zapadne alhemije koja je obilovala fantastičnim idejama i tajnim kultovima. Egipatski sveštenici su obučavali svoje učenike pristigle iz svih krajeva sveta, i na taj način uvodili ih u svet svojih božanstava. Tako su se kultovi boginje Izis i njeni hramovi proširili na sve strane Rimskog carstva. Kasnije jačanjem persijskih uticaja ista stvar se desila i sa Mitrinim kultom (persijski bog Sunca).
Alhemičarski tekstovi tog doba su najčešće pisani na grčkom jeziku i sadržavali su puno alegorija vezanih za učenja Platona i Aristotela koja su se odnosila na prirodu i njene procese. I od tada počinje kasnije toliko čuveni alegorijski ili hermetički stil pisanja koji je služio da se osoba koja nije inicirana u ovu nauku zadrži podalje i ne iskoristi tajna učenja u neku lošu svrhu.
Osnovno alhemičarsko „štivo“ tog doba bio je Platonov „Timon“, delo koje je obilovalo i metafizikom i fizikom, objašnjavajući postanak našeg materjalnog univerzuma.

Otprilike u prvom veku naše ere javlja se i čuvena alhemičarka Marija Propovednica. Postoje neke indicije, ali vrlo nesigurne da su Marija Propovednica i Marija Magdalena, žena Isusa Hrista bile ista osoba. U to doba jača uticaj gnostika u hrišćanstvu i potencira se njen značaj kao „najispravnijeg“ i najinteligentnijeg Isusovog učenika (po njegovim rečima kako se tvrdi u gnostičkim spisima iz Nag Hamadija otkrivenim 1947. god.). Ko god da je ona zapravo bila verovatno da je njoj samoj bilo najmanje važno. Važnije je to što je sebe iskazala kao vrhunskog praktičnog alhemičara i izumitelja niza tehničkih uređaja, od kojih su neki i dan danas u upotrebi (recimo „dupli“ bojler koji se koristi u kuhinjama i u Francuskoj je i dalje poznat pod imenom „bain-marie“).
Na žalost, pisani dokumenti koje je ona ostavila za sobom nisu preživeli do današnjih dana, ali je ostala zabeležena u dokumentima Zosimusa Panopolita i kasnijih alhemičara koji su je citirali i opisivali kao izuzetnog stručnjaka, vizionara i kao samu „Plutonovu ćerku“.
Zosimus Panopolit je ostao upamćen i kao autor dela „Predivna umetnost pravljenja zlata i srebra“, a njegova rođena sestra Teosebija bila je poznata kao vrstan stručnjak i to nezavisno od svog brata. Što se tiče alhemičarki, u istoriji je ostala zabeležena i Kleopatra (ne mešati je sa kraljicom Egipta koja je živela par stotina godina ranije). Kleopatra je napisala klasično delo „Krisopeja“ (u prevodu - pravljenje zlata), koje je zajedno sa dokumentom „Izis“ uvršteno u Kodeks Marcijanus iz 11. veka. U njemu nalazimo najraniju predstavu Ouroboros zmije koja grize sopstveni rep. Ovaj simbol je savršena predstava kosmičkih ciklusa i njeno značenje je „suma svih znanja“. Na istoj stranici rukopisa nalazi se i osmokraka zvezda. Pored simbola Tota, egipatskog boga znanja, ona označava i grupisanje nebeskih sila. Po pitagorejcima ova zvezda je predstava obnavljanja kosmosa jer prikazuje duplu polarnost elemenata proizvodeći na taj način stabilnost.
Ono što je možda važnije za istoriju je da je od tog vremena osmokraka zvezda postala simbol Marije, majke Isusa Hrista, uvodeći na taj način hrišćanski pravac dejstva i izražavanja u dalji alhemičarski rad kroz vekove.

free style

the men come in these places...

Mark Nofler ju je napisao tamo negde krajem sedamdesetih.
I shvatio da ne treba da je peva muškarac.
Par godina kasnije dao ju je Tini za prvi solo album.

Nabila sam nos u knjigu dok je on nameštao kameru i vezivao notepad sa zvučnicima.
Mislila sam da me nije primetio. I nije bilo ni važno.
Mislila sam o krovovima, o opasnim noćnim igricama, o riziku, o monitoring sistemima koji će me sasvim sigurno otkriti jednog dana, o onom što se otvorilo u meni posle egzaktnog aspekta.
Pokušavala sam zapravo da ne mislim o tome.
Preuzimajući inicijativu on pažljivo razmatra strategiju. Fokusira se na otkrivanje mogućnosti, prikupljanje činjenica, analizu alternativa, procenu pogodnosti i tada stupa u akciju... pokušavala sam da zapamtim. Ali, noć se uvlačila u mene i želja za suludom zabavom je rasla.


I tada je skočio sa bine.
Tačno ispred mene.

Making movies

U pustinji žena će izgubiti zastavu sa bornih kola.
Neka je ne traži.

Sedmog dana dobiće je natrag.


Videla sam mejl. Bacio ga je u spam, ali sam ga ipak videla. Linčova upravo ima referal kampanju i svašta mi dolazi. Zato sam tamo i pogledala.

A onda sam opet izašla u noć. Od podzemnih prolaza gde mi se raduju smrznuti muzičari i gde satima gledam skejtere pa sve do krovova.



Skoro sam naučila da izvedem traversu.



Bacam se preko vrhova zgrada. Procenjujem visine.



A kada se spustim gledam čopore.
Vukovi se udružuju zimi.



Neki, ne svi.



Nema potrebe da odgovaram, i zaista više nema potrebe ni da se raspravljamo, niti pravimo blesavi.
Znam da me trekuješ. Ne po broju hitova, to je najgluplji deo, već po server logu.
I znam da nemaš nikog da razume i da to veliko ništa nadire iz svih očiju koje te okružuju.
I vrlo dobro se sećam svega. I kako se pohuju tikvice preko skajpa i kako se instalira...
Ne zaboravljam.

Ono što je bila velika greška je što si hteo da razumeš svaki moj potez.
I što si pokušao da me uceniš ne bih li ti otkrila strategiju.
Tu se sve završilo.

Žena je izgubila zastavu sa bornih kola.
I više joj nije potrebna.

Stelijum u Vodoliji sa dispozitorima u opoziciji

Izgledalo je lako. Izgledalo je lepo. Jupiter je ušao u sazvežđe Vodolije donoseći entuzijazam, olakšanje, radost. Izgledalo je i previše lepo da bi bilo istinito. Da bi trajalo.
Jupiter se zaleteo snagom Vodolije, ponela ga je masa, san o budućnosti, ideali. I stigao je tačno pred Kirona u zagrljaju Neptuna, tačno pred kapiju iluzije.

Neptun je kao opijum gde god da se nađe. Ako je lepo postavljen u sekstilnim ili trigonskim odnosima sa drugim planetama, on donosi inspiraciju, spisateljsku maštovitost, muzički blagoslov, slikarski ili vajarski osećaj, matematičke, fizičke i prostorne daljine. Prosto se zaroni u maglu, u more saznanja i više osećajem no logikom izvuče se savršeni biser.
Ali kvadratura, opozicija ili konjunkcija ovog tela sa bilo kojim drugim na nebu neizbežno donosi obmane. Osoba traži viši smisao, i to čak vrlo očajnički, baš u Neptunovom stilu, a sve na šta nailazi su laži. Više od bilo koje druge planete Neptun je u stanju da laže samog sebe. Na Ascedentu ili u 1. kući on često donosi poremećaje vida, i to kako fizičkog tako i duhovnog. U 5. kući on nam vrlo opravdano ukazuje na tendencije ka narkoticima, opijatima svih vrsta. Tražite li maglu ili obmanu, samo pogledajte njegovu poziciju. Ima li neobjašnjivih tokova u životu, samo pratite njegov tranzit i sve će se reći samo.

Kiron je lekar koji može da izleči sve osim sebe. Mudrost, želja za učenjem, strukovna spretnost sve je to Kiron, ali ne za samog sebe. On je bol i tu ništa ne može da promeni.
I tako su se ove godine u „sazvežđu čovečijem“ uhvatile laž i bol i na njih je svom silinom naleteo Jupiter da haos raširi do neslućenih granica.

Možda bi se sve i završilo jupiterskom radošću da se susret odvijao na nekom drugom mestu, međutim u ovom slučaju nije moglo drugačije. Dispozitori susreta su Saturn kao tradicionalni i Uran kao moderni vladar Vodolije. Saturn je bio pozicioniran u Devici, a Uran u Ribama. Pri čemu ovaj stariji na tom mestu pokušava da zavede red, podseti na pravi poredak, a ovaj mlađi seje haos. Početkom godine Saturn i Uran su se našli u opoziciji donoseći iznenadne nesreće i lomove. Ovo se ogledalo kao stradanje starijih i dece, neočekivanim kvarovima na brodovima i avionima, zarušavanjima zgrada, strujnim udarima, aferama po bolnicama i raskolima u crkvama. U toku proleća i leta aspekt je izgubio malo na svojoj snazi zahvaljujući retrogradnom hodu Saturna da bi se sredinom septembra ponovio. To je slika čoveka koji gubi veru.

Jupiter nas je svojim ulaskom u Vodoliju osnažio, dao nam novi polet, znak da nas ima više, da nam je dobro u toj masi, da se razumemo. Jeste, gledala nas je svetska ekonomska kriza, ali to je sve bilo tamo negde daleko. Osećali smo se ponovo mladim, kao u onim naivnim tinejdžerskim godinama. I nijedan san nije bio nedostižan. A Jupiter je išao dalje...
I nekako baš tada i to krajem januara desila se totalna solarna eklipsa. To zamračeno Sunce zaklonilo je i Jupiter i odjednom situacija se potpuno promenila. Sve naše nade, prijateljstva, ljubavi pretvorile su se u iluzije i Jupiter je uleteo u zagrljaj Neptunu i Kironu. Usporenjem Venere i njenim retrogradnim hodom mnoge ljubavi i prijateljstva završila su se nesporazumima. Parovi su se čekali mesecima potajno pateći. Neki od njih su se pomirili, ali tek pošto je Venera odmakla od svog stepena retrogradnosti, neki će to uraditi upravo sada dok je na snazi opozicija Saturn – Uran, trenutak kada se konačno otkriva i razjašnjava sve.
Saturn – Uran je veza koja je otvorila prolaz kroz dimenzije i omogućila da se dodirnu svetovi koji nikada nije trebalo ni da se ugledaju.
I zbog toga... neki parovi više nikada neće biti parovi. Neki prijatelji više neće biti prijatelji. I to se dešava.

Nije lako, ljudi prolaze kroz grad i odjednom se osećate kao da niste na ulici već da lebdite tamo negde u svemiru potpuno sami. Vratite se kući, uključite televizor ili sednete pred kompjuter i shvatite da ništa ne shvatate. Više vam ništa nije jasno. Jer, znali ste da postoji i onaj drugi svet. Svet u kome se ljudi ponašaju nemoralno, bez ikakvog cilja, prosto uništavaju da bi uništili. Nemaju nikakvih težnji ni nadanja da postignu išta više i kvalitetnije od kreiranja najobičnijih spletki, ljubomora, prevara i laži. I sve ste to znali poodavno i isto tako da vi niste deo tog sveta. A opet ste prevarom i protiv svoje volje bili uvučeni u igru.
Ne da bi učestvovali, već da bi bili povređeni, prevareni, izloženi ruglu. I osećate se vrlo ogoljeno, jadno i bedno. Kao da je to vaše kristalno srce, jedina dragocena stvar koju imate, razbijeno u hiljadu komada i prosuto u blato.
Gubite veru.

I to zaista boli. Ali „kolo sreće se okreće“. Saturn pobednički ulazi u Vagu, mesto svoje egzaltacije. A Jupiter produžava dalje i ulazi u sazvežđe Riba tamo gde je u svom domu i na mestu gde donosi prosvetljenje. Ne gubite veru, smatrajte ovaj period, koji se i inače završava do zime samo „probnim“ radom. Bilo je potrebno da uzletite i da se strmoglavite iz visina. Ima mudrosti i u padovima, ali se snaga krije u neodustajanju.
Setite se svojih snova, sopstvenih vizija. Onih koje ste napustili u februaru i martu dok se Venera vraćala. Sada je pravo vreme da im se vratite i da ih realizujete. Naučili ste, osetili ste gde je vaša sopstvena granica bola i šta je ono što vas lično vodi, a šta je ono što ne želite i ne morate da tolerišete.
A sada je pravo vreme da pokažete i snagu sopstvene vere. Da pokrenete točak sreće u željenom pravcu.
Saturn i Uran srešće se ponovo krajem aprila i jula 2010. samo što će ovog puta situacija izgledati malo drugačije. Vaša vera neće biti poljuljana jer će je čuvati Jupiter u svojoj domicilnoj kući – Ribama. A opozicija Saturna i Urana nosiće sasvim novu energiju kardinalnih sazvežđa koja će se fokusirati na odnos ja – mi, bračni ili ugovorni sasvim svejedno. Spremite se za preokret, za nove energije, za konačno pokretanje...

Paradigm shift

Kesica čokoladnog sladoleda, gorka čokolada, kakao, mleko, šećer i kutija zamrznutih borovnica.

Ujutru umutim sladoled i ostavim da se zamrzne. Borovnice izručim u činiju.
I odem.

Popodne iskoristim sok od borovnica, skuvam gust i slatko-gorak sos. Izrendam čokoladu na krupnije. Takođe, skuvam gust sirup od kakaoa. I sve to pustim da se malo ohladi.
Dok čekam igram rumbu.

Znači, na dnu kakao (ali kvalitetan kakao), pa red sladoleda, pa malo sosa od borovnica, rendana čokolada, borovnice, pa sladoled, kakao, sos, borovnice, pa redom koliko je kapacitetna velika staklena čaša. Preko idu oba sosa i razbacane borovnice, te i čokolada.

Ukus je slatko-gorko-kiseo, ali neka dobra kombinacija.
Ukus je taman i zanosan.
The way young lovers do, na primer.
The way old lovers do, možda je tako bolje.

Dečija varijanta je jedna činija i dve kašike.
Ljubavnička varijanta je jedna činija i jedna kašika.

Kroz moje oči

“Sad obratite pažnju, kad se nađe neki bojažljivi čovek, u kome je mašta radila i utisnula veliki strah, takav je i Mesec na nebu uz pomoć njegovih zvezda.



Kad takav bojažljivi čovek razbuđene mašte gleda Mesec, on gleda u speculum venenosum magnum naturae (veliko otrovno ogledalo prirode) i siderični duh i magnes hominis se tako truje od zvezda i Meseca.



Ali treba to još oštrije da usput utuvite. Bojažljivi čovek je načinio svoje oči kao da su vasiliskove pomoću svoje mašte i inficira ogledalo, Mesec i zvezde najpre sam sa sobom, a potom tako kao da je Mesec zaražen od čoveka koji mašta, što se dešava vrlo lako i brzo, zbog magnetske snage koju siderično telo i duh imaju zajedno sa sazvežđima, Mesecom i zvezdama velike prirode, pa onda čovek ponovo biva otrovan takvim ogledalom Meseca i zvezda u koje je pogledao,i to stoga.



Kao što vidite da se prirodno dešava da neka umorna žena u vreme kad ima menstruaciju umrlja ogledalo i pokvari ga svojim likom;



...jer u to vreme ona je otrovna i ima oči vasiliska ex causa menstrui et venenosi sanguinis (zbog otrovne menstruacione krvi), koja skriveno leži u telu žena i to nigde jače nego u očima;



...jer tu sideričan duh umrljanog tela stoji otvoren i nezaštićen pred sideričnim magnetom. Quia ex menstruo et venenoso sanguine mulieris causatur et nascitur basiliscus, ita luna in coelo est oculus basilisci coeli (Zato što iz otrovne menstruacione krvi žene nastaje vasilisk, pa je tako i Mesec na nebu oko nebeskog vasiliska.)



I kao što žene umrljaju ogledalo, tako i Mesec umrlja oči i siderični duh i telo čoveka, i to zato što su u takvo vreme oči bojažljivog čoveka koji mašta slabe i plašljive, i siderični duh i telo sebi privlače otrov iz ogledala koje si gledao. I to ne samo da jedan čovek ima silu da tako očima otruje Mesec, ne;



...kažem vam da najviše menstruozne žene tako truju Mesec i zvezde, i to mnogo pre i više nego svi muškarci, i sasvim lako. Jer kao što vidite da one metalno, i što je još više, stakleno ogledalo truju i prljaju, još mnogo više i brže one zaprljaju Mesec i zvezde u takvo vreme.



I samo li Mesec u takvo vreme zasija na vodu i žena pogleda tu vodu, već je Mesec zatrovan, a i još na mnogo drugih načina, koje ne bi bilo dobro jasno otkrivati.



I takvo trovanje Meseca se dešava zato: on je takođe golo oko duha i sideričnog tela i, kao što vidite, često postaje nov i mlad.



Zato kao što mlado dete koje pogleda u ogledalo, u koje je pre toga pogledala menstruozna žena,



...postaje dalekovito i škiljavo i oči mu postaju otrovane, zamrljane i pokvarene, onako kako je ogledalo zamrljano od menstruoznih žena, tako biva otrovan i Mesec, a tako i čovek.



I kao što je Mesec, kad postane nov i mlad, otrovan, a to možete primetiti dvostruko i na elementu vode i na drvetu koje je isečeno u neprikladno vreme, pa ne gori dobro, nego je crvotočno, otrovno, loše i trulo,



...tako je i sa Mesecom, i zato se on tako lako otruje od pukog pogleda i Mesec sa svojim sjajem je humidum ignis, hladne prirode, zato je i podoban da lakše primi otrov.”

Paracelsus
De Pestilitate, III




Koliko smo te puta prljale našim očima?




Koliko sam te puta otrovala svojim očima?
...Da li boli moja ljubav?